Energetska tranzicija za mala i srednja preduzeća – Menprom iz Tuzle šampion pametnog promišljanja

Energetska kriza i nazapamćen rast cena energenata su pred privrede regiona, a posebno mala i srednja preduzeća, postavili velike izazove. Suočena sa neminovnošću energetske tranzicije i procesa dekarbonizacije, a sa ciljem da postanu energetski efikasna i ostanu konkurentna, ova preduzeća kreću da biju bitku u kojoj im trenutna politička i ekonomska situacija neće biti saveznici, a sistemska podrška država takođe izostaje.

Priča o energetskoj tranziciji firme iz Tuzle, mesnoj industriji Menprom, koju predstavljamo u okviru serijala Šampioni energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu dobar je primer prakse i svojevrsni vodič za pametno promišljanje upravljanja energetskim potrebama preduzeća, razvoj, domaćinsko poslovanje i odgovorni odnos prema životnoj sredini i lokalnoj zajednici.

Kao izuzetno energetski neefikasni subjekti koji troše i nekoliko puta više energije u odnosu na EU prosek, mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini, ali i drugim zemljama regiona, odavno su zrela za ozbiljna rad i unapređenja u energetskom menadžmentu.

Eksperti su saglasni da bi dobrim upravljanjem energetskim tokovima u malim i srednjim preduzećima potrošnja mogla da se smanji, prema određenim primerima iz prakse, od 20 do 30 odsto.

Dobrim upravljanjem energetskim tokovima u malim i srednjim preduzećima, potrošnja bi mogla da se smanji od 20 do 30 odsto

Sa početkom energetske krize i rastom cena energenata, ali i ciljevima koje su zemlje regiona preuzele u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i implementacije Zelene agende, jasno je da su rad na unapređenju energetske efikasnosti i dekarbonizacija postali prioriteti svih onih preduzeća koja žele da budu konkurentna, ali i profitabilna.

Uz to, odnos prema okruženju, bilo da je reč o prirodi ili lokalnim zajednicama, postaje sve važnija komponenta poslovanja. Dokaz za to je i mesna industrija Menprom.

Menprom je osnovan 1990. godine, a od 1998. godine se bavi proizvodnjom proizvoda od mesa. Vrhunski mesni delikatesi od visokokvalitetnog pilećeg, goveđeg i purećeg mesa čine ih jednom od vodećih mesnih industrija u BiH.

Merima Dževdetbegović, zamenica direktora Menproma

„Strateška orentacija kompanije Menprom na obnovljive izvore energije rezultat je visoke poslovne svesti o važnosti vlastitog doprinosa ublažavanju klimatskih promena. Pohvale kupaca, lokalnih partnera, ali i članova lokalne zajednice, kao i njihova podrška kada smo instalirali solarnu elektranu, su nas prijatno iznenadile i dale nam dodatni vetar u leđa“, kaže Merima Dževdetbegović, zamenica direktora preduzeća Menprom u razgovoru za portal Balkan Green Energy News. Merima je članica Uprave Menproma i zajedno sa ocem,  osnivačem firme, i mlađom sestrom i bratom već 24 godine uspešno vodi firmu  koja ima konstantan rast i razvoj i čiji se proizvodi danas prodaju u BIH, ali i inostranstvu.

Iskustva u radu sa malim i srednjim preduzećima pretočiti u politike zvanične i sistemske državne podrške

Menprom je jedna od 20 firmi, koje učestvuju u jednom od trenutno najboljih projekata u regionu Zapadnog Balkana – Energetska tranzicija u industriji BiH. Projekat uz pomoć Švedske realizuje Regionalni centar za održivu energetsku tranziciju (RESET). Njihov tim eksperata radi sa preduzećima iz Bosne i Hercegovine  i pomaže im da uvedu energetski menadžment kao održivi mehanizam za unapređenje energetske efikasnosti, praćenje potrošnje, upravljanje energijom i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Prema rečima eksperta na projektu Damira Kapidžića, sertifikovanog energetskog oditora i energetskog menadžera, RESET testira, unapređuje i prilagođava ekonomski najefikasnije mere za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru malih i srednjih preduzeća, a kao deo celokupnog procesa dekarbonizacije i ozelenjavanja sektora.

Profesor Kušljugić: Energetski menadžment, mere energetske efikasnosti i zelena energija jačaju celu ekonomiju BiH

Stečena iskustva i zaključke ovaj, kako za sebe vole da kažu, think and do thank (institut vrhunskih stručnjaka koji promišlja, ali i deluje u praksi), na kraju projekta će definisati politike koje bi trebalo uvrstiti u zvanične državne politike za sistemsku podršku malim i srednjim preduzećima u BiH u procesu energetske tranzicije.

Profesor Mirza Kušljugić, ekspert za energetiku i jedan od osnivača RESET-a, naglašava da energetski menadžment, mere energetske efikasnosti i zelena energija ne samo da pomažu MSP, već i jačaju celu ekonomiju BiH. „Kroz ovaj projekat RESET nastavlja svoju misiju da privrednicima, građanima i donosiocima odluka u regionu prenese poruku da će organizovano sprovedena energetska tranzicija biti prilika za razvoja regiona, a stihijski sprovedena uzrok novih lomova,“ rekao je profesor Kušljugić.

Multidisciplinarni tim za pametnu energetsku tranziciju

Proces energetske tranzicije tuzlanske mesne industrije, prema rečima Merime Dževdetbegović, je započeo 2019. godine, kada je formiran multidisciplinarni tim sa idejom da se sagledaju razvojne potrebe i prilike. Ambicije menadžmenta poklopile su se i sa RESET-ovim projektom saradnje sa proizvodnim preduzećima iz BiH.

Multidisciplinarni tim Menproma oformljen je  2019. godine i vredno radi na sagledavanju razvojnih potreba i prilika

Nakon sprovedenog energetskog pregleda (eng. energy audit), identifikovane su moguće mere unapređenja energetske efikasnosti i primene zelenih tehnologija. Na osnovu pripremljenih idejnih projekata, Menprom se opredelio da investira u nekoliko manjih mera i tri značajnija projekta: zamena peleta toplotnim pumpama za kompletno grejanje i deo hlađenja, rekuperacija otpadne toplote sa kompresora rashladnih komora za zagrevanje sanitarne vode i izgradnja solarne elektrane.

Finansiranje iz sopstvenih sredstava, ali i subvencije

Osim odluke Menproma-a da  želi da unapredi segment upravljanja energetskim potrebama preduzeća,  važan deo procesa je bio i praćenje i identifikovanje konkursa i javnih poziva što nacionalnih institucija, što međunarodnih finansijskih institucija, koje su kroz programe obezbeđivale i sufinansiranje za implementaciju zelenih tehnologija i unapređenje energetske efikasnosti.

Menprom je tako za projekat ugradnje toplotnih pumpi od 35 kilovata (kW) i 21 kW za grejanje i 29 kW za hlađenje, vredan 26.000 evra, dobio pomoć od Ministarstva prostornog uređenja i zaštite okolice Tuzlanskog kantona, a za investiciju od 22.000 evra za korišćenje otpadne toplote, podršku je dao Fond za zaštitu okoliša FBiH.

Solarna elektrana kruna energetske tranzicije Menproma

Kao kruna rada na unapređenju energetskog menadžmenta preduzeća, u maju ove godine puštena je u rad solarna elektrana od 445 kW. Solarni paneli postavljeni su na upravnoj zgradi i proizvodnim pogonima.

Solarnu elektranu Menprom je izgradio uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja se ogledala u obezbeđivanju kredita za investiciju, kao i u dobijanju granta za kamatu i deo glavnice.

Koliko je odluka o investiciji bila pravovremena i dobro promišljena, najbolje govori i računica preduzeća koja kaže da će se investicija po sadašnjim regulisanim cenama električne energije isplatiti za sedam godina, a u slučaju daljeg skoka i za kraći period. Prema projektu, nova zelena elektrana zadovoljiće do 30 odsto potreba preduzeća za električnom energijom na godišnjem nivou.

Domaćinsko ponašanje i briga za okolinu

„Pre uvođenja toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje koristili smo pelet. Neizmerno smo sretni i ponosni kada vidimo kako ćemo zahvaljujući našoj investiciji ostvariti značajne uštede jer smo ranije koristili 15 tona peleta godišnje“, ne krije svoje zadovoljstvo Dževdetbegović.

Dževdetbegović: Mesna industrija je zahtevna proizvodnja, dosta se energije i vode troši, pa smo uvek razmišljali o štednji vode i energije

Osim ušteda zbog visokih cena i peleta i električne energije, Menprom je ostvario i druge važne koristi: povećana je energetska efikasnost sistema grejanja i hlađenja, potpuno su izbegnute emisije pepela i CO2 iz sagorevanja peleta, smanjena je potrošnja vode i struje za zagrevanje sanitarne vode.

Dževdetbegović: uvek nas je vodila ideja zaštite životne sredine i održivog korišćenja resursa

Od svega toga, kako kažu u Menpromu, korist imaju svi stanovnici lokalne zajednice.

Dževdetbegović vizionarski kaže da ih je u poslu uvek vodila ideja zaštite životne sredine i održivog korišćenja resursa, i da takav pristup u poslu smatraju svojom obavezom.

„Kada ste porodična firma, brinete o svemu, štednja je osnova domaćinskog ponašanja. Mesna industrija je zahtevna proizvodnja, dosta se energije i vode troši, pa smo uvek razmišljali o štednji vode, energije, ali i papira. U prethodnom periodu realizovali smo veliki broj projekata koji su usmereni  na energetsku tranziciju i efikasnost a naše poslovanje želimo približiti idealu održivog razvoja i ostvariti  davno zacrtani cilj transformacije Menproma u energetsku kompaniju koja će predstavljati lidera u implementaciji  rešenja koja se temelje na obnovljivim izvorima energije.  Solarna elektrana za vlastite potrebe „FNE Menprom – 445 kW’, uz niz drugih projekata energetske efikasnosti, dokaz je da mi u Menpromu danas više ne govorimo samo o planovima, već o projektima koji su stvarni i koji se realiziraju, “, ističe Dževdetbegović.

Naredni koraci šampiona energetske tranzicije iz BIH

Ohrabreni dobrim rezultatima u prethodne tri godine, menadžment Menproma pravi planove za dalje korake. Najavljuju proširenje kapaciteta solarne elektrane, a takođe će se aktivno uključiti i u mrežu malih i srednjih preduzeća za energetsku tranziciju (METI) u okviru koje će članice mreže razmenjivati iskustva, informacije i znanja o upravljanju energetikom.

Menprom koristi toplotne pumpe za grejanje i hlađenje upravne zgrade i proizvodnih pogona

Menpromu je u ovom poslu značaju podršku dao i Damir Kapidžić. On je njihov eksterni saradnik i energetski menadžer kojeg dele sa drugim firmama koje nemaju potrebu za stalno zaposlenim menadžerom, ali i te kako imaju potrebu za njegovom ekspertizom.

Sprovođenjem energetske tranzicije Menprom je ostvario brojne koristi za sebe, zajednicu u kojoj posluje, ali i druge firme

Koncept „deljenog menadžera“ je, takođe, proistekao iz ovog projekta, i uz uvođenje redovnih energetskih pregleda, kao i energetskog menadžmenta u okviru sistema ISO 50001 Light, ova vrsta podrške pokazala se kao važna i značajna za sva ona mala i srednja preduzeća u BiH koja tek planiraju da naprave prve korake u procesu energetske tranzicije.

„Mesna industrija Menprom je, ako tako nešto postoji, idealan primer onoga što je RESET hteo da postigne svojim projektom. Ali, je i primer kako je vizija zaštite životne sredine i održivog korišćenja resursa pomogla jednoj porodičnoj firmi da, uz pomoć stručnih ljudi, sprovede energetsku tranziciju. I to ostvarujući brojne koristi za sebe, za zajednicu u kojoj posluje, ali i za druge firme“, poručio je Kapidžić.