U kanadskim regionima, čija se privreda zasniva na uglju, osnovani su tranzicioni centri kako bi se lokalne zajednice podržale tokom postupnog ukidanja korišćenja ove sirovine. Centri, u kojima su zaposleni bivši rudari, su jedan od rezultata osnivanja „Radne grupe za pravednu tranziciju za kanadske radnike i zajednice povezane sa sektorom uglja i proizvodnje električne energije“, koja je osnovana kako bi se pronašla rešenje za 3.900 radnika direktno zaposlenih u ovim privrednim granama.
Studiju o ovoj Radnoj grupi objavila je Platforma za regione uglja u tranziciji, koja predstavlja inicijativu Evropske komisije.
Problem
U 2016. godini, kanadska vlada je odlučila da ubrza ukidanje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije, postavivši cilj da se do 2030. godine 90% električne energije u zemlji proizvede iz izvora koji nemaju emisije CO2. Četiri provincije u Kanadi i dalje proizvode struju iz uglja – Alberta, Nova Scotia, New Brunswick i Saskatchewan.
Kanada ima 17 elektrana na ugalj i devet rudnika. U 2015. ugalj je obezbedio proizvodnju 11% električne energije, ali je i bio odgovoran za 78% emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U sektoru direktno povezanim sa eksploatacijom i sagorevanjem uglja radi 3.900 zaposlenih
U četiri provincije oko 3.900 radnika zaposleno je u delatnostima koje su direktno povezane sa eksploatacijom i korišćenjem uglja u energetici. Inače, Ontario je već ukinuo upotrebu uglja krajem 2014. To je bila politička odluka doneta između ostalog i zarad poboljšanja kvaliteta vazduha u ovoj provinciji i njenom najvećem gradu, Torontu.
Koncept
Svesna geografski i socijalno neravnomerne raspodele negativnih efekata ukidanja upotrebe uglja, kanadska vlada je osnovala Radnu grupu, koja je dobila zadatak da pomogne kanadskom ministru životne sredine i klimatskih promena u smislu ekspertize, opcija i preporuka. Glavno pitanje je bilo: kako da obezbedimo da ova tranzicija bude fer, posebno za radnike i zajednice?
Kako da obezbedimo da niskougljenična tranzicija bude fer, posebno za radnike i zajednice?
U Radnoj grupi bili su predstavnici sindikata, firmi, pogođenih zajednica, kao i zagovornici i stručnjaci za životnu sredinu, održivost i društveni razvoj.
Početkom 2019, nakon devet meseci rada, Radna grupa je svoje rezultate predstavila u dva završna izveštaja.
Na osnovu direktnih razgovora sa radnicima i članovima njihovih porodica, poslodavcima i predstavnicima preduzeća, predstavnicima sindikata, pokrajina i lokalnih vlasti, zatim nevladinim organizacijama i drugim zainteresovanim stranama u svakoj od kanadskih provincija, radna grupa je pružila detaljan izveštaj o vrstama i širini izazova, novim ekonomskim prilikama, sredstvima koja treba prikupiti, političkim prednostima i nedostacima, kao i preporukama u vezi sa veštinama i obukama potrebnim da se zajednice prilagode tranziciji.
Prikupljene informacije su zatim sumirane u deset preporuka o pripremi pravednog plana za ukidanje upotrebe uglja.
Ključni izazovi
Iako u javnosti nije poznato da je bilo ikakvih pritisaka na Radnu grupu, problemi bi mogli da se pojave u sprovođenju preporuka.
Ne podržavaju sve provincije ukidanje upotrebe uglja
Dosad je kanadska vlada obećala ulaganja u iznosu od 35 miliona kanadskih dolara (24 miliona evra), ali za postizanje pravedne tranzicije verovatno će biti potrebna dodatna ulaganja.
Takođe, ne podržavaju sve provincije ukidanje korišćenja uglja. Promene u pokrajinskim vladama (nedavno u Alberti), kao i moguće promene na saveznom nivou, mogu totalno promeniti odnos snaga kada je reč o energetskoj politici i merama za tranziciju.
Povoljne okolnosti
Odluka vlade da ubrza ukidanje korišćenja uglja može se smatrati delom dugotrajnijeg političkog procesa: vladajući liberali sproveli su svoju kampanju za nacionalne izbore 2015. na ekološkoj agendi.
Ugalj za Kanadu ima manji ekonomski značaj u odnosu na naftu i gas
Međutim, mora se naglasiti da je ugalj za Kanadu manje ekonomski značajan u poređenju s naftom i gasom. Broj poslova povezan sa naftom i gasom je više nego deset puta veći kada se poredi sa ugljem, pa ukidanje njegove upotrebe predstavlji umereni izazov u kanadskom procesu klimatske tranzicije.
Rezultati
Jedno od glavnih dostignuća Radne grupe je to što je kroz direktne kontakte sa radnicima i njihovim porodicama, poslodavcima, zatim predstavnicima sindikata i opština, kao i sa članovima zajednica, predstavnicima biznisa i nevladinih organizacija pokazala koliko sve njih smatra važnim u celoj priči.
Radna grupa je svim uključenim stranama pokazala da su podjednako važne tako što je direktno sa njima razgovarala
Stavovi svih njih moraju se uzeti u obzir kako bi se ispoštovao glavni cilj, a to je osmišljavanje i sprovođenje pravedne tranzicije. Pridržavajući se tog principa Radna grupa je svojim preporukama dala potreban legitimitet pred nacionalnom vladom i kanadskim društvom.
Vlada je započela osnivanje prvih regionalnih tranzicionih centara za radnike u provinciji Alberta
U državnom budžetu za 2019, kao odgovor na preporuke Radne grupe, vlade su u narednih pet godina izdvojile 35 miliona kanadskih dolara (24 miliona evra) za stvaranje tranzicionih centara za radnike i za analizu novih modela za zaštitu plata i penzija.
Biće formiran infrastrukturni fond od 150 miliona kanadskih dolara koji bi trebalo da počne da radi 2020. ili 2021.
Takođe, potrebno je osnovati infrastrukturni fond u iznosu od 150 miliona kanadskih dolara (103 miliona evra), koji bi počeo da radi 2020. ili 2021. za podršku prioritetnim projektima i ekonomskoj diversifikaciji u ugroženim zajednicama.
Ono što je najvažnije, vlada je započela osnivanje prvih regionalnih tranzicionih centara u Alberti, koji zajednicama uz pomoć vrhunske tehnologije obezbeđuju obrazovanje i servise koje nudi državna administracija, olakšavaju organizovanje sastanaka, rade na razvijanju poslovnih mogućnosti i pružaju pomoć u traženju posla.
Ono što je jedinstveno u ovim centrima u Kanadi je da bivši rudari pružaju pomoć kolegama, koji traže nove prilike za zapošljavanje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.