EMS-ova nova pravila za priključenje su test za operatora i investitore

Nova pravila za priključenje solarnih parkova i vetroparkova na sistem Elektromreže Srbije su test za operatora i investitore, rečeno je na Beogradskom energetskom forumu. Na panelu o mogućim rešenjima za prevazilaženje izazova u mreži, poručeno je da je cilj da energetska tranzicija i evolucija elektroenergetskog sistema bude izvršena na tehnoekonomski isplativ način i uz socijalni benefit za potrošače električne energije. Na forumu koji organizuje portal Balkan Green Energy News čulo se i da su najveći izazovi u procesu tranzicije sigurnost sistema, sigurnost snadbevanja, stabilnost sistema, fleksibilnost i ekonomska efikasnost.

Elektromreža Srbije je u poslednjih deset godina izgradila više od 700 kilometara vodova i preko 3.000 megavolt-ampera u trafo-stanicama, izjavio je savetnik generalnog direktora za međunarodna i regulatorna pitanja u EMS-u Nenad Šijaković. Naveo je da su osnovni pokretači za ulaganja u infrastrukturu integracija varijabilnih obnovljivih izvora energije i povećanje sigurnosti snabdevanja domaće potrošnje.

EMS radi i na digitalizaciji i primeni veštačke inteligencije, rekao je Šijaković i dodao da je uvedeno zajedničko dimenzionisanje rezervi sa susedima iz Crne Gore i Severne Makedonije, kao i da se radi na poboljšavanju procesa priključenja.

Prema njegovim rečima, najveći izazovi u procesu tranzicije su sigurnost sistema, sigurnost snadbevanja, stabilnost sistema, fleksibilnost i ekonomska efikasnost.

Sigurnost snabdevanja je prvi izazov

“Ako bismo morali da poređamo po težini, sigurnost snadbevanja bi bio prvi izazov, a posle njega bi išli zajedno sigurnost sistema i fleksibilnost”, rekao je.

Govoreći o sigurnosti sistema, Šijaković je kazao da u slučaju viškova energije, mreža mora biti adekvatno pripremljena i da moraju postojati elementi sistema koji će te viškove prihvatiti i skladištiti – u vidu reverzibilnih hidroelektrana, akumulacionih sistema ili toplotnih skladišta, koji bi bili u stanju da ih drže duže vreme.

Kad je reč o sigurnosti snadbevanja potrošača, u slučaju manjka varijabilnih izvora energije,  potrebno je da u elektroenergetskom sistemu postoje i bazne elektrane, poput termoelektrana I nuklearki, istakao je predstavnik operatora prenosnog sistema Srbije.

U planu su dve velike reverzibilne hidroelektrane – Bistrica i Đerdap 3, podsetio je. Baterijska skladišta, s druge strane, rešavaju dispečerske probleme u realnom vremenu, napomenuo je Šijaković.

Fleksibilnost se, kako je naveo, rešava digitalizacijom, odnosno vertikalnim povezivanjem, tako  da informacija može stići od potrošača preko operatora distributivnog do operatora prenosnog sistema, koji je odgovoran za regulaciju u elektroenergetskom sistemu.

Raspravu je moderirao Nebojša Jović, glavni inženjer u Elektroenergetskom koordinacionom centru (EKC).

Mijušković: Viškovi energije će biti veliki problem

Predsednik Upravnog odbora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) Aleksandar Mijušković rekao je da ta zemlja ima liberalne uslove za priključenje elektrana. Postala je energetski čvor, pre svega zahvaljujući podvodnom kablu sa Italijom i interesovanju investitora da tu energiju prenesu u evropsko tržište, ocenio je.

On je rekao da Crna Gora ima mali konzum i aktivnih tridesetak zahteva za priključenje planiranih elektrana. Maksimalni konzum je 500 megavata, a zahtevi su za ukupno 4.000 megavata, istakao je Mijušković.

Deset puta veća zainteresovanost investitora od potreba

“Imamo deset puta veću zainteresovanost investitora nego što je naš konzum”, rekao je.

Crna Gora radi na novom četiristokilovatnom dalekovodu od Lastve do Pljevalja. Biće izgrađeno razvojno postrojenje sa šest dalekovoda, koje bi olakšalo priključenje obnovljivih izvora, objasnio je Mijušković.

Navodeći da je mreža najvažnija, rekao je da se u Crnoj Gori dešava da investitori ponude ideju za solarni ili vetropark, da političari potpišu memorandume o razumevanju, a da niko ne pita postoji li mogućnost da se na tom mestu priključe na mrežu.

“Često smo u situaciji da nekome ko je već obezbedio sredstva, partnere, kažemo da nije moguće da se na tom mestu to tako napravi, već da je potrebno mnogo vremena”, izjavio je.

Mijušković je naveo da u Crnoj Gori izgradnja dalekovoda traje po desetak godina, zbog opstrukcija, imovinsko-pravnih odnosa i problema sa vlasnicima zemlje na trasi.

On je rekao da će viškovi energije biti veliki problem i da se moraju rešavati.

Turković: Bankarska garancija sad mora da se održava pet do sedam godina

Potpredsednica za Evropu u kompaniji CWP Global Maja Turković smatra da nova pravila za priključenje na prenosni sistem, po kojima operator štiti svoj resurs time što uvodi sredstva obezbeđenja, odnosno ne malu bankarsku garanciju, značajno podižu uloge i da će to biti test za obe strane – i EMS i nove investitore.

Navodeći da je pre izmena pravila ulaz na prenosni sistem bio “jako jeftin”, Turković je naglasila da sada bankarska garancija treba da se održava sve do funkcionalnog ispitivanja, što je pet do sedam godina od trenutka kada se potpisuje ugovor.

“Investitori neće lako otići, jer su već krenuli da uložu novac i štite svoje interese”, rekla je Turković.

 Važno je da zakon jednako štiti obe strane u postupku

Ona kaže da je novi sistem proba za obe strane, te da je jako važno da EMS bude potpuno siguran u to što daje investitoru, ali da i druga strana bude svesna šta prihvata od obaveza i prava koji proističu iz takvog ugovora.

Turković je takođe istakla da je izuzetno važno da se obe strane pridržavaju zakona, koji ih štiti, te da zakoni moraju važiti jednako za sve strane u postupku.

“Trenutak kada investitor treba da položi višemilionsku garanciju jeste trenutak kada je projekat mnogo daleko od toga da je bez rizika. Tek razni problemi mogu da nastanu”, rekla je Turković.

Navodeći da postoji zagušenje sa zatevima, Turković je navela da postoje i problemi koje procedura priključenja nije do kraja rešila.

Odgovarajući Maji Turković, Šijaković je rekao i da je proces izrade studije o priključenju izuzetno kompleksan i da je u toku izrada studije o unapređenju tog procesa, navodeći da i operatori iz inostranstva sa kojima sarađuju po tom pitanju imaju iste probleme, bez obzira na to što su daleko ispred Srbije po pitanju integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije.

Ngen Group: Svaki kilovat koji se proizvede mora da se potroši

Suosnivač i generalni direktor kompanije Ngen Group Roman Bernard ocenio je da je Eles, TSO Slovenije, veoma napredan i dodao da je mreža najveći tehnički izazov za operatere i distributere, a da je najveći izazov u mreži snaga.

Kako kaže, svaki kilovat koji se proizvede mora negde da se potroši, a operatori imaju veliki izazov da to srede.

Rešenje je u pametnoj mreži, ali i pametnim korisnicima

Istakao je da bi trebalo praviti pametnu mrežu koja će moći da balansira viškove energije, a da pametna mreža ne može da postoji bez pametnih korisnika.

Kako je rekao, u Sloveniji već ima oko 1.000 stanovnika koji su sa svojim domovima uključeni u sekundarnu regulaciju.

Istakao je i da bi trebalo obratiti veliku pažnju na softver i sajber-bezbednost.