Emisije iz proizvodnje plastike na putu da se do 2050. godine utrostruče

Istraživači upozoravaju da bi emisije gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju u procesu proizvodnje plastike mogle da se utrostruče do 2050. godine, čime bi samo ova industrija sagorela skoro petinu preostalog budžeta ugljenika.

Na osnovu analize koju su sproveli naučnici iz kalifornijskog istraživačkog centra Lawrence Berkeley National Laboratory, industrija plastike je odgovorna za četiri puta više štetnih emisija koje dovode do zagrevanja planete nego vazdušni saobraćaj. Pritom, trenutna globalna proizvodnja plastike stvara emisije ekvivalentne radu 600 elektrana na ugalj.

Plastika je petrohemijski proizvod koji nastaje pretežno preradom sirove nafte, gasa ili uglja. Dakle, proizvodni proces počinje u nalazištima fosilnih goriva. Ugalj, nafta ili gas prvo moraju biti iskopani ili izvađeni, a zatim prerađeni u postupku koji rezultuje velikim količinama emisija.

Petrohemikalije se razbijaju kako bi se dobila jedinjenja kao što je etilen, potrebna za pravljenje plastike. Dodatne emisije dolaze iz procesa polimerizacije – kombinovanja tih jedinjenja kako bi se formirali veći molekuli, koji se zatim oblikuju u proizvod, objašnjeno je u izveštaju.

Kako bi procenili ukupne emisije povezane sa proizvodnjom plastike, autori su ispitali uticaj gasova sa efektom staklene bašte iz devet najčešćih vrsta plastike koje se koriste za izradu plastične ambalaže, boca za vodu, ambalaže za tople napitke i drugog.

Proizvodnja plastike bi do kraja 21. veka mogla u potpunosti da potroši svetski budžet ugljenika

Proizvodnja plastike je u 2019. godini činila pet odsto emisija CO2, 12 odsto svetske potražnje za naftom i 8,5 odsto potražnje za gasom, navodi se u dokumentu.

Ako se proizvodnja povećava za četiri odsto svake godine, emisije koje dovode do zagrevanja planete mogle bi dostići 6,78 gigatona do 2050. godine, što je jednako emisijama iz više od 1.700 elektrana na ugalj, pokazuje studija.

Više od 70 odsto emisija u proizvodnji plastike dolazi od sirovina

Ključni fokus globalnih klimatskih planova je na potpunoj dekarbonizaciji električne mreže, koja bi mogla bi da ograniči posledice proizvodnje plastike. Međutim, i u tom slučaju bi emisije iz ove industije bi bile ogromne, jer 70 odsto dolazi od sirovina koje se koriste u proizvodnji, a ne električne energije koja se koristi u preradi, tvrde autori.

To znači da bi, i u slučaju da se proizvodnja električne energije u svetu do 2050. potpuno dekarbonizuje, proizvodnja plastike te godine prouzrokovala 5,13 gigatona štetnih gasova i činila od 15 do 19 odsto preostalog globalnog budžeta ugljenika, prema scenariju godišnjeg rasta učinka od četiri odsto, navodi se u izveštaju. Budžet ugljenika je količina koja može da se ispusti u vazduh a da rast prosečne globalne temperature ne pređe 1,5 stepeni Celzijusa.

Ograničavanje proizvodnje plastike moglo bi doneti ogromne prednosti u domenu klime

Nalazi su objavljeni pred četvrti sastanak Međuvladinog pregovaračkog odbora za globalni sporazum o plastici, koji se održava u Otavi u Kanadi.

“Ovaj izveštaj pruža pregovaračima najjače naučne dokaze do sada o potrebi da se zaustavi i preokrene ekspanzija proizvodnje plastike”, rekao je za Guardian Nil Tangri, direktor organizacije Global Alliance for Incinerator Alternatives.

Ona je otkrila da procene ukazuju na to da bi proizvodnja plastike do kraja 21. veka mogla u potpunosti da potroši svetski budžet za ugljenik. Ta grupa sugeriše i da bi ograničavanje proizvodnje plastike moglo doneti ogromne klimatske prednosti.

“Ako ovaj sporazum prisili kompanije da značajno smanje proizvodnju plastike – prema našim proračunima za najmanje 12 odsto godišnje – još uvek možemo održati svetski cilj od 1,5 stepeni mogućim,” rekao je Tangri.

Smanjivanje proizvodnje plastike moglo bi imati i druge pozitivne efekte, uključujući na javno zdravlje, rekli su autori. Petrohemikalije, sastavni deo plastike, truju zajednice koje se nalaze u susedstvu proizvodnih pogona toksičnim materijama koje mogu da prouzrokuju rak.

Plastika zagađuje i na kraju svog životnog veka ukoliko se spali u spalionici ili pošalje na deponiju.

Milioni tona plastičnog otpada završavaju u okeanu, povećavajući opasnost po morske organizme i ekosisteme. Razgradnja plastike u mikroplastiku dovodi te zagađivače u prehrambeni lanac, šteteći ljudskom zdravlju. Mikroplastika je pronađena u vitalnim organima poput mozga, bubrega i jetre.