Svetske emisije gasova staklene bašte iz energetskog sektora su 2023. porasle 2% i prvi put premašile 40 gigatona CO2, dok su primarna potrošnja energije i upotreba fosilnih goriva takođe bile na rekordnom nivou, navode u izveštaju Institut za energetiku (EI) i konsultantske firme KPMG i Kearney. S druge strane, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, uglavnom solara i vetra, takođe je prošle godine bila najveća otkad su počela merenja.
Potrošnja fosilnih goriva porasla je 1,5% sa nivoa iz 2022. godine, na 505 heksadžula (EJ), najviše zahvaljujući potrošnji uglja, koja je povećana 1,6%, kao i nafte, koja je porasla 2% i prvi put premašila 100 miliona barela, navodi se u izveštaju. Promena potrošnje prirodnog gasa na godišnjem nivou nije bila vredna spomena.
Kina ubedljivo najveći potrošač uglja na svetu, sa udelom od 56%
Kada je u pitanju ugalj, Kina je bila ubedljivo najveći potrošač, sa 56% udela. Pritom je Indija je 2023. prvi put potrošila više uglja nego Evropa i Severna Amerika zajedno.
Godišnja potrošnja uglja i u Evropi i u Severnoj Americi pala je ispod 10 heksadžula i u stalnom je padu u poslednjih deset godina, naglasili su autori dokumenta.
Blumbergov kolumnista za energetiku Havijer Blas istakao je u tvitu da su svega četiri zemlje – Kina, Indija, Sjedinjene Američke Države i Japan – zajedno bile odgovorne za skoro 80% globalne potrošnje uglja u 2023. godini.
Svega četiri zemlje su 2023. potrošile skoro 80% uglja na svetskom nivou
S druge strane, udeo fosilnih goriva u ukupnom energetskom miksu u svetu je prošle godine iznosio 81,5%, u poređenju sa 82% u 2022. godini, dodaje se u izveštaju.
Prema rečima izvršnog direktora EI-ja Nika Vejta, postoje naznake da potražnja za fosilnim gorivima u razvijenim privredama dostiže vrhunac, za razliku od “globalnog juga,” gde ekonomski razvoj i poboljšanje kvaliteta života nastavljaju da dovode do povećanja.
“S obzirom da emisije CO2 takođe dostižu rekordne nivoe, vreme je da udvostručimo svoje napore na smanjenju emisija i obezbedimo finansiranje i kapacitete za izgradnju više niskougljeničnih izvora energije na globalnom jugu, gde potražnja raste velikom brzinom,” rekao je Sajmon Verli, zamenik predsednika KPMG-a i direktor sektora za energetiku i prirodne resurse.
Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora takođe na rekordnom nivou
Predsednica EI-ja Džulijet Davenport primetila je da su rekordne emisije i potrošnja fosilnih goriva zabeleženi u godini u kojoj je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora takođe bila najveća do sada. Ona je istakla da smo svedoci još jedne godine rekorda u “svetu gladnom energije.”
“U 2023. godini zabeleženi su rekordi u potrošnji fosilnih goriva i emisijama iz energetike, ali i rekordna proizvodnja iz obnovljivih izvora, podstaknuta sve konkurentnijom vetroenergijom i solarom,” izjavila je.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora, bez hidroenergije, skočila je 13% u 2023.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora, ne računajući hidroenergiju, skočila je 13% prošle godine na rekordnih 4.748 TWh, skoro u potpunosti zahvaljujući vetru i solaru. Ova kategorija je u 2023. imala udeo od 8% u primarnoj potrošnji energije u svetu. Ako se računa i hidroenergija, udeo obnovljivih izvora bio je 15%, navodi se u izveštaju.
