Elektroprivreda Srbije pokreće gradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica

Elektroprivreda Srbije (EPS) je raspisala tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za izgradnju reverzibilne hidroelektane (RHE) Bistrica i na taj način konačno pokrenula realizaciju projekta koji je počeo da se planira pre 40 godina. Reč je o vrsti elektrana koje proizvode najskuplju energiju na tržištu i mogu biti skladišta energije ili baterije.

RHE Bistrica je jedan od projekata iz investicionog plana Ministarstva rudarstva i energetike vrednog 17 miijardi evra. Nikola Rajaković, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, nedavno je za Balkan Green Energy News izjavio da je RHE Bistrica odličan projekat jer je već polupripremljen.

Elektroprivreda Srbije je u tenderskoj dokumentaciji navela da je izrada idejnog projekta sa studijom opravdanosti neophodna da bi se ocenila opravdanost izgradnje i moguća uloga RHE Bistrica u okviru elektroenergetskog sistema Srbije, regiona i šire, kao i da bi se pouzdano definisali svi neophodni elementi i dalji koraci u procesu realizacije ovog projekta.

Rok za podnošenje prijava je 28. januar 2022. godine.

Idejni projekat iz 1981. uradio je Energoprojekt-Hidroinženjering iz Beograda

Reverzibilne hidroelektrane rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju kada je tražnja za električnom energijom manja, a proizvodnjom energije korišćenjem vode iz gornje akumulacije kada je tražnja veća. One proizvode vršnu energiju i snagu za pokrivanje maksimalne potrošnje u toku dana, što je najskuplja energija na tržištu, zatim se mogu koristiti kao skladišta za energiju ili baterije tako što se energija koristi za pumpanje vode iz done u gornju akumulaciju zbog čega su rešenje za varijabilnost proizvodnje vetrparkova ili solarnih elektrana.

EPS ima jednu RHE, to je Bajina Bašta, a RHE Bistrica bi joj bila slična. Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji RHE Bistrica imala bi četiri agregata tipa Francis nominalne (izlazne) turbinske snage 157,1 MW i maksimalne (ulazne) snaga pumpe 167,9 MW.

RHE Bistrica bi imala sličnu snagu kao RHE Bajina Bašta

RHE Bajina Bašta ima maksimalnu snagu u generatorskom režimu od 614 MW, i moguću prosečnu godišnju proizvodnju od oko milijardu kilovat-sati, i maksimalnu ulaznu snaga u pumpnom režimu od 620 MW.

Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, izradu projektne dokumentacije, pored ostalog, treba bazirati na idejnom projektu iz 1981. koji je uradio Energoprojekt-Hidroinženjering iz Beograda i dokumentaciji Analize i investiciono-tehnička dokumentacija, kojuje pripremio Energoprojekt Hidroinženjering i Elektroenergetski Koordinacioni Centar.

Neophodna gradnja brane Klak na Uvcu

RHE Bistrica je, kako se ističe, derivaciono postrojenje sa mašinskom zgradom lociranom u blizini desne obale reke Lim na potezu između brane Potpeć sa nizvodne, i hidroelektrane Bistrica sa uzvodne strane.

Postojeća akumulacija Potpeć predviđena je kao donja akumulacija, dok se gornja formira izgradnjom nasute brane na pregradnom profilu Klak nizvodno od postojeće brane Radoinja.

Mesto brane Klak se nalazi u kanjonskom delu Uvca, oko pet kilometara nizvodno od brane Radoinja’. Brana bi imala visinu od oko 90 metara iznad korita, a akumulacioni bazen se prostire skroz do brane Radoinja.