Električna energija

Elektromreže u Evropi možda neće podneti nalet obnovljivih izvora energije – izveštaj

prenosne-mreze

Foto: blickpixel from Pixabay

Objavljeno

15.03.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.03.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropske elektroenergetske mreže su uglavnom nedovoljno pripremljene za očekivani skok kapaciteta proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, kako u pogledu nacionalnih ciljeva za 2030, tako i u odnosu na tržišne projekcije. Kako se novi objekti za obnovljivu energiju već suočavaju sa odlaganjem priključenja na mrežu, ograničavanjem kapaciteta i višim cenama za krajnje potrošače, ovaj manjak ambicija može ozbiljno da omete energetsku tranziciju, upozorava organizacija Ember u svom novom izveštaju. Nema tranzicije bez prenosa, rekla je njena analitičarka za energetske i klimatske podatke Elizabet Kremona.

Analizom planova za razvoj nacionalnih mreža Ember je utvrdio da je 11 od 26 njih zasnovano na manjim kapacitetima solara i vetra nego u nacionalnim ciljevima. Ovaj raskorak preti da dovede do nedovoljne pripremljenosti za integraciju solara i vetra. Solarni kapacitet je u 11 zemalja potcenjen za ukupno 60 GW, a vetar za 27 GW.

Najambicioznije ciljeve za razvoj mreže imaju Finska, Holandija, Danska i Hrvatska, gde planovi operatera prenosnih sistema (TSO-ova) za 2030. premašuju nacionalne ciljeve za solar za više od 50%. Ako se plan TSO-a Hrvatske uporedi sa nacionalnim ciljem za vetar, svrstana je među zemlje koje „blago zaostaju“, one kod kojih plan premašuje cilj za 10% do 50%.

Hrvatska je „izuzetno ambiciozna“ kada su u pitanju planovi za mreže u odnosu na ciljeve za solar

Što se tiče ostalih zemalja koje prati Balkan Green Energy News, Slovenija i Kipar su „neutralni“, sa planovima za mrežu 10% iznad ili 10% ispod nacionalnih ciljeva za solar i vetar. Rumunija i Grčka „blago zaostaju,“ dok Bugarska „znatno zaostaje“ jer je njen plan preko 50% ispod nacionalnog cilja za 2030. godinu. Zemlje Zapadnog Balkana nisu mogle biti ocenjene zbog nedostatka podataka, navodi Ember.

Kad se gledaju tržišne projekcije udruženja SolarPower Europe i WindEurope, rast solara je u planovima za mreže potcenjen za čak 205 GW u 19 od 23 zemlje, dok je vetar potcenjen u 10 od 31 plana, i to za ukupno 17 GW. Ova neslaganja nagoveštavaju da bi se zagušenje mreža moglo pogoršati u kratkom roku, kaže Ember.

Solar je potcenjen za čak 205 GW u odnosu na tržišne projekcije

Većina zemalja je nedovoljno pripremljena za očekivani znatni rast solara, sa izuzetkom Hrvatske, Bugarske, Holandije i Danske. Situacija je nešto bolja kada je u pitanju vetar, gde se veći broj TSO-a ne smatra nedovoljno pripremljenim, uključujući one u Bugarskoj, Sloveniji i na Kosovu*.

Kašnjenje u jačanju kapaciteta mreže biće skupo

Elizabet Kremona, analitičarka energetskih i klimatskih podataka u Emberu, kazala je da Evropa ne može sebi priuštiti da zanemari mreže jer da time rizikuje da ukoči energetsku tranziciju u punom zamahu. Prema njenim rečima, priključivanje solara i vetra na mrežu je jednako važno i ključno kao i sami paneli i turbine. “Nema tranzicije bez prenosa,“ istakla je.

Neuspeh u rešavanju pitanja ograničenosti mreže na vreme biće jako skup, a za mnoge zemlje već predstavlja značajan trošak, upozorava Ember, napominjući da je Španija, na primer, 2023. potrošila više novca na upravljanje svojom već preopterećenom prenosnom mrežom nego što je uložila u njen razvoj.

Brzo širenje mreže je moguće ako postoji politička volja

U izveštaju se navodi da ipak ima pozitivnih signala, jer planovi TSO-a pokazuju da postoji tendencija proširenja i modernizacije mreže u narednoj deceniji.

U 35 evropskih zemalja je ukupno do 2026. godine planirano preko 25.000 kilometara novih dalekovoda, čime bi se ukupna dužina nacionalnih prenosnih mreža povećala 5,3% na 523.000 kilometara.

Ambiciozni planovi proširenja mreže kod nekoliko TSO-a pokazuju da je brz razvoj izvodljiv ako se postavi kao politički prioritet, primećuje Ember, pozivajući na odvažnu akciju i bolje planiranje razvoja mreže širom Evrope.

Vodonik mora biti uključen u planiranje razvoja mreže

Autori izveštaja dodaju da je neophodno uključiti vodonik u planiranje razvoja mreže, obrazloživši da će proizvodnja i potrošnja vodonika imati ozbiljan uticaj na elektroenergetske mreže. I mada ga mnogi operateri sve više uključuju u svoje planove, neki od njih razmatraju samo jednu stranu jednačine – ili potrošnju ili proizvodnju, navodi Ember.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

prozjumeri srbija solar analiza domacinstva firme

Dvogodišnjica prozjumera u Srbiji: Cifra dostigla 3.000, ali iskorišćeno samo jedan odsto krovova kuća

15. mart 2024. - Analiza "Dve godine prozjumera u Srbiji", koju je pripremio Dejan Stojadinović, energetski konsultant, pokazala je da će sadašnjim tempom Srbija iskoristiti potencijal za krovne solarne elektrane za 340 godina

Reforma trzista elektricne energije gasa vodonika EU stupa na snagu

Reforma tržišta električne energije, gasa, vodonika u EU stupa na snagu

15. mart 2024. - EU je ozakonila reformu tržišta električne energije i gasa te vodonika i drugih takozvanih dekarbonizovanih gasova

Messer Tehnogas Mirjana Jukic Beogradski energetski forum Srbiji Messer dekarbonizaciju

Vodeći industrijski proizvođač u Srbiji Messer Tehnogas sprema investicije u dekarbonizaciju

15. mart 2024. - Messer Tehnogas namerava da velik deo svojih potreba za električnom energijom pokrije iz vlastitih fotonaponskih pogona

Alcazar Energy Partners investicioni fond zelenu energiju 490 miliona dolara

Alcazar Energy Partners uvećao investicioni fond za zelenu energiju na 490 miliona dolara

15. mart 2024. - Fond za održivu infrastrukturu Alcazar Energy Partners II SLP-SCSp (AEP-II) kompletiran je, prikupivši ukupno 490 miliona dolara