Elektromobili povlače ručnu

Automobilski gigant, globalni proizvođač premijum vozila Volvo, koji je prvi od svih „velikih igrača“ automobilskog tržišta, još pre tri godine najavio da će od 2030. godine proizvoditi isključivo električna vozila, sada je najavio odustajanje od tog, pokazalo se preambicioznog cilja.

Čuvena švedska kompanija, u većinskom vlasništvu kineskog Geely holdinga, najavila je da će zbog promene tržišnih uslova u svom proizvodnom portofiliju zadržati i motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), koji bi trebalo da budu takozvani blagi hibridi, a da će oko 90 odsto proizvodnje činiti električna i plug-in hibridna vozila.

Rovan: prelazak na elektrifikaciju neće biti linearan, a Volvo će u ponudi nastaviti da ima i SUS motore

„Odlučni smo u našem uverenju da je naša budućnost električna“, rekao je Džim Rovan (Jim Rowan), izvršni direktor Volvoa i dodao da je jasno da prelazak na elektrifikaciju neće biti linearan, jer se kupci i tržišta  kreću različitim brzinama pa će im Volvo ponuditi i vozila koja će imati i SUS motore.

Prodaja električnih vozila sve slabija – u EU u julu zabeležen pad od 11 odsto

Uzroke ovakve odluke treba tražiti u sve slabijoj prodaji električnih vozila na ključnim evropskim tržištima u kojima države ukidaju subvencije za kupovinu ovih vozila. U julu je prodaja električnih vozila u EU pala za 11 odsto. Električna vozila tako, zbog preskupih litijum-jonskih baterija postaju cenovno nekonkurentna klasičnim blagim hibridima (čija prodaja raste) koji nemaju ni jedan od dva preostala goruća problema elektromobila – relativno malu autonomiju i nedostupnost brzih, javnih punjača.

General Motors i Ford zaustavili su svoje najambicioznije planove o elektrifikaciji

Dodajmo odluci Volvoa i nedavne izjave čelnika General Motorsa i Forda koji su zaustavili svoje najambicioznije planove o elektrifikaciji prolongirajući ih bar za pet godina, ogromnu krizu u koju je zapao najveći evropski proizvođač Volksvagen, kojeg slaba potražnja za električnim automobilima dovodi u do sada nezabeleženu situaciju da najavljuje čak i zatvaranje svojih nemačkih fabrika – i stvari postaju mnogo jasnije.

Automobilska industrija, sem one u Kini, nalazi se u ćorsokaku

Automobilska industrija, sem one u Kini, nalazi se u ćorsokaku, pre svega zbog političkih odluka vlada svojih država, koje su birokratski, bez mnogo uvažavanja tržišne realnosti, donele niz propisa, zakona koji u startu zapadnu auto-industriju stavljaju u nekonkurentan položaj.

Tu neće mnogo pomoći ni uvođenje carina i od 100 odsto (Kanada, i SAD , a EU nešto niže i selektivno) na električne automobile iz Kine čiji proizvođači imaju lakši i neuporedivo jeftiniji pristup svim resursima (uz ogromnu pomoć države).

Uvođenje carina na kineska vozila neće mnogo pomoći ostalim automobilskim industrijama

„Mi moramo da se spremimo za tajfun koji dolazi iz Kine. I mi proizvođači i političke strukture naših zemalja“, rekao je nedavno u Kragujevcu na prezentaciji Fijata Grande Pande Karlos Tavares, CEO Stellantisa, „Nadamo se da ćemo za pet do deset godina mi biti među preživelima“.

Naravno, ni Tavares a ni ostali šefovi velikih zapadnoevropskih i američkih kompanija ne odustaju od proklamovane Zero strategije – nulte emisije CO2 u predviđenom roku, a to je 2035. godina.

Rešenje mnogi vide u sintetičkim gorivima i vodoniku

Jasno je da se svi, sve više, okreću nekim novim tehnologijama i drugim „putevima“ sa kojima će doći do zacrtanog cilja.

Tavares: evropsku auto industriju čeka rokenrol

„Mi tražimo, radimo na pronalaženju novih vrsta baterija. Trenutno nema bolje od litijum-jonske, ali nama treba jeftinija, upola lakša, sa duplo većim kapacitetom, bržim, lakšim punjenjem u narednih pet do deset godina“, rekao je u Kragujevcu Tavares zaključujući da „evropsku auto – industriju čeka rokenrol“.

Nemačko udruženje auto-industrije zahteva kvote za sintetička goriva i vodonik

Moćno nemačko Udruženje auto-industrije VDA smatra da obnovljiva goriva, a ne samo električna vozila, mogu da daju veliki doprinos borbi protiv klimatskih promena, pa zato zahteva da se postave ambiciozniji ciljevi u toj oblasti. Direktiva Evropske unije o obnovljivoj energiji (RED III) je do sada bila previše deklarativna, smatra VDA i zahteva da se u propise „ubaci i podtkvota“ za sintetička goriva i vodonik od minimum 5,0 odsto. To praktično znači da bi vozila sa SUS motorima i dalje bila proizvođena ali bi njihov pogon bio prilagođen upotrebi obnovljivih, karbon neutralnih goriva.

BMW i Toyota objavili saradnju u proizvodnji vozila na vodonik i sa gorivim ćelijama treće generacije

Stav VDA, koji nije najbolje, razumljivo, bio prihvaćen u političkim krugovima, dobio je neverovatan vetar u leđa samo dvadesetak dana kasnije kada su dva globalna auto – giganta BMW i Toyota obnarodovali saradnju u proizvodnji vozila koja bi pokretao vodonik (neiscrpan, lako dostupan element u prirodi) i to sa „gorivim ćelijama treće generacije“. Dobri poznavaoci ove vrste pogona znaju da je Toyota već godinama unazad razvijala ovu vrstu vozila (Toyota Mirai) i laički rečeno, čini se da će vodonik moći da se koristi (iako i ovaj pogon trenutno ima svojih problema i ograničenja) uz relativno jednostavnu i jeftinu prepravku SUS motora.

I Toyota i BMW su najavili skorašnju velikoserijsku proizvodnju vozila na vodonik. Svi analitičari i dobri poznavaoci auto-industrije se slažu da posle ove vesti više ništa neće biti isto.