Elektroenergetski sistemi na Balkanu pod pritiskom zbog toplotnih talasa, suše

Svaki novi dan sa tropskim temperaturama u letnjoj sezoni je sve veće iskušenje za proizvodnju električne energije i tehničku stabilnost prenosnog sistema, kao i u pogledu tržišta odnosno cena. Jugoistočna Evropa je prošle godine već prošla kroz jednu regionalnu energetsku krizu, kao i veliku havariju. Trenutno najslabija tačka je nizak nivo vode u akumulacijama hidroelektrana. Grčka se sprema da se zaštiti u slučaju kraha nekog elektroenergetskog sistema u susedstvu, moguće i isključivanjem interkonektora.

Nakon rekordno suvog juna i usled još jednog u nizu ovogodišnjih toplotnih talasa, akumulacije hidroelektrana u Jugoistočnoj Evropi su na kritično niskom nivou. Elektroenergetski sistemi se naprežu da izdrže povećanje potražnje za električnom energijom, i to najviše za potrebe hlađenja.

Dalje, zbog visokih temperatura može da se pregreje oprema, a remonti su u takvim uslovima otežani. U kombinaciji sa mogućim požarima, raste opasnost od havarijskih isključenja, čak i na velikoj teritoriji. Jedan takav incident je u junu prošle godine pogodio nekoliko zemalja regiona.

Nivoi vode u akumulacijama u Grčkoj su samo jednom u poslednjih dve decenije u ovom periodu godine bili niži, i to 2008, piše Energypress. Situacija nije bolja ni u drugim državama, što se vidi i po vodostaju Dunava, koji je obično ovoliko nizak tek mesec dana kasnije.

Grčki PPC u akumulacijama ima skoro trećinu manje vode nego u istom periodu 2023. godine

Pritom, kada se u ovakvoj situaciji poremeti rečni saobraćaj, termoelektrane u koje se ugalj doprema brodovima mogu da ostanu bez goriva. Taj fenomen sve češće ograničava proizvodnju struje u Nemačkoj. Nuklearne elektrane u Francuskoj trpe kada je temperatura vode u rekama previsoka da bi mogla dovoljno da ohladi reaktore.

Iz trenutnih akumulacija grčke elektroprivrede Public Power Corp. (PPC) može da se proizvede nešto više od 1.9 teravat-sati električne energije, navodi pomenuta medijska kuća. To je skoro 300 gigavat-sati manje nego pre godinu dana i gotovo 900 gigavat-sati ispod nivoa iz jula 2023.

Termoelektrane na ugalj u rezervi daju određen manevarski prostor

Ipak, veleprodajne cene električne energije u Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj su – zasad – niže nego tokom energetske krize koja je pre godinu dana zadesila region. Ovde treba podsetiti i na tadašnju ulogu čestih slučajeva hitnog uvoza Ukrajine, usled ratnih razaranja.

Zemlje Jugoistočne Evrope mogu u određenoj meri da aktiviraju termoelektrane na ugalj koje su u rezervi. Mogućnost takve intervencije je, na primer, najavio grčki ministar životne sredine i energetike Stavros Papastavru, nakon hitnog sastanka sa rukovodstvom IPTO-a i HEDNO-a, nacionalnih operatora prenosnog odnosno distribucionog sistema električne energije.

S druge strane, jedan od dva reaktora bugarske nuklearke Kozloduy je neplanirano van pogona do kraja meseca.

Uzlet unutardnevnog maksimuma potrošnje biće težak test za sistem prenosa električne energije

IPTO, poznat i po domaćem akronimu Admie, očekuje da će ovih dana potrošnja u Grčkoj dostizati devet do 11 gigavata. To je i do 37 odsto preko uobičajenog unutardnevnog maksimuma.

Štaviše, ta kompanija radi na scenarijima i tehničkim i drugim rešenjima za zaštitu od eventualnog kraha susednih elektroenergetskih sistema na Balkanu i mogućeg domino efekta, saznao je Energypress, ne otkrivajući izvor tih informacija. Navodno je u prvom redu reč o Albaniji, Kosovu*, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, koja je sredinom maja doživela jedan kraći blekaut.

IPTO se, po svemu sudeći, sprema da prekine interkonekcije domaće visokonaponske mreže sa drugim zemljama ukoliko s druge strane granice usled neke havarije zapreti lančana reakcija. U razmatranju je i mogućnost ograničavanja udela obnovljivih izvora u grčkom sistemu, kao i jačanje udela kapaciteta u rezervi koji može da reaguje na poremećaje.