Ekspanzija zelenog vodonika menja geopolitičke odnose – IRENA

Zeleni vodonik bi 2050. mogao da pokrije do 12 procenata globalne potrošnje energije, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA). To bi značajno uticalo na geopolitičke i makroekonomske promene i stvorilo nove globalne odnose u trgovini energentima. Privreda bazirana na vodoniku nagoveštava novu globalnu dinamiku snaga, ističe IRENA.

Uz podsticaje koji proizilaze iz klimatske akcije i agende za obaranje neto emisija na nulu, udeo zelenog vodonika je na putu da do 2050. dostigne 12 procenata ukupne globalne upotrebe energije, procenjuje IRENA. Porast investicija i trgovine zelenim vodonikom na tržištu energenata verovatno će sa novim bilateralnim sporazumima povećati ekonomsku konkurentnost i uticati na spoljnopolitički pejzaž, različitim od onih iz 20. veka, saopšteno je. Prema analizi agencije, trenutna vrednost tržišta je 174 milijarde dolara godišnje.

Tranzicija nije zamena goriva, već prelazak na novi sistem

„Vodonik bi mogao da bude karika koja nedostaje za klimatski bezbednu energetsku budućnost“, ističe Francesco La Camera, generalni direktor agencije IRENA. „Ali vodonik nije nova nafta. A tranzicija nije zamena goriva, već prelazak na novi sistem sa političkim, tehničkim, ekološkim i ekonomskim poremećajima.“

Zeleni vodonik dovodi nove aktere na tržište, diverzifikuje rute i zalihe, a i prebacuje moć sa nekolicine na mnoge, objašnjava La Camera. On dodaje da bi tržište vodonika u međunarodnoj saradnji moglo da postane demokratsko i inkluzivno i da otvori mogućnosti za razvijene, a isto tako i za zemlje u razvoju.

Trećina vodonika ide u međunarodnu trgovinu

IRENA procenjuje da će se 2050. preko 30 procenata proizvedenog vodonika nalaziti u međunarodnoj trgovini, više od današnjeg udela prirodnog gasa.

Zemlje koje tradicionalno nisu trgovale energentima trenutno uspostavljaju bilateralne energetske odnose za vodonik. Na svetskoj sceni pojavljuje se više aktera u trgovini vodonikom, pa je manja verovatnoća da će trgovina vodonikom postati „naoružana i kartelizovana“, za razliku od geopolitičkog uticaja nafte i gasa, zaključuje agencija.

Sa više od 30 zemalja i regiona koji već danas planiraju aktivnu trgovinu, i međunarodna razmena vodonika će značajno da raste, saopšteno je. Zemlje poput Nemačke i Japana, za koje se očekuje da će biti uvoznici, već sada razvijaju diplomatiju u tom smeru, navodi se u izveštaju.

Vodonik je poželjan način za diverzifikaciju privrede

Izvoznici fosilnih goriva poput Australije, Omana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata posmatraju vodonik kao poželjan način za diversifikaciju privrede, ističu autori izveštaja. IRENA napominje da će biti potrebne obuhvatnije strategije ekonomske tranzicije, dodajući da sam vodonik neće nadoknaditi gubitke u prihodima od nafte i gasa.

Konkurentnost i potencijal zelenog vodonika

Potencijal za proizvodnju vodonika značajno premašuje globalnu potražnju, navodi se izveštaju. U najboljem položaju da proizvode konkurentan zeleni vodonik biće zemlje koje će imati jeftinu energiju iz obnovljivih izvora. Čile, Maroko i Namibija su danas uvoznici energije, a pojaviće se kao izvoznici zelenog vodonika, kaže IRENA.

Potencijali Afrike, Bliskog istoka, Okeanije i Amerike ograničili bi rizik od „koncentracije izvoza“, piše u dokumentu. Međutim, mnogim zemlja će biti neophodni transferi tehnologije, izgrađena infrastruktura i velika ulaganja, dodaje se.

Potražnja za vodonikom raste tek sredinom sledeće decenije

Za vodonik se predviđa da će na geopolitičke odnose uticati u više faza. Tokom ove decenije očekuje se dalja trka za liderstvo u tehnologiji, dok bi potražnja za vodonikom porasla tek sredinom sledeće decenije, prema izveštaju agencije.

Zeleni vodonik će biti konkurentan vodoniku iz fosilnih goriva najpre u Kini, Brazilu i Indiji, predviđa IRENA. Po rezultatima istraživanja, u Evropi je usled porasta cene prirodnog gasa 2021. godine zeleni vodonik postao pristupačan. Obnova postojećih cevovoda za prirodni gas bi mogla da olakša trgovinu i poveća potražnju za vodonikom, napominju u agenciji.

Obnavljanje postojećih gasovoda bi moglo da olakša trgovinu i poveća potražnju vodonika

Zemlje sa velikim potencijalom u obnovljivim izvorima energije i sa učešćem u proizvodnji i distribuciji vodonika mogu da povećaju ekonomsku konkurentnost, smatraju autori. Proizvodnja opreme poput elektrolizera i gorivnih ćelija bi posebno mogla da pokrene ekonomiju. Kina, Japan i evropske zemlje su već razvili prednost u proizvodnji, ali na dalji razvoj uticaće i inovacije u proizvodnji, stoji u izveštaju.

Vodonik za veću energetsku nezavisnost

Zeleni vodonik može da ojača energetsku nezavisnost i bezbednost. Pre svega, smanjenjem zavisnosti od uvoza i od nestabilnosti cena, kao i kroz jačanje fleksibilnosti energetskog sistema. Ipak, sirovine potrebne za proizvodnju vodonika i obnovljive tehnologije, nestašice ili fluktuacije cena mogle bi da utiču na lanac snabdevanja vodonikom i negativno utiču na troškove i prihode, pojašnjava izveštaj.

Nova pravila, standardi i rukovođenje proizvodnje i trgovine vodonikom bi mogli dovesti do geopolitičkog nadmetanja, a isto tako bi mogli i da otvore novu eru unapređenja međunarodne saradnje, ističe IRENA.

Geopolitičko nadmetanje ili unapređenje međunarodne saradnje

„Pomoć, posebno zemljama u razvoju, u primeni zelene tehnologije vodonika i unapređenja industrije vodonika mogla bi da spreči dalje globalne podele u vezi sa dekarbonizacijom i da promoviše jednakost i inkluziju, stvarajući lokalne lance vrednosti, zelene industrije i radna mesta u zemljama bogatim obnovljivim izvorima energije“, rečeno je u izveštaju.

Dokument ‘Geopolitika transformacije energetike: faktor vodonika‘ (Geopolitics of the Energy Transformation: The Hydrogen Factor) deo je šireg sagledavanja uticaja energetske transformacije koje sprovodi ova međunarodna agencija.