Ekološki dug EU: 7% svetske populacije koristi skoro 20% prirodnih resursa planete

Kada bi svi ljudi na svetu živeli kao stanovnici Evropske unije, ceo godišnji budžet planete Zemlje bi ove godine bio potrošen već 10. maja, dan kada je EU ušla u ekološki dug prema planeti. Godišnji budžet prirode se sastoji of hrane, vlakana, drvne građe, upijanja CO2 i zemljišta za izgradnju infrastrukture, saopštila je Svetska organizacija za prirodu (WWF).

Dan ekološkog duga – datum u okviru jedne kalendarske godine do kog je čovečanstvo iskoristilo onoliko ekoloških resursa koliko ekosistemi planete mogu da obnove tokom cele godine, prošle godine je obeležen 1. avgusta. Ovaj dan se svake godine obeležava sve ranije, što je još jedan znak da se svet ubrzano kreće putem neodrživosti.

Prema izveštaju „Dan ekološkog duga Evropske unije – život izvan granica prirode“ WWF-a i Mreže za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), EU ima nesrazmeran uticaj na resurse planete – sa samo 7% globalnog stanovništva, Evropska unija potroši skoro 20% globalnog biokapaciteta. Drugim rečima, potrebno je 2,8 planeta da se zadovolje godišnje potrebe Evropske unije, što je mnogo više od prosečnog svetskog ekološkog otiska od oko 1,7 planeta.

Ekološki otisak je mera površine biološki produktivnog zemljišta i morskog područja potrebnog za proizvodnju resursa koje stanovništvo potroši i za apsorpciju stvorenog otpada, uzimajući u obzir tehnološki napedak koji se ostvari tokom date godine. Potrebe za prirodnim resursima se odnose na hranu, vlakna, drvnu građu, zemljište potrebno za izgradnju puteva i zgrada i upijanje CO2 koji se emituje sagorevanjem fosilnih goriva.

„Posledice tog prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa uzrokuju gubitak šuma i biološke raznovrsnosti, naglo opadanje ribljih fondova, nestašicu vode, eroziju zemljišta, zagađenje vazduha i izraženije klimatske promene. Zbog toga su sve češće ekstremne vremenske pojave poput suša, poplava i divljih požara, koje dovode do brojnih konflikata i pogoršavaju globalne nejednakosti među ljudima“, navodi WWF.

Evropska unija i njene članice imaju priliku da svoj ekološki otisak dovedu u ravnotežu sa biološkim resursima planete tako što će pravilno postaviti prioritete i sprovesti politike neophodne za oporavak i zaštitu prirode do 2030. godine i dostizanje klimatske neutralnosti do 2040. godine, navodi WWF.

Rumunija ove godine poslednja u EU obeležava Dan ekološkog duga

Situacija sa ekološkim dugom u EU je neravnomerna. Podaci pokazuju da se obrasci potrošnje pojedinačnih zemalja izuzetno razlikuju, iako im je svima zajednička potrošnja izvan granica planete. Luksemburg prvi u EU dostiže Dan ekološkog duga – za samo 46 kalendarskih dana – dok Bugarska, na primer, ove godine Dan ekološkog duga obeležava 22. juna.

Rumunija ove godine poslednja ove godine obeležava Dan ekološkog duga – 12. jula. Naglo smanjenje ekološkog otiska Rumunije počelo je od Rumunske revolucije 1989. godine i zatvaranja mnogih industrijskih i drugih preduzeća. Rumunska privreda je doživela nagli rast od početka 2000-ih do recesije 2008. godine. Ovi ekonomski trendovi utiču i na ugljenični otisak Rumunije, koji čini najveći deo ekološkog otiska zemlje, navodi se u izveštaju.

Ugjenični otisak je mera emisija CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva i proizvodnje cementa

Podaci Mreže za globalni ekološki otisak pokazuju i da je Rumunija jedna od nekoliko zemalja Evrope koje imaju rezervu biokapaciteta, koja se definiše kao „procenat za koji biokapacitet prevazilazi ekološki otisak“, a koja u Rumuniji iznosi 1%. Nasuprot Rumuniji, Kipar ima najveći deficit biokapaciteta u Evropi, od čak 1.300%.