Ekološke organizacije: ugroženo Makiško polje, najveće vodoizvorište Beograda

Grupa organizacija civilnog društva upozorava da je budućnost prostora na kojem se nalazi najveće vodoizvorište Beograda, Makiško polje, u opasnosti jer se, kako ističu, bez prethodne diskusije i uz kršenja zakona i propisa, planira urbanizacija ovog prostora.

Ekološke organizacija su reagovale jer je u toku javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu.

Plan se, inače, odnosi na deo teritorije gradske opštine Čukarica, a kao osnova za njegovu izradu uzeto je rešenje koje je izabrano na urbanističko-arhitektonskom konkursu. Ovaj dokument predviđa urbanizaciju područja što podrazumeva gradnju saobraćajne i komunalne infrastrukture, javnih ustanova, stambenih kompleksa, kao i trase metroa sa stanicama i depoom.

Najavljena je radikalna adaptacija terena i pretvaranje u komercijalne zone i mešovite gradske centre

Nevladine organizacije navode da se budućnost prostora na kojem se nalazi najveće vodoizvorište iz kojeg se vodom snabdevaju domaćinstva glavnog grada planira bez prethodne diskusije o razvoju ovog područja koje je od ogromnog značaja.

Plan je, kako se navodi u saopštenju koje je objavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), u direktnom konfliktu sa potrebama građana Beograda, posebno u vezi sa snabdevanjem pijaćom vodom, i zaštitom vodoizvorišta i podzemnih voda.

Najavljena je radikalna adaptacija terena izuzetno nepovoljnog za izgradnju, uz prenamenu zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko – komercijalne zone i mešovite gradske centre, navodi se u saopštenju.

Osim RERI-ja iza apela stoje i Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za politike emancipacije, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju PolEkol, Pravo na vodu, i WWF Adria-Serbia.

Predviđeno izmeštanje magacina sa šest tona hlora 

Planom se predviđa izmeštanje postrojenja za prečišćavanje pijaće vode „Bele vode“ kapaciteta 600 l/s. Prema uslovima Ministarstva zaštite životne sredine neophodno je ili izmeštanje magacina sa šest tona hlora u okviru ovog kompleksa ili obustava izrade ovakvog Plana.

Svo poljoprivredno zemljište postaje građevinsko

Kako se navodi u saopštenju nevladinih organizacija, plan predviđa i potpunu prenamenu postojećeg poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, odnosno smanjenje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini koje sada zauzima 60% površine, odnosno 425,38 hektara na – nulu!

Ovakva prenamena poljoprivrednog zemljišta je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, a nije pribavljena ni potrebna saglasnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, upozoravaju nevladine organizacije.

Biće potrošeno 95 miliona evra da bi se omogućilo sprovođenje plana

Da bi se sve ovo ostvarilo potrebne su i drastične dodatne investicije i radovi. Komunalna infrastruktura, novi kolektori i kanalizaciona mreža koja bi morala da opslužuje čitav ovaj kompleks neophodna je i van obuhvata plana.

Nužna je i zaštita od podzemnih i površinskih voda koja podrazumeva između ostalog zatrpavanje melioracionih kanala i nasipanje 13,5 miliona kubnih metara peska, što je trošak od 95 miliona evra koji se izdvaja iz javnog budžeta, navodi se u saopštenju.

Na javnu raspravu mogu samo oni koji podnesu primedbu

Svi zainteresovani svoje primedbe mogu poslati poštom do danas na adresu Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Sekretarijat za urbanističko planiranje, Odeljenje za urbanističke planove, Kraljice Marije 1/IX, 11000 Beograd.

Nevladine organizacije smatraju da je celokupan plan štetan i da mu mora prethodniti široki javni dijalog o budućnosti ovog prostora, ali pozivaju sve da pošalju svoje primedbe, budući da je za 15. decembar planirana javna rasprava o urbanističkom planu, na kojoj će pravo da učestvuju biti omogućeno samo onima koji su prethodno poslali primedbu.