Električna energija

EK: ograničen napredak na polju energetike, nedovoljan napredak u borbi protiv klimatskih promena

EK-energetika-napredak-klimatske-promene

Foto: Evropska komisija (Pixabay)

Objavljeno

29.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

29.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Srbija je ostvarila ograničen napredak u sektoru energetike i ne pridaje dovoljno pažnje politikama zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, navodi Evropska komisija (EK) u najnovijoj godišnjoj oceni sprovođenja reformi, koja je usvojena danas.

Godišnja ocena Evropske komisije daje prikaz napretka u svih 35 poglavlja pregovora o članstvu u EU. U ovom pregledu smo se pozabavili nekim od glavnih preporuka za Poglavlje 15 – Energetika i Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Poglavlje 15 – Energetika

Srbija treba, između ostalog, da ojača ljudske kapacitete i podstakne ulaganje u energetsku efikasnost, uključujući kroz uspostavljanje održivog sistema finansiranja, kao i da pokrene reforme sa ciljem uvođenja cena električne energije koje će odražavati troškove proizvodnje i uzeti u obzir investicione potrebe, obaveze preuzete u cilju borbe protiv klimatskih promena i socijalne implikacije. Prema oceni EK, Srbija u skladu sa svim tim elementima treba da reformiše regulaciju cena električne energije.


U 2017. godini, liberalizovani deo tržišta je imao udeo od 44,4% u ukupnoj krajnjoj potrošnji električne energije. Međutim, domaćinstva i mali potrošači imaju pravo na snabdevanje po regulisanim cenama. Oko 3,57% isporučene električne energije je išlo ka potrošačima koji su menjali snabdevača 2017. godine.


Razdvajanje delatnosti Elektroprivrede Srbije (EPS), državne kompanije koja je i snabdevač i operator distributivnog sistema, formalno je sprovedena. Međutim, i dalje postoji zabrinutost kada je u pitanju efikasno sprovođenje funkcionalnog razdvajanja u vezi sa nezavisnim donošenjem odluka.

Svi budući hidroenergetski projekti treba da se sprovode u skladu sa zakonodavstvom o životnoj sredini EU

Energetski sporazum između Srbije i Kosova* treba primeniti bez odlaganja, a Srbija treba i da uspostavi aukcije sa susedima na Zapadnom Balkanu, kojima će se koordinisati na regionalnom nivou.

Funkcionalno razdvajanje delatnosti operatora prenosnog sistema, kompanije Elektromreža Srbije (EMS), treba da bude sprovedeno u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.

Srbija treba da pojača napore u cilju prelaska sa fid-in tarifa na podršku OIE zasnovanu na fid-in premijama

Direktiva o obnovljivim izvorima energije je delimično transponovana u Zakon o energetici Srbije. Primena zakonskih odredaba o biogorivima tek treba da dođe na red, kao uostalom i upotreba biogoriva u transportnom sektoru.

Srbija treba da ojača napore u cilju prelaska sa fid-in tarifa na podršku obnovljivim izvorima energije (OIE) zasnovanu na fid-in premijama, kao i da obezbedi transparentne procedure za obezbeđenje priključka na mrežu za elektrane na OIE u okviru sistema aukcija. Svi budući hidroenergetski projekti treba da se sprovode u skladu sa zakonodavstvom o životnoj sredini EU.

Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene

Srbija je dostigla određeni nivo pripremljenosti na polju životne sredine i klimatskih promena. Postignut je ograničen napredak u daljem usklađivanju sa zakonodavstvom EU, kao i na polju strateškog planiranja, navodi Evropska komisija.

Srbija bi tokom naredne godine naročito trebalo da:

  • ojača administrativne i finansijske kapacitete centralnog i lokalnog nivoa vlasti, uključujući kapacitete Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), operacionalizuje i obezbedi adekvatne resurse za Zeleni fond i dalje unapredi međuinstitucionalnu koordinaciju, posebno između centralnog i lokalnog nivoa vlasti,
  • intenzivira implementaciju i sprovođenje – ovo treba da obuhvati zatvaranje nesanitarnih deponija, ulaganje u smanjenje, separaciju i reciklažu otpada, jačanje sistema monitoringa kvaliteta vazduha, unapređenje upravljanja rečnim slivovima i pripremu za program Natura 2020,
  • primeni Pariski sporazum, uključujući tako što će usvojiti sveobuhvatnu klimatsku strategiju i zakon, koji će biti u skladu sa Okvirom klimatske i energetske politike EU i dobro integrisani u sve relevantne sektore, kao i da izradi Nacionalni energetski i klimatski plan, u skladu sa obavezama članstva u Energetskoj zajednici.

Evropska komisija napominje i da je još 2017. pripremljen – ali da još uvek nije usvojen – zakon o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa Sistemom trgovine emisijama (ETS) i Uredbom o raspodeli tereta EU.

Potrebno je povećati investicije u čistu energiju i značajno ojačati administrativne kapacitete, kao i sprovesti aktivnosti u cilju povećanja nivoa svesti, napominje EK.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EU podvodnu interkonekciju Grcke Kipra 657 miliona EuroAsia

EU će za podvodnu interkonekciju između Grčke i Kipra dati 657 miliona evra

28 јануара 2022 - EU je odlučila da podrži postavljanje podmorskog strujnog kabla od Kipra do grčkog ostrva Krita sa 657 miliona evra

milos mladenovic seepex cene struje

Mladenović, SEEPEX: Cene električne energije se neće vratiti na nivo pre energetske krize

28 јануара 2022 - Cene u ovoj godini, čak i u drugom kvartalu kada obično padaju, neće ići ispod 200 evra, poručio je direktor berze električne energije

Severna Makedonija odlaze rok prekid koriscenja uglja 2030

Severna Makedonija odlaže rok za prekid korišćenja uglja na 2030. godinu

28 јануара 2022 - Ministar Naser Nuredini je izjavio da će Severna Makedonija zatvoriti svoje dve termoelektrane na ugalj najkasnije 2030. godine

McKinsey - za dekarbonizaciju ekonomije potrebno više od 9 biliona dolara

McKinsey: Za dekarbonizaciju ekonomije potrebno preko devet biliona dolara godišnje

27 јануара 2022 - Kako bi se dostigli ciljevi za 2050, neophodna su ulaganja na globalnom nivou od 9,2 biliona dolara godišnje, 3,5 biliona više od trenutnih