EK: ograničen napredak na polju energetike, nedovoljan napredak u borbi protiv klimatskih promena

Srbija je ostvarila ograničen napredak u sektoru energetike i ne pridaje dovoljno pažnje politikama zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, navodi Evropska komisija (EK) u najnovijoj godišnjoj oceni sprovođenja reformi, koja je usvojena danas.

Godišnja ocena Evropske komisije daje prikaz napretka u svih 35 poglavlja pregovora o članstvu u EU. U ovom pregledu smo se pozabavili nekim od glavnih preporuka za Poglavlje 15 – Energetika i Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Poglavlje 15 – Energetika

Srbija treba, između ostalog, da ojača ljudske kapacitete i podstakne ulaganje u energetsku efikasnost, uključujući kroz uspostavljanje održivog sistema finansiranja, kao i da pokrene reforme sa ciljem uvođenja cena električne energije koje će odražavati troškove proizvodnje i uzeti u obzir investicione potrebe, obaveze preuzete u cilju borbe protiv klimatskih promena i socijalne implikacije. Prema oceni EK, Srbija u skladu sa svim tim elementima treba da reformiše regulaciju cena električne energije.

U 2017. godini, liberalizovani deo tržišta je imao udeo od 44,4% u ukupnoj krajnjoj potrošnji električne energije. Međutim, domaćinstva i mali potrošači imaju pravo na snabdevanje po regulisanim cenama. Oko 3,57% isporučene električne energije je išlo ka potrošačima koji su menjali snabdevača 2017. godine.

Razdvajanje delatnosti Elektroprivrede Srbije (EPS), državne kompanije koja je i snabdevač i operator distributivnog sistema, formalno je sprovedena. Međutim, i dalje postoji zabrinutost kada je u pitanju efikasno sprovođenje funkcionalnog razdvajanja u vezi sa nezavisnim donošenjem odluka.

Svi budući hidroenergetski projekti treba da se sprovode u skladu sa zakonodavstvom o životnoj sredini EU

Energetski sporazum između Srbije i Kosova* treba primeniti bez odlaganja, a Srbija treba i da uspostavi aukcije sa susedima na Zapadnom Balkanu, kojima će se koordinisati na regionalnom nivou.

Funkcionalno razdvajanje delatnosti operatora prenosnog sistema, kompanije Elektromreža Srbije (EMS), treba da bude sprovedeno u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice.

Srbija treba da pojača napore u cilju prelaska sa fid-in tarifa na podršku OIE zasnovanu na fid-in premijama

Direktiva o obnovljivim izvorima energije je delimično transponovana u Zakon o energetici Srbije. Primena zakonskih odredaba o biogorivima tek treba da dođe na red, kao uostalom i upotreba biogoriva u transportnom sektoru.

Srbija treba da ojača napore u cilju prelaska sa fid-in tarifa na podršku obnovljivim izvorima energije (OIE) zasnovanu na fid-in premijama, kao i da obezbedi transparentne procedure za obezbeđenje priključka na mrežu za elektrane na OIE u okviru sistema aukcija. Svi budući hidroenergetski projekti treba da se sprovode u skladu sa zakonodavstvom o životnoj sredini EU.

Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene

Srbija je dostigla određeni nivo pripremljenosti na polju životne sredine i klimatskih promena. Postignut je ograničen napredak u daljem usklađivanju sa zakonodavstvom EU, kao i na polju strateškog planiranja, navodi Evropska komisija.

Srbija bi tokom naredne godine naročito trebalo da:

• ojača administrativne i finansijske kapacitete centralnog i lokalnog nivoa vlasti, uključujući kapacitete Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), operacionalizuje i obezbedi adekvatne resurse za Zeleni fond i dalje unapredi međuinstitucionalnu koordinaciju, posebno između centralnog i lokalnog nivoa vlasti,
• intenzivira implementaciju i sprovođenje – ovo treba da obuhvati zatvaranje nesanitarnih deponija, ulaganje u smanjenje, separaciju i reciklažu otpada, jačanje sistema monitoringa kvaliteta vazduha, unapređenje upravljanja rečnim slivovima i pripremu za program Natura 2020,
• primeni Pariski sporazum, uključujući tako što će usvojiti sveobuhvatnu klimatsku strategiju i zakon, koji će biti u skladu sa Okvirom klimatske i energetske politike EU i dobro integrisani u sve relevantne sektore, kao i da izradi Nacionalni energetski i klimatski plan, u skladu sa obavezama članstva u Energetskoj zajednici.

Evropska komisija napominje i da je još 2017. pripremljen – ali da još uvek nije usvojen – zakon o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa Sistemom trgovine emisijama (ETS) i Uredbom o raspodeli tereta EU.

Potrebno je povećati investicije u čistu energiju i značajno ojačati administrativne kapacitete, kao i sprovesti aktivnosti u cilju povećanja nivoa svesti, napominje EK.