EIB pokrenuo javnu raspravu o politici kreditiranja energetskog sektora

Evropska investiciona banka (EIB), jedan od najvećih finansijera globalne energetske infrastrukture, pokrenula je javnu raspravu o finansijskoj i savetodavnoj podršci koju pruža energetskom sektoru, sa ciljem da ojača uticaj kreditiranja energetskog sektora koje će odobravati u budućnosti, navodi se u saopštenju banke Evropske unije (EU).

EIB će tokom sledeća tri meseca pokrenuti diskusiju sa širokim krugom zainteresovanih strana – akcionarima, poslovnim udruženjima, civilnim sektorom i privatnim sektorom – sa ciljem usvajanja nove politike kreditiranja energetskog sektora koja bi podržala energetske i klimatske ciljeve EU za 2030. godinu.

U okviru dijaloga sa zainteresovanim stranama razmatraće se podrška investicijama u energetskog sektoru koju je EIB obezbedio u proteklom periodu, kao i ključni aktuelni investicioni trendovi i izazovi.

Tokom javne rasprave razmatraće se i kako investicije koje će EIB u budućnosti podržavati mogu da doprinesu smanjenju potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti, još više podrže proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE), poboljšaju finansijsku i savetodavnu podršku energetskim inovacijama i obezbede infrastrukturu neophodnu za energetsku tranziciju.

Diskusija će obuhvatiti i specifičnosti podrške investicijama u energetskom sektoru u privredama u razvoju i usponu van Evrope.

U okviru javne debate, EIB će organizovati sastanak u Briselu u februaru (planirani datum je 25. februar). Akcionari EIB-a – zemlje članice EU – će kasnije tokom 2019. razmatrati novu politiku kreditiranja sektora energetike.

Zainteresovane strane se pozivaju da pisane komentare dostave pre 29. marta 2019. godine, po mogućstvu na imejl adresu elpconsultation@eib.org.

Nadogradnja kriterijuma iz 2013.

Nova politika zameniće kriterijume kreditiranja energetskog sektora koje je EIB usvojio pre šest godina u kontekstu evropskih ciljeva koji su obezbedili veću podrćku finansiranju čiste energije, uključujući OIE, mere za poboljšanje energetske efikasnosti i relevantne projekte razvoja elektroenergetske mreže.

Kriterijumi kreditiranja energetskog sektora iz 2013. obezbedili su da EIB u najvećoj meri finansira projekte čiste energije. Tokom petogodišnjeg perioda od 2013. do 2017. godine, EIB je usmerio kreditiranje na OIE (36%), energetsku efikasnost (24%) i projekte razvoja elektroenergetske mreže (23%), navodi se u dokumentu Public consultation on the EIB Energy Lending Policy.

Kriterijumima iz 2013. uveden je standard za emisije, koji se primenjuje na sve projekte proizvodnje električne energije korišćenjem fosilnih goriva, ne bi li se izbeglo investiranje u projekte čije emisije CO2 prelaze granicu koja odražava EU i nacionalne ciljeve ograničenja emisija CO2, navodi se u saopštenju.

Nova pravila za novu energetsku politiku EU

Javna rasprava o podršci EIB-a investicijama u energetskom sektoru održava se nakon što je priveden kraju rad na novom energetskom paketu EU, Čista energija za sve Evropljane. Revidirana politika EU predstavlja značajan korak ka formiranju Energetske unije i dostizanju ciljeva Pariskog sporazuma na koje se obavezala Evropska unija, a skrojena je tako da obezbedi da unutrašnje energetsko tržište EU investira u čiste, pristupačne i bezbedne izvore energije u narednim decenijama, navodi se u saopštenju.

Novi energetski paket EU predviđa energetsku tranziciju i postavlja dva nova cilja EU za 2030. godinu – obavezujući cilj udela OIE od najmanje 32% i cilj energetske efikasnosti od najmanje 32,5%.

Očekuje se da ovi ambiciozni ciljevi stimulišu industrijsku konkurentnost Evrope, doprinesu većem rastu i zapošljavanju, obezbede manje račune za potrošnju energije, doprinesu nalaženju rešenja za energetsko siromaštvo i pomognu da se poboljša kvalitet vazduha.

Evropska investiciona banka je jedan od najvećih finansijera energetskog sektora na svetu. Tokom proteklih pet godina, EIB je obezbedio više of 49 milijardi evra investicija širom Evrope i sveta, uključujući finansiranje 30 evropskih projekata od zajedničkog interesa.