Baš u danu kada je Evropska investiciona banka (EIB) emitovala svoje prve obveznice za finansiranje projekata održivog razvoja, u vrednosti od 500 miliona evra, CEE Bankwatch Network, jedna od najvećih mreža organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u centralnoj i istočnoj Evropi, objavila je izveštaj u kom poziva EIB da se okrene od finansiranja projekata fosilnih goriva u korist projekata održive energije.
EIB, koji je snažno prisutan u regionu jugoistočne Evrope, jedan je od najvećih finansijera projekata u sektoru voda na svetu, a sredstva koja bude prikupio od nove vrste obveznica će u početku koristiti za finansiranje projekata u sektoru voda koji podržavaju ciljeve održivog razvoja predviđene zakonodavstvom EU. To se odnosi na održivu upotrebu i zaštitu voda i morskih resursa; tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji; sprečavanje nastanka otpada i recikliranje; sprečavanje i kontrolu zagađenja; i zaštitu zdravih ekosistema, navodi se u saopštenju EIB-a.
We've just launched the EIB Sustainability Awareness Bonds ➡️ The Bonds will first support high-impact water projects worldwide aiming to improve access to clean water, help prevent water pollution, better conserve natural resources & reduce flood risks https://t.co/vgD0wHMXPb pic.twitter.com/mfiayVuexz
— European Investment Bank (@EIB) September 6, 2018
Nove obveznice (Sustainability Awareness Bonds) su komplementarne EIB-ovim poznatim zelenim obveznicama (Climate Sustainability Bonds) kojima ova finansijska institucija u vlasništvu EU prikuplja sredstva za podršku projektima obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti širom sveta, dodaje se.
Bankwatch poziva na snažniju opredeljenost za održivi razvoj
Analiza mreže Bankwatch pokazuje da je u periodu od 2013. do 2017. godine EIB investirao 18,4 milijarde evra u projekte obnovljivih izvora energije u Evropi i drugim delovima sveta, ali da je u isto vreme odobrio i finansiranje u vrednosti 11,8 milijardi evra za projekte koji se tiču fosilnih goriva. Novi izveštaj predlaže niz mera kao što su nedvosmisleno opredeljenje da se obustavi podrška fosilnim gorivima, koje mogu da se ugrade u ažuriranu energetsku strategiju EIB-a, čime bi se osiguralo da najveći svetski finansijer u javnom vlasništvu da podstrek globalnim naporima da se reši klimatska kriza, umesto da ih ometa, kaže Bankwatch.
U periodu od 2013. do 2017. godine, EIB je opredelio ukupno 52,5 milijardi evra, tj. više od 14%, svog portfolija, za energetske projekte, pri čemu je nastavio da finansira projekte koji se tiču fosilnih goriva, uglavnom vezanih za transport i distribuciju gasa i to najviše u Zapadnoj Evropi, prvenstveno u Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji, navodi Bankwatch.
NEW REPORT: Five #coal power companies in 🇵🇱🇨🇿🇬🇷🇪🇸 received almost €4 billion from @EIB. The EU’s house bank needs to help energy companies go #BeyondCoal, not perpetuate it.https://t.co/M07mJYjtkb pic.twitter.com/7lcnrpWceN
— Bankwatch (@ceebankwatch) September 6, 2018
„Odavno je trebalo da godišnji iznosi EIB-ovog kreditiranja za projekte koji se tiču fosilnih goriva počnu da opadaju. Delovalo je da je to kreditiranje dostiglo vrhunac 2010. – godine koja je usledila samitu u Kopenhagenu o klimatskim promenama, koji se završio debaklom – ali od tad ti iznosi fluktuiraju. Uz to, dva rekordna kredita za delove Južnog gasnog koridora odobrena 2018. godine znače da jača opredeljenje banke Evropske unije da finansira projekte koji se tiču fosilnih goriva“, kaže Bankwatch.
U istom periodu, od 2013. do 2017. godine, energetske kompanije sa visokim udelima kapaciteta na ugalj, kao što su Energa, Tauron i PGE iz Poljske, Endesa iz Španije, PPC iz Grčke, i ČEZ iz Češke Republike, su dobile skoro 4 milijarde evra kredita od EIB, primetila je mreža Bankwatch.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.