EBRD-u predata peticija za odustajanje od destruktivnih projekata hidroelektrana na Balkanu

Predstavnici kampanje „Spasimo plavo srce Evrope“ (Save the Blue Heart of Europe), koja se bori za očuvanje poslednjih reka na kontinentu na kojima još nisu izgrađene brane, predali su Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) peticiju sa potpisima 120.000 ljudi širom sveta, kojom se traži da međunarodne razvojne banke obuzdaju finansijsku podršku projektima hidroelektrana (HE) na Balkanu.

Kako se navodi u saopštenju CEE Bankwatch Network, jedne od najvećih mreža organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine u centralnoj i istočnoj Evropi, peticijom, koja je predata u sedištu EBRD-a u Londonu, se traži da ova banka, ali i Svetska banka i Evropska investiciona banka (EIB) odustanu od „destruktivnih projekata hidroelektrana na Balkanu“.

Ove tri međunarodne finansijske institucije su finansirale najmanje 82 projekta hidroelektrana širom Balkana, od kojih je 37 u zaštićenim područjima, sa ukupno 727 miliona evra, saopštila je mreža Bankwatch, dodajući da se komercijalne banke, kao što su austrijska Erste i italijanska UniCredit banka, pridružuju investicijama u projekte hidroelektrana jer u tome prate međunarodne finansijske institucije, koje su “ekonomski trendseteri u regionu”.

Kampanja poziva banke da odmah prestanu da finansiraju projekte u zaštićenim područjima i drugim dragocenim slivovima reka, kao i da primene oštrije „zelene uslove“ na kredite koji se odobravaju ovom sektoru i da povećaju finansiranje projekata energetske efikasnosti i drugih obnovljivih izvora energije (OIE), čiji je potencijal u regionu uglavnom neiskorišćen.

U nedavnoj studiji mreže Bankwatch je ocenjeno da reke jugoistočne Evrope (JIE) uništava talas hidroenergetskih projekata. Studija je analizirala situaciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu*, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji.

U Srbiji su nedavno projekti malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima doveli do oštre polemike između ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, koji se tim projektima protivi, i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je saopštilo da je građevinske dozvole za male elektrane izdalo tek nakon što su investitori ispunili sve zakonom propisane uslove, pa i one o zaštiti životne sredine.