Klimatske promene

Dubinsko ozelenjavanje je ključno za konkurentnost u bankarstvu

Dubinsko ozelenjavanje konkurentnost u bankarstvu

Foto: GGF

Objavljeno

04.11.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

04.11.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Zelena revolucija u energetici traje već dve decenije i ona sada transformiše i finansijski sektor. Ukoliko svoju banku niste poveli u ovu zelenu transformaciju, ona rizikuje da propusti unosne i inovativne prilike u novoj, zelenoj privredi, poručuje Green for Growth Fund na početku kampanje o zelenom finansiranju pod nazivom #ZelenoPutovanje.

Kompanije širom sveta ugrađuju klimatske faktore i održivost u svoje poslovne strategije i predloge za stvaranje vrednosti. Uspostavljaju se novi standardi i modeli poslovanja. Baš kao i tranzicija ka digitalnoj privredi koja se odigrala početkom 21. veka, prelazak u zelenu privredu će biti sveobuhvatan i duboko preobražavajući.

Banke su sastavni deo šire privrede, od domaćinstava do državnog nivoa, a one koje nisu u hitnom postupku ove transformacije od suštinskog značaja, rizikuju da postanu beznačajne u poslovnom pejzažu koji se stalno menja.

Treba da bude jasno da će se tokom ove decenije desiti ogromna promena u poslovanju kompanija i tome u šta investiraju. Banke mogu da ostanu u životu samo ukoliko ozelene svoje poslovanje, a da bi ostale konkurentne i sposobne da privlače stručan kadar i najbolje klijente, moraju odmah da se pokrenu.

Ozeleniti banku ne znači samo dodati par održivih proizvoda, a za rešavanje tog pitanja dostupna je pomoć

Ogromne su prednosti za banke koje predvode ove promene, kako u poboljšanju reputacije, tako i u smanjivanju finansijskog rizika, poput ograničavanja izloženosti lošim zajmovima. Ozeleniti banku ne znači samo dodati par održivih proizvoda, a za rešavanje tog pitanja dostupna je pomoć.

Za dubinsku institucionalnu promenu treba vremena i napora, ali ona ima presudni značaj, a za one koji rano počnu da je sprovode ima novih poslovnih prilika u kojima mogu da učestvuju.

„Zelene banke su budućnost. Na klimatske promene više ne može da se gleda kao na problem za životnu sredinu, jer one utiču na sve sektore privrede. Ali za zelenu transformaciju je potrebno učestvovanje svih u finansijskom ekosistemu“, objašnjava Borislav Kostadinov, direktor fondova u kompaniji Finance in Motion, GGF-ovom savetniku.

Put ka smanjivanju neto emisija na nulu

Države su svesne da su za postizanje njihovih ciljeva da obore neto emisije na nulu neophodne značajne investicije u svim sektorima privrede, a ozelenjavanje bankarskog sistema je ključno za omogućavanje tih ulaganja. Zahvaljujući tome, širom sveta se menja pejzaž političke orijentacije i propisa, s novim finansijskim inicijativama i regulativom koji pokreću kapital ka zelenim ciljevima i rešavaju finansijske rizike vezane za klimu i životnu sredinu.

GGF, lider na tržištu u oblasti zelenog finansiranja, dugo podržava svoje partnere u sprovođenju zelene tranzicije i pruža vredne tehničke savete i pomoć u organizacionom smislu

To predstavlja odličnu priliku za banke da se istaknu na svom lokalnom tržištu tako što će klijentima ponuditi pakete zelenih zajmova, i tako steći reputaciju zbog svojih progresivnih poslovnih usluga u domenu životne sredine. GGF, lider na tržištu u oblasti zelenog finansiranja, dugo podržava svoje partnere u sprovođenju zelene tranzicije i pruža vredne tehničke savete i pomoć u organizacionom smislu.

„Možemo da pomognemo bankama da razviju zeleni portfelj, tako što će razumeti kakve zelene proizvode mogu da ponude svojim klijentima u korporativnom ili maloprodajnom poslovnom prostoru, domaćinstvima ili drugima“, izjavio je Lachlan Cameron, direktor kompanije Finance in Motion, koja savetuje GGF. „Na primer, banke mogu da se specijalizuju s ponudom kredita za solarne panele za domaćinstva ili da ulažu u zelenu infrastrukturu zajedno sa kompanijama iz sektora obnovljive energije“, naveo je.

Praćenje zelenog talasa

Bankarski trendovi u Evropskoj uniji i drugim velikim privredama već su se promenili, jer institucije po propisima moraju da analiziraju emisije ugljenika kroz svoje lance finansiranja, kao i druge klimatske rizike – pozajmljivanje kapitala za stambenu izgradnju na plavnom području ili za fabriku vozila s unutrašnjim sagorevanjem sve je teže i neprivlačnije; za to vreme, investicije u inicijative za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora i povećanje ušteda energije sve su priuštivije i lakše.

To znači da različiti sektori industrije moraju da, kada traže finansiranje, detaljno odgovore na pitanja o svojim emisijama i uticaju na životnu sredinu.

Bankarske institucije u EU već moraju da posluju u skladu s postojećim regulatornim okvirom za zeleno finansiranje, a one u susednim državama će imati koristi ukoliko odmah usvoje zelenu strategiju. Investitori i kreditori van EU mogu da pripreme svoje poslovanje za budućnost tako što će se sada uskladiti sa strožim propisima EU.

Oni koji već na početku uđu u zeleni bankarski prostor imaće priliku da uživaju dugoročnu korist

To će im sve više otvarati pristup finansiranju iz EU. Oni koji već na početku uđu u zeleni bankarski prostor imaće priliku da uživaju dugoročnu korist, uključujući manje rizičan portfelj i smanjenu mogućnost nanošenja štete reputaciji zbog problematičnih investicija.

„‘Dubinsko ozelenjavanje’ ili, drugim rečima, integrisanje principâ održivog finansiranja, bankama otvara poslovne prilike za izgradnju snažnog portfelja zelene aktive visokog kvaliteta i za zadobijanje najinovativnijih klijenata, tako što će se pozicionirati kao istaknuti lideri na tržištu zelenog bankarstva“, izjavio je Kostadinov i dodao: „Zato podržavamo finansijske institucije u navigaciji kroz promene u održivom finansiranju, a za to vreme stvaraju raznolike zelene finansijske instrumente.“

Banke će moći da privuku klijente koji nameravaju da ulažu u održivo unapređenje svojih domova i poslovanja, od pozajmica za solarne panele do energetski efikasnije opreme za proizvodnju. Klijenti će sve više tražiti konkurentne zelene proizvode koji će doprineti unapređenju energetskih i ušteda resursa, što ima i ekonomskog smisla.

Zeleno unapređivanje takođe čini firme otpornijima, što znači da su manje šanse da će rizici klimatske tranzicije negativno uticati na dužnike, pa ih to čini pouzdanijima što se tiče otplate.

Isticanje

„Ponuda zelenih paketa i stručnog znanja je način da učinite svoje bankarsko poslovanje različitim unutar užurbanog tržišta finansijskih usluga, a biće i nešto što će vas učiniti predvodnikom u poslovanju“, navodi Cameron.

Finansijske institucije koje mogu da ponude portfelje zelenih kredita imaju konkurentnu prednost i mogu da se okoriste od ogromnog raspona poslovnih prilika, investicija i saveza u novoj zelenoj privredi.

Promene na regulatornom polju uskoro će doseći zemlje van EU. Zapravo, većina već oseća taj uticaj, bilo da je reč o podružnici matičnog preduzeća koje je iz EU, kompaniji koja se listira na berzi u Londonu i Frankfurtu ili onoj koja zavisi od kapitala iz inostranih izvora.

Banke i finansijske institucije u državama koje ozbiljno trguju sa EU ili rade na tome da se pridruže EU, poput onih na Zapadnom Balkanu, trebaće da se usklade sa propisima EU o zelenom finansiranju. Deoničari i ulagači će sve više tražiti čvrsto izveštavanje o održivosti i donošenje odluka u vezi s klimatskim rizikom na najvišim nivoima. Banke koje to učine će lakše dolaziti do kapitala.

https://youtu.be/GBIEuwlw1LI

Kako to jedna finansijska institucija prolazi kroz zelenu tranziciju?

Bankarske institucije će trebati da oforme timove specijalizovane za zeleno kreditiranje koji će imati znanja da savetuju klijente o nizu novih kredita i paketa. A taj novi zeleni etos treba da se komunicira interno, a takođe i da se prenese potencijalnim klijentima. U širokom smislu, reč je o integrisanju ciljeva za održivost kroz njihovu praksu i misiju. To znači da se metrika održivosti integriše u uobičajenu analizu rizika i kreditnu analizu koje banke već sprovode, i da se pri kreditiranju osigura da postoje mere zaštite u domenu životne sredine i društva.

Drugim rečima, rizici u vezi s klimom, poput poplava ili moguće štete po reputaciju usled, recimo, izlivanja nafte, treba da se uračunaju pri donošenju odluka o kreditiranju. To će uključivati korišćenje specijalizovanih procenjivača rizika vezanih za životnu sredinu i moguću primenu internog stručnog znanja.

Novi zeleni etos treba da se komunicira interno, a takođe i da se prenese potencijalnim klijentima

GGF doprinosi podršci bankama u toj tranziciji, s dugoročnim savetovanjem i pomoći i poništavanjem troškova izgradnje tima sa zelenom ekspertizom. GGF već skoro jednu deceniju sarađuje s mikrofinansijskim institucijama i pomaže im da postanu vodeće zelene institucije na svojim tržištima.

GGF-ovi hiperlokalni eksperti nude dugoročno partnerstvo i podršku bankama koje deluju u okviru određenih zajednica, kao i finansijskim institucijama. GGF besplatno obezbeđuje specijalizovanog lokalnog konsultanta da doprinese podršci bankama koje stvaraju i obučavaju zeleni tim i da im pomogne da razumeju celokupan potencijal ponude novog paketa zelenih kredita i usluga.

Tranzicija od tradicionalnih obrazaca kreditiranja i finansijske prakse možda deluje zastrašujuće, ali velik deo inicijalnog rada donosi bankama kompletnije razumevanje vlastitih investicija i klijenata korišćenjem boljih podataka – što je esencijalni deo bolje i efikasnije operativne strategije.

Na početku ima troškova, ali oni bi trebalo da budu više nego nadoknađeni srednjeročnim dobicima. Za pionire na tržištu ima realne koristi u ovoj globalnoj tranziciji, koja će za svaku državu imati dalekosežne ekonomske posledice.

Finansijske institucije po celom svetu preuzimaju inicijativu za prečišćavanje svojih investicija, uz podstrek od akcionara i podataka s projekcijama katastrofalnih fiskalnih rizika od neublažavanja posledica klimatskih promena. Po jednoj studiji, svetski BDP gubi 15 do 20 odsto ukoliko bude dozvoljeno da temperatura poraste više od dva stepena Celzijusa preko predindustrijskih nivoa, što bi do 2050. globalnu privredu moglo da košta 23 biliona dolara.

Za pionire na tržištu ima realne koristi u ovoj globalnoj tranziciji, koja će za svaku državu imati dalekosežne ekonomske posledice

Šteta na ime odlaganja delovanja na ublažavanju efekata globalnog zagrevanja 2020. rastu za 0,6 biliona dolara godišnje. Drugim rečima, što se pre prilagodimo, to će biti isplativije.

Mnogi veliki operateri osnivaju alijanse koje predvodi industrija na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou, sa ambicioznim zelenim obećanjima, uključujući ono da se postepeno ukinu investicije u zagađujuće industrije uključujući ugalj.

Na primer, 43 velike banke su se minulog aprila okupile u NetZero Banking Alliance, Savez za bankarstvo koje cilja neto nulu, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. One su takođe inicirale osnivanje takvog saveza za vlasnike aktive (NetZero Asset Owner Alliance), Inicijativu kompanija za upravljanje aktivom koje ciljaju neto nulu (NetZero Asset Managers Initiative) i Inicijativu investitora koji posluju u skladu s Pariskim sporazumom – Paris Aligned Investor Initiative.

Njih je specijalni izaslanik UN za klimatsku akciju i klimatsko finansiranje Mark Carney okupio u globalnu alijansu 160 firmi koje kontrolišu aktivu vrednu preko 70 biliona dolara. Zove se Glazgovska finansijska alijansa za neto nulu (Glasgow Financial Alliance for NetZero – GFANZ).

Promena je već tu; vreme je da se povede u juriš.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

4. novembar 2021. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

4. novembar 2021. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

4. novembar 2021. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

4. novembar 2021. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)