Drugi Forum o održivosti: Uključivanje različitih aktera važan i neophodan preduslov za prelazak na čistu energiju

Drugi Forum o održivosti je 22. juna u Beču okupio više od 120 predstavnika različitih aktera aktivno uključenih u proces energetske tranzicije u članicama Energetske zajednice. Učesnici foruma su se složili da je energetska tranzicija već počela da stavlja nove modele u fokus razvoja energetskog sektora. Na forumu se diskutovalo kako da se na najbolji način, kroz otvoren i inkluzivan dijalog, oblikuje energetska i klimatska politika Energetske zajednice.

Drugi Održivi forum je organizovan u Beču pod pokroviteljstvom Energetske zajednice, u saradnji sa Balkan Green Foundation, Fondacijom Hajnrih Bel i RES Fondacijom. Forum je okupio preko 120 učesnika, uključujući predstavnike ministarstava članica Energetske zajednice odgovornih za energetiku, životnu sredinu i klimatske promene, visoke zvaničnike Evropske komisije i zemalja članica EU, kao i predstavnike akademske zajednice i organizacija civilnog društva (OCD), koji su razgovarali o tome kako da se na najbolji način oblikuje energetska i klimatska politika Energetske zajednice.

Pozdravljajući učesnike u uvodnom obraćanju, Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, je poslao snažnu poruku o strani koja se može izabrati u procesu prelaska na čistu energiju: „U energetskoj tranziciji će biti pobednika i gubitnika. Hajde da joj pristupimo tako da izađemo kao pobednici“.

Dragana Mileusnić, programski menadžer za jugoistočnu Evropu organizacije za očuvanje prirode The Nature Conservancy, je rekla da je dijalog o energetskoj tranziciji i klimatskim promenama između organizacija civilnog društva i ministara bio nezamisliv do pre nekoliko godina. „Ovaj format Održivog foruma dokazuje da smo napredovali i da su akteri otvoreni za komunikaciju i saradnju koja stvara značajne sinergije“, rekla je Mileusnić.

Novi energetski i klimatski ciljevi za celu EU

Nakon što je Evropska komisija nedavno usvojila novi zajednički cilj udela obnovljivih izvora energije (OIE) od 32% do 2030. godine, koji je ambiciozniji od prethodno najavljenih 27%, naredni korak bi bio da se odrede nacionalni ciljevi pojedinačnih zemalja članica EU, ali i članica Energetske zajednice. Očekuje se i da se narednih dana objave novi ciljevi energetske efikasnosti. S obzirom da su nove reperne vrednosti usvojene ili se očekuju, Energetska zajednica jasno poručuje da će fokus njenog rada i saradnje sa članicama u bliskoj budućnosti biti na uspostavljanju novog klimatskog i energetskog okvira do 2030. godine.

„Nakon što su direktive o velikim ložištima i industrijskim emisijama stupile na snagu ove godine, članice Energetske zajednice moraju da se više nego ikad usredsrede na prelazak na čistu energiju, što uključuje usvajanje klimatske regulative, pripremne korake ka integraciji energetskih i klimatskih planova i uspostavljanje zahtevnog, svedenog i inkluzivnog procesa postavljanja opštih ciljeva za 2030. godinu“, navodi se u saopštenju Energetske zajednice podeljenom učesnicima foruma.

Odgovarajući na pitanje šta je neophodno za napredak i ubrzanje energetske tranzicije, Irina Lazzerini, stručnjak za održivu energetiku u Sekretarijatu Energetske zajednice, je izvela odličan zaključak. Lazzerini je identifikovala tri stuba energetske tranzicije: prvi je politička podrška, s obzirom da donosioci odluka moraju da prihvate i podrže promene tako što će doneti jasan regulatorni okvir i obavezati se na dostizanje ciljeva za 2030. godinu i nakon toga, čime obezbeđuju dugoročnu perspektivu. Bez političke odluke i ciljeva, rizici i neizvesnost će biti preveliki i investitori će se uzdržavati od ulaganja, primetila je Lazzerini. Drugi stub se odnosi na zaokret sa logike oskudice, vezane za fosilna goriva, na logiku izobilja: „Treba da se usredsredimo na to kako će naš energetski sistem da se nosi sa viškom energije koja se proizvodi iz obnovljivih izvora, na neophodnu evoluciju energetskog sistema. Takođe treba da razmotrimo i kakve će biti glavne posledice za tržišta električne energije kada rastući udeo različitih OIE dospe u energetski miks,“ rekla je Lazzerini.

Treći stub su građani, koji treba da su u središtu energetske tranzicije i da osiguraju balans snaga učesnika na energetskom tržištu. Objašnjavajući proces energetske demokratizacije, Lazzerini je navela sledeće učesnike: „Ne samo veliki akteri, kroz aukcije, već i građani, zajednice, opštine, mala preduzeća sa malim projektima koje je lakše izgraditi i priključiti na mrežu, koji ne nailaze skoro ni na kakav otpor javnosti i smanjuju gubitke na distributivnoj mreži. Trebalo bi takođe pružiti veću podršku sopstvenoj proizvodnji energije“.

Megan Richards, direktorka za energetsku politiku u Generalnom direktoratu za energetiku (ENER) Evropske komisije, je objasnila da je EU postavila više ciljeve za udele obnovljivih izvora energije za 2030. godinu zato što je došlo do dramatičnog smanjenja troškova. „Članice EU treba da usvoje dugoročne energetske i klimatske planove. Ovo će pružiti dugoročnu perspektivu investitorima, što je veoma važno i neophodno.“ Richards je takođe naglasila značaj javnih konsultacija o dugoročnoj strategiji i ostvarivanju industrijske transformativne promene do 2050. godine i rekla da je dijalog različitih aktera neophodan ako EU želi da ostvari industrijsku transformativnu promenu do 2050. godine.

Richards je govorila i o izazovu preslikavanja novih ciljeva EU na ciljeve članica Energetske zajednice, s obzirom da postoje različiti regulatorni okviri.

Da li model aukcija ostavlja prostor za fid-in tarife?

Članice Energetske zajednice se približavaju kraju ciklusa ciljeva za 2020. godinu. Paralelno s tim, od članica će se očekivati da definišu nove pojedinačne klimatske ciljeve i ciljeve proizvodnje čiste energije, dok će aukcije biti uvedene kao model podrške za obnovljive izvore energije. Članice trenutno razmatraju dostupne opcije za praćenje preporuka Energetske zajednice. Neke se odlučuju na zadržavanje fid-in tarifa, dok neke, poput Makedonije, rade na pripremi aukcija. U svom obraćanju, makedonski ministar privrede Kreshnik Bekteshi, u čijem ministarstvu je i portfelj energetike, je najavio aukcije za kapacitete od 200 MW solarne energije i 100 MW energije vetra u Makedoniji u bliskoj budućnosti. Ministar je kolege i predstavnike OCD takođe obavestio da je Makedonija u procesu donošenja podzakonskih akata nakon što je nedavno usvojila Treći energetski paket. Prema njegovim rečima, ovo će pomoći Makedoniji da smanji zavisnost od uvoza energije, koji trenutno podmiruje 70% energetskih potreba zemlje.

Ioako još uvek nema jasne slike mehanizama primene fid-in tarifa, fid-in premija i aukcija, na forumu se moglo čuti da sistem aukcija ne isključuje fid-in tarife, već naprotiv ostavlja prostor da se zadrži ovaj sistem podsticaja, doduše u okviru aukcija. Stručnjaci Energetske zajednice ističu da bi novi model bio finansijski bolji i da bi snizio troškove obnovljivih izvora energije za krajnje korisnike, s obzirom na to da na aukcijama pobeđuju ponuđači sa najnižim ponudama.

Energetsko siromaštvo još uvek ograničavajući faktor u regionu

Učesnici foruma su se složili da je energetsko siromaštvo i dalje ograničavajući faktor u članicama Energetske zajednice i da kao takvo mora da se uzme u obzir u okviru tranzicije prema niskougljeničnom snabdevanju električnom energijom. Učesnici su naglasili važnost uključivanja članica Energetske zajednice u inicijative EU koje podržavaju strategije energetske tranzicije skrojene po meri individualnih zemalja, kao što su Platforma za regione sa ugljenokopima u tranziciji i Osmatračnica energetskog siromaštva, sa ciljem omogućavanja zaokreta koji je ne samo održiv, već i pravedan prema onima koji bi bili na gubitku.