Životna sredina

Dokle smo stigli pet godina posle Pariskog sporazuma?

pet godina posle pariski sporazum

Slika: Pixabay

Objavljeno

30.04.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

30.04.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Pet godina posle Pariskog sporazuma, jaz između obećanja i realizacije je ogroman. Da bi se postigli ciljevi iz ovog Sporazuma biće potrebno smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, u najboljem slučaju, 40-50% do 2030. godine.

Ovo su rezultati studije Pregled stanja nacionalnih klimatskih politika u cilju procene primene Pariskog sporazuma (Taking stock of national climate policies to evaluate the implementation of the Paris Agreement). Pripremu izveštaja koordinisali su istraživači Holandske agencije za procenu životne sredine PBL i Univerziteta Utrecht.

Naučnici su se fokusirali na trendove emisija u sedam zemalja i regiona koji su zajednički odgovorni za većinu globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ako se doprinosi u potpunosti ostvare, jaz bi se smanjio za trećinu

Primena trenutnih nacionalnih klimatskih politika neće moći da dostigne smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte koje je potrebno da se ostvare ciljevi iz Pariskog sporazuma o smanjenju porasta temperature za dva odnosno 1,5 stepen Celzijusa do 2030. Naime, biće neophodno da se te emisije smanje za dodatnih u proseku 22,4 do 28,2 giga tona ekvivalentnog CO2.

Ako nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) budu u potpunosti ostvareni, ovaj višak bi bio smanjen za trećinu, navodi se u izveštaju.

Interesantno je da je utvrđeno da zemlje, koje su analizirane, ne uspevaju da ostvare utvrđene doprinose politikama koje sprovode (jaz u primeni) ili da imaju niske ambicije u odnosu na smanjenje temeprature ispod dva stepena Celzijusa.

Sve zemlje zato moraju ubrzati primenu politika za razvoj tehnologija za obnovljive izvore, dok su poboljšanja energetske efikasnosti posebno važna u zemljama u razvoju i onima koje su zavisne od fosilnih goriva, navodi se u izveštaju.

G20 će smanjiti emisije 5,5% do 2030.

Istraživači su evidentirali najvažnije politike u zemljama i regionima G20 i otkrili da one vode do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte 2,5-5 giga tona ekvivalentnog CO2 do 2030. ili 5,5% u poređenju sa situacijom kada se ne bi sprovodile te politike, ističe se u izveštaju.

Ako se utvrđeni doprinosi u potpunosti ostvare, to bi dovelo do dodatnog smanjenja 5-10 giga tona ekvivalentnog CO2, što bi bilo jednako smanjenju emisije od 17% do 2030. U odnosnu na scenario bez smanjenja emisija.

Globalna procena Pariskog sporazuma nastaviće se do 2023.

Ovakav izveštaj je od posebne važnosti s obzirom da se od svih zemalja očekuje da ažuriraju svoje obećane utvrđene doprinose pre odložene konferencije o klimatskoj situaciji UN (COP26) sledeće godine.

Rezultati izveštaja su, takođe, doprinos globalnoj proceni Pariskog sporazuma, koja će trajati do 2023, a pregled najvažnijih politika u raznim državama čini deo baze podataka o klimatskoj politici, koja je deo ove studije

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Veliki pacificki tepih smeca

Veliki pacifički tepih smeća može da se očisti u narednoj deceniji

30. april 2020. - Ocean Cleanup tvrdi da bi sa 7,5 milijardi dolara mogao da za deset godina očisti celokupno smeće nagomilano u Pacifiku

reke susa vodostaj 2023 izvestaj wmo planeta klima

2023. je bila najsušnija godina za reke na planeti u poslednje tri decenije

30. april 2020. - Najnoviji izveštaj Svetske meteorološke organizacije ukazuje na kritične promene u dostupnosti vode i to u vremenu rastuće potražnje

RERI Rio Tinto rasparcavanjem izbegava sveobuhvatnu ekolosku studiju projekat Jadar

RERI: Rio Tinto rasparčavanjem izbegava sveobuhvatnu ekološku studiju za projekat Jadar

30. april 2020. - Rio Tinto pokušava da prikaže potencijalne uticaje na životnu sredinu projekta Jadar manjim nego što jesu, upozorava institut RERI

Protivnici zagovornici rudarenja litijuma prvi put Narodnoj skupstini

Protivnici i zagovornici rudarenja litijuma prvi put zvanično sučelili stavove u Narodnoj skupštini

30. april 2020. - Parlamentarci raspravljaju o predlogu grupe opozicionih poslanika i poslanica za zabranu istraživanja, rudarenja i prerade litijuma i bora