Životna sredina

Dokle smo stigli pet godina posle Pariskog sporazuma?

pet godina posle pariski sporazum

Slika: Pixabay

Objavljeno

30.04.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

30.04.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Pet godina posle Pariskog sporazuma, jaz između obećanja i realizacije je ogroman. Da bi se postigli ciljevi iz ovog Sporazuma biće potrebno smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, u najboljem slučaju, 40-50% do 2030. godine.

Ovo su rezultati studije Pregled stanja nacionalnih klimatskih politika u cilju procene primene Pariskog sporazuma (Taking stock of national climate policies to evaluate the implementation of the Paris Agreement). Pripremu izveštaja koordinisali su istraživači Holandske agencije za procenu životne sredine PBL i Univerziteta Utrecht.

Naučnici su se fokusirali na trendove emisija u sedam zemalja i regiona koji su zajednički odgovorni za većinu globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ako se doprinosi u potpunosti ostvare, jaz bi se smanjio za trećinu

Primena trenutnih nacionalnih klimatskih politika neće moći da dostigne smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte koje je potrebno da se ostvare ciljevi iz Pariskog sporazuma o smanjenju porasta temperature za dva odnosno 1,5 stepen Celzijusa do 2030. Naime, biće neophodno da se te emisije smanje za dodatnih u proseku 22,4 do 28,2 giga tona ekvivalentnog CO2.

Ako nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) budu u potpunosti ostvareni, ovaj višak bi bio smanjen za trećinu, navodi se u izveštaju.

Interesantno je da je utvrđeno da zemlje, koje su analizirane, ne uspevaju da ostvare utvrđene doprinose politikama koje sprovode (jaz u primeni) ili da imaju niske ambicije u odnosu na smanjenje temeprature ispod dva stepena Celzijusa.

Sve zemlje zato moraju ubrzati primenu politika za razvoj tehnologija za obnovljive izvore, dok su poboljšanja energetske efikasnosti posebno važna u zemljama u razvoju i onima koje su zavisne od fosilnih goriva, navodi se u izveštaju.

G20 će smanjiti emisije 5,5% do 2030.

Istraživači su evidentirali najvažnije politike u zemljama i regionima G20 i otkrili da one vode do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte 2,5-5 giga tona ekvivalentnog CO2 do 2030. ili 5,5% u poređenju sa situacijom kada se ne bi sprovodile te politike, ističe se u izveštaju.

Ako se utvrđeni doprinosi u potpunosti ostvare, to bi dovelo do dodatnog smanjenja 5-10 giga tona ekvivalentnog CO2, što bi bilo jednako smanjenju emisije od 17% do 2030. U odnosnu na scenario bez smanjenja emisija.

Globalna procena Pariskog sporazuma nastaviće se do 2023.

Ovakav izveštaj je od posebne važnosti s obzirom da se od svih zemalja očekuje da ažuriraju svoje obećane utvrđene doprinose pre odložene konferencije o klimatskoj situaciji UN (COP26) sledeće godine.

Rezultati izveštaja su, takođe, doprinos globalnoj proceni Pariskog sporazuma, koja će trajati do 2023, a pregled najvažnijih politika u raznim državama čini deo baze podataka o klimatskoj politici, koja je deo ove studije

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

TES 2030. gubitak 870 miliona evra CO2 ember

TEŠ bi do 2030. mogao da napravi gubitak od 870 miliona evra zbog troškova CO2

10 May 2021 - Termoelektrana Šoštanj bi mogla da bude zatvorena pre 2033, što je najraniji rok koji Slovenija razmatra za prestanak korišćenja uglja.

Severna Makedonija Ohridsko jezero medunarodnog znacaja

Severna Makedonija proglasila Ohridsko jezero područjem od međunarodnog značaja

10 May 2021 - Severna Makedonija je proglasila Ohridsko jezero i Studenčiško blato svojim trećim područjem na Ramsarskoj listi vlažnih staništa od međunarodnog značaja

Portugal projekat litijuma EU sirovine baterije

Portugal će otkazati projekat litijuma, dok se EU muči da nabavi sirovine za baterije

05 May 2021 - Veliki projekat eksploatacije litijuma u Portugalu verovatno će biti obustavljen, ali druga firma već radi u istom području. EU želi stabilno snabdevanje neškodljivo po prirodu.

crna gora nekp prestanak koriscenja uglja zdravko krivokapic

Krivokapić: Crna Gora će u NEKP-u odrediti rok za prestanak korišćenja uglja

03 May 2021 - Premijer je istakao da klimatska neutralnost do 2030. nije realna, kao i da bi momentalno gašenje TE Pljevlja izazvalo brojne probleme.