Dogovor za čistu industriju EU predviđa 100 milijardi evra za Banku za dekarbonizaciju industrije

Predstavljajući svoj Dogovor za čistu industriju, Evropska komisija je obećala da će u narednih deset godina prikupiti do stotinu milijardi evra za mehanizam koji će se zvati Banka za dekarbonizaciju industrije. Takođe će u kratkom roku dati podstrek za sto milijardi evra podrške domaćoj zelenoj proizvodnji. Mere predložene u okviru jednog od stubova inicijative, Akcionog plana za priuštivu energiju, mogle bi do 2040. da rezultuju godišnjim uštedama procenjenima na do 260 milijardi evra.

U prvom mandatu je nakon Evropskog zelenog dogovora usledio investicioni paket NextGenerationEU, a za njim Industrijski plan za zeleni dogovor. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je, nadovezujući se na njih, upravo pokrenula prvu veliku zakonodavnu inicijativu od svog reizbora. Dogovor za čistu energiju je orijentisan na iznalaženje sredstava za reindustrijalizaciju u paraleli sa ubrzanjem dekarbonizacije. Svrha mu je i da podrži konkurentnost i istrajnost privrede u vanrednim situacijama te zadržavanje talentovanih i obrazovanih.

U prvoj rundi predloga je, između ostalog, pojednostavljenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i propisa o izveštavanju o održivosti, pri čemu se spremaju odlaganja u više segmenata radi davanja predaha kompanijama.

Zadatak da cene struje učine pristupačnim dobile države članice

Drugi stub novog paketa je Akcioni plan za priuštivu energiju. To je skup kratkoročnih mera za obaranje troškova na ime energenata, dovršavanje Energetske unije, privlačenje investicija i bolju spremnost na moguće energetske krize. Prikazujući glavne crte predloga, Evropska komisija je procenila da potencijalne godišnje uštede za domaćinstva i kompanije mogu da do 2040. dostignu 260 milijardi evra.

Međutim, zasad jedini konkretan potez je poziv državama članicama da umanje akcize na električnu energiju i mrežarine. Istovremeno su potrebne stotine milijardi evra za jačanje i širenje mreže.

EU sprema pilot-program od 500 miliona evra za finansijske garancije za kupce koji su sklopili PPA ugovore

Po već postojećoj strategiji, novim planom treba postići da visinu računa potrošača električne energije ne diktiraju visoke i nestabilne cene gasa, tako što će biti povećan broj dugoročnih ugovora za zelenu struju. Na tom polju, u razradi je pilot-program vredan 500 miliona evra za finansijske garancije za kupce koji su sklopili ugovore o otkupu električne energije (PPA). Fokus je na malim i srednjim preduzećima i energetski intenzivnoj industriji.

Propisi u pripremi bi obezbedili da potrošači mogu da koriste fleksibilnost koju omogućava odziv na strani potrošnje. Jednostavno rečeno, električnu energiju treba koristiti kada je jeftinija, a prilagoditi potrošnju kada je snabdevanje strujom slabije.

U saradnji sa Evropskom investicionom bankom, komisija će ispitati mogućnosti za uvođenje mehanizma garancija za podršku modelima finansiranja koji ublažuju inicijalne troškove za usluge energetske efikasnosti.

Fon der Lajen: Moramo da preokrenemo trend

Na kratkoročnom planu, Dogovor za čistu energiju će usmeriti preko stotinu milijardi evra u podršku zelenoj industrijskoj proizvodnji u Evropskoj uniji, stoji u objavi.

„Svi jako dobro znamo da su troškovi proizvodnje porasli, pogotovo za energetski intenzivne industrije. Potražnja za čistim proizvodima je oslabila, a neke investicije su otišle u druge regione. Stoga moramo da preokrenemo trend. A to je središnji cilj Dogovora o čistoj industriji“, izjavila je Fon der Lajen.

Emisije gasova s efektom staklene bašte u sektoru energetike opali su prošle godine skoro deset procenata, dok je potrošnja energije porasla jedan odsto, podsetila je. „Na putu smo da postignemo svoj cilj obaranja emisija za 55 odsto najkasnije 2030. godine. A to vam daje predvidljivost koja vam je potrebna da planirate svoje investicije“, kazala je šefica izvršnog tela EU.

U EU se više od polovine čelika, gvožđa, cinka i platine pravi od otpadnog materijala

Evropa je dom 30 odsto svih inovativnih kompanija za tehnologije elektrolizera, 20 procenata onih koji se bave hvatanjem i skladištenjem ugljenika i 40 odsto u domenu tehnologija za toplotne pumpe i proizvodnju električne energije iz vetra, naglasila je. „To je ono u čemu zaista možemo da pobedimo globalnu konkurenciju“, dodala je Fon der Lajen.

Dogovor o zelenoj industriji uključuje i cirkularnost. U EU se više od pedeset procenata čelika, gvožđa, cinka i platine pravi od otpadnog materijala, napomenula je Fon der Lajen. Taj deo pokriva više od 25 odsto evropske potražnje, izjavila je.

„Ali moramo da idemo brže i još dalje. Na primer, Kina kontroliše 80 odsto svetskog kapaciteta za recikliranje baterija. A mi i dalje šaljemo ogromne količine dragocenog otpada nazad u Kinu. Umesto toga, od baterija koje su na kraju radnog veka se već 2030. može dobijati skoro 15 odsto litijuma koji nam je potreban“, rekla je Fon der Lajen.

Evropska komisija je saopštila da će uskoro predstaviti akcione planove za automobilsku industriju i čelik i druge metale. Zatim i za hemijsku i industriju tehnologije za proizvodnju sa niskim emisijama ili bez njih.

Banka za dekarbonizaciju industrije će delovati po istom principu kao Evropska banka za vodonik

Dogovor o čistoj industriji uključuje i projekat Banke za dekarbonizaciju industrije. Zamisao je da radi po istom principu kao Evropska banka za vodonik.

Vopke Hukstra, evropski komesar za klimu, neto nulu (obaranje neto emisija s efektom staklene bašte na nulu) i čisti rast, izjavio je da će za taj novi instrument u narednih deset godina biti prikupljeno i do 100 milijardi evra. Sredstva su iz Inovacionog fonda, nekih delova Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS) i predstojeće revizije programa InvestEU.

„Ali onda preko te poluge pridodate novac iz privatnog sektora, lako možete dostići i 400 milijardi evra. Ovim planom ciljamo da emisije iz industrije umanjimo za do 30 procenata“, kazao je Hukstra.

U kriterijume za javne nabavke biće uvršteni održivost, istrajnost, prednost za evropske proizvode i usluge

Izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne ukazao je na nedovoljnu potražnju za materijalima kao što su zeleni čelik i zeleni cement. Po njegovim rečima, niskougljeničnom tržištu je na toj strani potrebna stimulacija.

U planu je preoblikovanje javnih nabavki tako da se ne gleda više samo cena, naveo je ovaj visoki zvaničnik. EU će u kriterijume uvrstiti održivost i istrajnost kao i prednost za evropske proizvode i usluge, podsetio je.

„Proteklih godina smo uveli mnoge nove obaveze. Ponekad bez komunikacije [s onima koje se to tiče]. Ponekad suvišne. A ponekad ne uzimajući u obzir svakodnevni život kompanija. To je zamutilo ciljeve“, priznao je Sežurne.

Među ciljevima za 2030. istaknutim u prezentaciji Dogovora o čistoj industriji su uvećanje stope elektrifikacije celokupne privrede sa 21,3 na 32 odsto i instaliranje stotinu gigavata kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora svake godine. EU takođe grabi za najvećim mogućim udelom na globalnom tržištu za čiste tehnologije. Za 2035. godinu ga je procenila na dva biliona dolara.