Intervju

Dobar primer upravljanja biootpadom dolazi iz Hrvatske: nova vrednost, ekološka odgovornost

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

14.09.2022.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.09.2022.

Komentari

0

Podeli

Hrvatska je od svih zemalja regiona najdalje otišla u upravljanju i preradi biootpada, mada je najmlađa članica Evropske unije i sama tek na početku, ako se u obzir uzme ukupan potencijal. Kada bi Hrvatska u potpunosti iskoristila potencijal biootpada od 400.000 tona, mogla bi proizvesti 104 gigavat-sati električne energije godišnje, što je ekvivalent od 7.3% ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj prošle godine, objasnio je u intervjuu za naš portal Marko List, direktor hrvatske kompanije Consultare, koja pravi krupne korake u regionu kada je upravljanje biootpadom reč.

U jeku energetske krize i borbe za energente, stiče se utisak da je biootpad neopravdano ostao po strani glavnih tokova promišljanja o zelenim energetskim i klimatskim rešenjima. Uloga biootpada u proizvodnji čiste energije iz domaćih izvora može biti vrlo značajna, s obzirom da ovaj otpad čini između 30 i 40% komunalnog otpada u Evropi, a odgovornim i pravilnim upravljanjem biootpadom smanjuju se emisije metana – gasa koji 20 puta više utiče na klimatske promene od ugljen-dioksida.

U potrazi za dobrim primerima prakse u našem regionu, put nas je odveo do Hrvatske gde je do sada instalirano šest postrojenja za preradu biootpada u sirovinu za biogasne ili bioplinske elektrane koje osim električne, proizvode i toplotnu energiju.

Biogasno postrojenje Hrvatska

Biogasno postrojenje u Hrvatskoj (foto: Consultare) 

Osim Slovenije u kojoj se nalazi jedno ovakvo postrojenje, i Mađarske sa takođe jednim postrojenjem, Hrvatska je ujedno i šampion po broju instaliranih uređaja. Ova pozicija Hrvatske, kao što  to uglavnom i biva kada je reč o novim, pionirskim tehnologijama, došla je kao rezultat šestogodišnjeg rada i entuzijazma hrvatske firme Consultare, vodeće kompanije u ovom delu Evrope za savetovanje u vezi biogasnih postrojenja, distribuciju tehnologije za preradu biootada, kao i prateće opreme.

U Hrvatskoj se biootpad prerađuje već deceniju

„Prvi počeci korišćenja biootpada u biogasnim postrojenjima u Hrvatskoj, uz klasične sirovine poput kukurzne silaže, gnojovke i stajnjaka, započeli su stidljivo još 2012, 2013. godine,“ rekao nam je Marko List, direktor kompanije Consultare i objasnio da je reč o klasičnom biootpadu, kao i hrani iz restorana, hotela, supermarketa i pijaca.

Sakupljanje biootpada u Hrvatskoj

Sakuljanje otpada u Hrvatskoj (foto: Consultare)

List je takođe rekao da je tada, 2013. godine, Hrvatska kao najmlađa članica Evropske unije donela Zakon o održivom gospodarenju otpadom u skladu sa Evropskom direktivom o otpadu, koji je definisao cilj da 50% otpada do 2022. godine treba reciklirati. Neke opštine i gradovi ovaj posao su shvatili ozbiljno, te su do danas taj cilj i ostvarili Osijek, Prelog, Krk, Koprivnica itd.

„U početku, kada je najveći deo otpada dolazio iz restorana i hotela, on nije imao nečistoće, kao što su plastika, staklo, metal, itd. Međutim, kada su gradovi i općine počeli odvojeno sakupljati biootpad i zainteresirali se za biogasna postrojenja, pojavio se problem kako odvojiti nečistoće od sirovine, te je 2019. godine instalirana prva mašina na biogasnom postrojenju koja se pokazala kao veliki uspjeh i koja je sa lakoćom savladavala sve izazove nečistoća,“ pojasnio je List.

Upravljanje biootpadom smanjuje komunalni otpad, donosi zaradu od prodaje sirovine

Upravljanje biootpadom značajno je iz nekoliko razloga. Taj posao je, kako kaže List „kombinacija više faktora“, ali jasno je da svako u ovom poslu nađe svoju računicu – neko da smanji troškove, kao što je slučaj sa komunalnim preduzećima, a neko da ostvari zaradu.

Kao prvi slučaj, List navodi lokalne samouprave: „Odvojenim sakupljanjem i preradom biootpada, smanjuje se komunalni otpad, što je obavezujući cilj u zemljama EU, a u skladu sa tim, smanjuje se i financijska naknada koju gradovi i općine moraju plaćati državi ukoliko ne ispune ciljeve. Takođe, u Hrvatskoj komunalne tvrtke, i javne i privatne, istražuju mogućnost da od upravljanja biootpadom i zarade, a ne samo uštede, tako da već imamo primer da je i jedno komunalno društvo kupilo mašinu za upravljanje biootpadom.“

Upravljanje biootpadom Hrvatska

Upravljanje biootpadom (foto: Consultare)

S druge strane, privatni sektor je u upravljanju biootpadom i prodajom sirovine biogasnim postrojenjima našao računicu i priliku da zaradi. Biogasna postrojenja u situaciji porasta cena njihovih osnovnih sirovina u potrazi su za novim sirovinama i diverzifikacijom snabdevanja.

Evo i konkretnih podataka: od 1 tone biootpada u proseku se dobija 130 kubnih metara (m³) biogasa sa 55-60% metana. Za proizvodnju 1 megavata električne energije potrebno je oko 500 m³ biogasa, odnosno u prevodu – da bi se proizveo 1 megavat električne energije potrebno je oko 3,8 tona biootpada.

List je dalje objasnio i za toplotnu energiju: „Ako uzmemo u obzir javno dostupan podatak da iz 1 m³ biogasa dobijemo 6 kWh toplinske energije, onda ispada da od 1 tone biootpada dobijemo 780 kWh toplinske energije.“

Savremene mašine su neophodne za preradu biootpada

Prema evropskim i hrvatskim zakonima o upravljanju otpadom, sva upakovana hrana u supermarketima kojoj istekne rok trajanja mora biti zbrinuta na račun proizvođača. Proizvođači koji se inače ne bave otpadom, taj posao ugovaraju sa privatnim kompanijama koje se tim poslom bave, i za to plaćaju neku cenu.

„Dok se na tržištu nisu pojavile mašine holandske kompanije MAVITEC, čiji smo mi zastupnici, radnici su ručno deambalažirali pakiranu hranu kojoj je istekao rok trajanja, što je, naravno, bilo jako skupo i jako sporo. Upotrebom ovih mašina ceo taj posao je postao brži, isplativiji i konkurentniji,“ objašnjava List i dodaje da se uz pomoć ove tehnologije na jednako dobar način obrađuje i komunalni biootpad, restoranski biootpad i naravano biootpad iz industrije hrane.

Paddle Depacker masina za preradu biootpada MAVITECH

Paddle Depacker mašina za preradu biootpada (foto: Consultare)

Kod biootpada veliki problem predstavlja nečistoća. Taj postotak se konkretno u Hrvatskoj u biootpad iz domaćinstava kreće oko 20-25%. „To je nažalost,“ objašnjava List, „rezultat nedovoljne aktivnosti komunalnih društava u dijelu edukacije korisnika i podizanja svesti, odnosno nemara pojedinih korisnika koji jednostavno ne žele odvajati otpad. O tome sam nedavno objavio i članak „Zašto ljudi ne žele odvajati biootpad?“ kao moj lični doprinos ovoj temi.

Direktor pionirske firme kada je reč o biootpadu objasnio je i da ova mašina koja se zove Paddle Depacker vrlo uspešno odvaja sve nečistoće iz biootpada, ostalog organskog otpada, ambalažu u kojoj se nalazi hrana kojoj je istekao rok trajanja, itd. Tajna uspeha rada ove mašine nalazi se u specijalnim lopaticama i sitima, koji prilikom brze rotacije odvajaju ambalažu od materijala.

Čistoća organske supe ili organske juhe, kako se u Hrvatskoj zove finalni proizvod prerade biootpada, iznosi više od 99,5%, što je izuzetno visok procenat, a kvalitet se potvrđuje kroz analize u laboratorijama u Austriji i Nemačkoj. Ove analize je neophodno raditi da bi vlasnici biogasnih postrojenja bili sigurni da nova sirovina odgovara ugrađenoj tehnologiji i da zadovoljava standarde.

Uređaj se inače proizvodi se u dve verzije kapaciteta obrade, do 5 m3 i do 30 m3 po satu.

Grad Osijek je šampion u upravljanju otpadom

Grad Osijek predstavlja dobar primer odgovornog i posvećenog upravljanja otpadom, pa tako i biootpadom. U ovom gradu, 2021. godine odvojeno je prikupljeno 51% od ukupno proizvedenog otpada. Međutim, koliko teško je napraviti sistem i obezbediti zainteresovanost građana da u kontinuitetu odvojeno prikupljaju biootpad pokazuje upravo primer ovog grada, inače poznatog od ranije po dobrim rezultatima u upravljanju otpadom,  kome je bilo potrebno nekoliko godina pripreme i edukacije da se obezbedi infrastruktura, izgradi pogon za preradu biootpada i da komunalno preduzeće i građani sarađuju na ovom zadatku.

„Grad Osijek je baš primer za pohvalu – suradnja grada, političara, komunalne kompanije i građana na delu,“ preneo nam je svoje utiske List.

Ozbiljan potencijal biootpada u proizvodnji električne energije

Kompanija Consultare je uradila analizu koja je pokazala potencijal korišćenja biootpada u energetske svrhe u Hrvatskoj. Neiskorišćeni potencijal od oko 400.000 tona biootpada može proizveesti 104 GWh električne energije, što je ekvivalent 7.3% od ukupno proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj 2021. godine.

U Hrvatskoj radi 42 biogasne elektrane ukupne snage 47,9 MW, a samo 11 postrojenja ove vrste prošle godine koristilo nešto malo više od 17.000 tona biootpada. Potencijal je ogroman, ali glavni izazov i dalje je nedostatak sakupljene sirovine od strane komunalnih društava, jer se biootpad, prema zvaničnim podacima, i dalje ne skuplja odvojeno u 61% opština i gradova u Hrvatskoj.

Organska supa sirovina za biogasna postrojenja

Organska supa kao rezultat prerade biootpada – koristi se kao sirovina u biogasnim postrojenjima (foto: Consultare)

List je takođe objasnio da bi veći gradovi i opštine, zasigurno mogli razmišljati o izgradnji sopstvenog biogasnog postrojenja. Prema njegovim rečima, grad Zagreb će graditi kompostanu i biogasno postrojenje u kojima će se prerađivati biootpad iz hrvatske prestonice.

„Kompostana i bioplinsko postrojenje gradiće se i u gradu Novska, sa godišnjim kapacitetom od 60.000 tona biootpada, a planirani iznos investicije je 50 milijuna eura, uz financiranje iz EU fondova, tačnije poziva „Izgradnja i opremanje postrojenja za biološku obradu odvojeno sakupljenog biootpada“ u okviru nacionalnog plana oporavka i otpornosti 2021.-2026,“ naveo je sagovornik.

Prihvatljivi učesnici na konkursu za izgradnju i opremanje postrojenja za biološku preradu i odvojeno sakupljanje biootpada su mala, srednja i velika preduzeća, a podsticaji se kreću od 35 do 80 odsto.

„Osim rješavanja problematike biootpada i pretvaranja troška u prihode kroz investiciju, opštine i gradovi bi kroz prodaju električne energije, u budućnosti prodaju bioplina, odnosno topline i gnojiva-digestata ostvarili pozitivni učinke na cjelokupno gospodarstvo i životnu sredinu,“ zaključio je naš sagovornik.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Nis zapoceo pripremu Mape puta za energetsku tranziciju

Niš započeo pripremu Mape puta za energetsku tranziciju do 2050. – prilika za konsultante

26 септембра 2022 - Mapa puta bi trebalo da bude u skladu sa planovima i propisima Evropske unije, navodi se u javnom pozivu za izbor firme koja će je napisati

Država na berzi kupila akcije EPCG za 15 miliona evra

23 септембра 2022 - Vlada Crne Gore je deonice kupila po početnoj ceni, 4,49 evra po komadu, saopštila je Montenegroberza

Makron Francuska iskljucivo obnovljive nuklearke prvog vetroparka na moru

Makron: Francuska ne može da se oslanja isključivo ni na obnovljive ni na nuklearke

23 септембра 2022 - Predsednik Emanuel Makron je na otvaranju prvog francuskog vetroparka na moru obećao brže izdavanje dozvola za projekte zelene energije i nuklearki

terra solar lebane

Lebane dobija solarnu elektranu od 8 MW

23 септембра 2022 - Vlasnici firme Terra Solar, prema podacima Agencije za privredne registre, su Nikola Oklobdžija i Ivan Pantelić