x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Deset lekcija iz pandemijske krize koje moramo primeniti u borbi protiv klimatskih promena

10.09.2020. | Komentari: 0Autor:

Deset lekcija iz pandemijske krize koje moramo primeniti u borbi protiv klimatskih promena

Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u zaštiti životne sredine u ProCredit banci

Koje su sličnosti i razlike između klimatske i pandemijske krize i zašto je klimatska kriza potcenjena? Iako postoje mnoge sličnosti između ove dve krize, one su suštinski različite. U svakom slučaju, možemo izvući nekoliko lekcija koje je neophodno primeniti u borbi sa klimatskim promenama.

U vreme kada ljudi svakodnevno gube živote zbog trenutne pandemije veoma je izazovno nametati druge teme i pisati o drugim problemima. Međutim, ne treba biti previše mudar i znati da ovo nije ni prva ni poslednja kriza čovečanstva. Iz tog razloga neophodno je, ipak, podsetiti koje nas opasnosti čekaju „iza ćoška“.

Zašto je klimatska kriza potcenjena

Svest o uticaju klimatskih promena teže dopire do ljudi jer se posledice uglavnom osećaju sporadično, vremenski nesinhronizovano i na različitim geografskim lokacijama (npr. požari, poplave, itd.). Dodatno, neke od promena izazvanih klimatskim promenama veoma se sporo ispoljavaju ili nisu toliko vidljive u jednoj generaciji (npr. izumiranje vrsta, umanjenje prinosa useva, podizanje nivoa mora i okeana, itd.).

Neke od promena izazvanih klimatskim promenama veoma se sporo ispoljavaju ili nisu toliko vidljive u jednoj generaciji, na primer izumiranje vrsta, umanjenje prinosa useva i podizanje nivoa mora

Takođe, u slučaju sporadičnih ispoljavanja negativnih posledica klimatskih promena u najvećem broju slučaja saniraju se isljučivo posledice tih događaja, a vrlo retko se sistemski pristupi „lečenju“ uzroka tih pojava. Tako se stvara lažni osećaj da smo sposobni da rešimo probleme, dodatno zaboravljajući na uzrok.

Sve u svemu, ljudska priroda je takva da uglavnom reagujemo na trenutnu opasnost, na ono što nas u datom momentu ugrožava. Tada smo spremni da veoma brzo promenimo način života i navike.

Deset lekcija pandemijske krize klimatskih promena u fokusu Danko Kalkan
Slika: Unsplash

Suštinska razlika između pandemijske i klimatske krize je u povezivanju uzroka i posledice

Iako postoje mnoge sličnosti, između ove dve krize postoji suštinska razlika. Korona virus je prisutan i može da se se oseti svakodnevno. Stoga, ako se ne reaguje odmah posledice se ogledaju u gubitku velikog broja ljudskih života u kratkom periodu.

Iako klimatske promene takođe utiču na povećanje smrtnosti, nije lako direktno povezati umiranje s emisijama štetnih gasova

Sa druge strane, posledice klimatskih promena zahtevaju širu sistemsku akciju, za koju su potrebne godine za punu implementaciju. Upravo zbog toga je izazovno da se oseti potreba da se brzo i efikasno reaguje.

Iako klimatske promene takođe utiču na povećanje smrtnosti, za čoveka je u ovom slučaju izazovno povezati samu smrt sa emisijama štetnih gasova i posledicama njihove preterane akumulacije u atmosferi. Sa druge strane, kod zaraznih bolesti ta veza između uzroka (virus) i posledice (bolest, smrt) je mnogo kraća i jednostavnija za shvatanje i prihvatanje.

Koje lekcije možemo izvući iz korona krize

Kriza izazvana ekstremno brzim širenjem korona virusa navela nas da razmišljamo šta možemo iz nje naučiti. Sledećih deset lekcija može nam pomoći u borbi sa klimatskim promenama:

Potrebno je blagovremeno formirati fleksibilne i otporne institucije. Fokusirajući se na prioritete razvoja, potrebno je na vreme uspostaviti fleksibilne i otporne institucije. Ove institucije moraju da koriste rane indikatore upozorenja na opasnosti, jer se ispostavlja da nedovoljno dobro predviđamo koje sve opasnosti mogu da se ispolje iz pojedinih rizika. Činjenica je da je pandemija, kao i klimatske promene, kriza koja je bila predvidiva. Dodatno, potrebno je više koristiti kompjuterske modele i praktikovati stres testiranja različitih budućih potencijalnih scenarija.

Pandemijska kriza se mogla predvideti, kao i klimatske promene

Budućnost zavisi od novih saznanja i inovacija. Znanje stečeno u svim prethodnim godinama očigledno nije dovoljno da se adekvatno odgovori na sve aspekte rizika i način njihovog ispoljavanja. Dok je za novi virus potrebno pronaći novi tretman i vakcinu, za borbu protiv klimatskih promena je neophodno pronaći nove holističke alate koji dovode do sistemskih rešenja – do nultih emisija, energetske efikasnosti, održivog načina korišćenja resursa i proizvodnje hrane i sl.

Globalna saradnja i solidarnost moraju se podići na viši nivo. Ono što je korona kriza pokazala jeste poprilično nejedinstvo u suzbijanju zaraze. Čak se dešava da geografski bliske zemlje sa sličnim intenzitetom zaraze primenjuju potpuno drugačije metode borbe. Kao i zaraza, klimatske promene ne poznaju granice država, pa se nameće zaključak da bez međunarodne saradnje nema ni uspeha. Deljenje informacija i najboljih praksi neohodno je svetu više nego ikada, a velike sile moraju da napuste politiku konfrontacije.

Čak i geografski bliske zemlje sa sličnim intenzitetom zaraze primenjuju potpuno drugačije metode borbe

Podaci, informacije, znanje, komunikacija i transparentost predstavljaju pet stubova uspeha. Ono što vodi do uspeha u borbi sa krizama jeste poverenje u sistem, a ono se formira isključivo ako je komunikacija zasnovana na naučnim činjenicama. Nažalost, kao i u slučaju klimatskih promena, političari vide svoju šansu u krizi, te ugrožavaju pomenute stubove uspeha, ne ostavljajući naučnicima dovoljno slobode i prostora, dok teoretičari zavere dobijaju svojih 5 minuta slave. Kako god, korona kriza je veliki test i za naučnike i prilika da se promene i ojačaju načini komunikacije činjenica o klimatskim promenama, koji moraju biti ubedljivi i prihvatljivi većini.

Potrebno je naći rešenje koje je primenljivo i za bogate i za siromašne zemlje. Opšte je poznato da krize najviše pogađaju siromašne zemlje. Ono što je dodatno poražavajuće je činjenica da ove zemlje najmanje utiču na izbijanje kriza. Konačno je vreme da se pronađu adaptibilna rešenja koja štite sve regione i zemlje podjednako.

Kao i u slučaju klimatskih promena, političari ugrožavaju postignute stubove uspeha, ne ostavljajući naučnicima dovoljno slobode i prostora, dok teoretičari zavere dobijaju svojih pet minuta slave

Ekstremne mere mogu da mobilišu milione ljudi i da daju brze rezultate, ali…  Procenjuje se da će, kao posledica znatno umanjenog kretanja robe i ljudi zbog „lockdown“-a, emisije gasova sa efektom staklene bašte ove godine smanjiti za 8%. Kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma, ovaj nivo godišnjeg smanjenja štetnih gasova je poželjan i ubuduće. Međutim, jasno je da kompletno „zaključavanje“ ne može da traje sve do 2050. godine, jer bi ekonomija i društvo bili devastirani. Ne smemo da zaboravimo da održivi razvoj traži balans između ekonomskih, društvenih i ekoloških ciljeva. Svakako povoljnija opcija jeste da što pre zamenimo upotrebu fosilnih goriva sa obnovljivim izvorima i da unapredimo energetsku efikasnost.

Nove krize uvek istaknu slabosti koje su nisu uspešno prevazišle u prošlosti. Nagomilani problemi koji su gurani „pod tepih“ u novim krizama se pojavljuju kao „kosturi iz ormana“. Svedoci smo da je tokom ove godine ponovo aktuelizovani problemi rasizma, gladi, lošeg obrazovanja i sl. Neophodno je tako imati na umu da jedna kriza ne dolazi sama, te je potrebno predvideti i upotrebu dodatne energije, znanja i liderstva kako bi se više problema istovremeno rešavalo.

Kriza ne dolazi sama te je potrebno predvideti i upotrebu dodatne energije, znanja i liderstva

Pandemija nije nastala zbog klimatskih promena, ali klimatske promene potpomažu intenziviranju širenja zaraze. Pogoršanje klimatskih uslova može značajno da ugrozi zdravstvene uslove (npr., u slučajevima ekstremnih vremenskih uslova, kao što su oluje, požari i sl., mnogo ljudi može ostati bez doma i zdravstene zaštite i da tako budu izloženi zaraznim bolestima). Rešavanjem problema klimatskih promena značajno se smanjuje potencijal širenja zaraznih bolesti.

Krize navode na razmišljanje šta nam je zaista neophodno za život. Takođe, potvrđuje se neophodnost što veće samodovoljnosti u hrani, lekovima, resursima i energiji. Pored odgovorne, održive proizvodnje, vrlo je važno ne zaboraviti i odgovornu potrošnju.

Većina sastanaka se može obaviti onlajn – na saobraćaj otpada 25 odsto globalnih emisija štetnih gasova

Adaptibilnost poslovnog sektora je ogromna. Korona je pokazala da neki sastanci i putovanja itekako mogu da se reorganizuju – većina neophodnih sastanaka se može obaviti preko onlajn alata. Kako samo transport učestvuje sa oko 25 odsto u globalnim emisijama štetnih gasova, nove okolnosti mogu pomoći da poslovni sektor dodatno doprinese borbi sa klimatskim promenama.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.