Konferencija Dani dobroga vjetra, u organizaciji udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), koja je počela juče, a završava se danas u Vodicama, okupila je oko 200 učesnika iz Hrvatske i sveta kojima je zajednička tema budućnost energije vetra, s posebnim fokusom na region Jugoistočne Europe. Konferencija se održava uz podršku WindEurope i pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite okoliša i energetike.
Konferenciju je otvorio ministar zaštite okoliša i energetike Tomislav Ćorić, koji je izjavio da se sektor proizvodnje energije iz vetra najbolje snašao kada se pogledaju obnovljivi izvori energije (OIE) u Hrvatskoj, dok je Maja Pokrovac, direktorica OIEH, istakla da je Hrvatska dugo godina bila na poslednjem mestu među zemljama EU prema globalnom indeksu koji meri napredak u primeni vetroenergije, ali ove godine je na sredini te liste.
Pregled trenutnog stanja sektora u Evropi, sistema podsticaja i njihovih rezultata, kao i model premija bile su glavne teme prvog dana konferencije.
Šefica tima za zagovaranja energije vetra u WindEurope Viktoriya Kerelska rekla je da je cilj od 36,4% udela OIE u bruto potrošnji za 2030. u Nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Hrvatske za razdoblje od 2021. do 2030. jedan od najambicioznijih među državama članicama EU.
NEKP će, kako je navela, biti ključan za početak ulaganja u energiju vetra, ali u njemu mora biti jasno definisano kako se raspisuju tenderi za dodelu premija i koji su budžeti.
Uklanjanje regulatornih prepreka za nove poslovne modele kao što su korporativni ugovori o kupovini električne energije (CPPA) iz OIE biće, takođe, važni za razvoj hrvatskog tržišta, poručila je Kerelska.
Marko Ćosić, član Uprave HEP-a, podsetio je da se HEP u svojoj razvojnoj strategiji opredelio za obnovljiv scenario razvoja koji se bazira na nekoliko segmenata. HEP do 2030. planira da obezbedi nove proizvodne kapacitete snage 1.500 MW, od čega se polovina odnosi na solarne elektrane i vetroelektrane.
Realizacija obnovljivog scenarija povećaće udeo OIE u našem proizvodnom portfelju za 50% i proizvodnju sa 6 na 9 TWh godišnje u 2030, rekao je Ćosić.
Kako pomiriti sve strože ekološke uslove i nove tržišne okolnosti
Drugi dan konferencije počeo je uvidom u trendove u sektoru kao što su korporativni ugovori o kupovini OIE, koji su se prvo počeli primjenjivati u ICT sektoru, a danas su proizvođači aluminijuma lideri u tome.
Tony Iles, stručnjak za implementaciju mera zaštite životne sredine, primetio je da postoje znatne regionalne varijacije u percepciji ekoloških i socijalnih uticaja.
U Velikoj Britaniji je vizuelni i pejzažni uticaj postao ključno pitanje pri dobijanju saglasnosti za donošenje prostornih planova, naveo je on, i dodao da je vrlo malo vetroparkova na kopnu dobilo saglasnost u poslednjih osam godina, ali je zato sada Velika Britanija svetski lider u razvoju i izgradnji priobalnih vetroelektrana.
S druge strane, Hrvatska ima uspešnu turističku priču i vizualni uticaj na krajolik mogao bi biti prioritet, istakao je Iles.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.