Dan ekološkog duga – čovečanstvo troši prirodne resurse sve većom brzinom

Do 1. avgusta, pet meseci pre kraja godine, potrošićemo sve prirodne resurse koje naša planeta uspe da obnovi za godinu dana. Dan ekološkog duga poslednje tri decenije uglavnom pada sve ranije. Godine 2000. je, inače, bio 23. septembra, a ove godine čak 54 dana ranije nego tada.

Po proračunu Mreže za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), čovečanstvo troši resurse brzinom uz koju bi mu trebale skoro dve planete Zemlje (1,7) da zadrži ravnotežu.

Dan ekološkog duga izračunava se deljenjem biokapaciteta planete (količine prirodnih resursa koje Zemlja može da obnovi za godinu dana) sa ekološkim otiskom čovečanstva odnosno projektovanom potrošnjom za tekuću godinu i množenjem sa brojem dana u godini.

Troškovi globalnog ekološkog prekomernog trošenja postaju sve očigledniji

Ekološki dug nastaje jer preopterećujemo i iscrpljujemo naš prirodni kapital, čime ugrožavamo dostupnost resursa budućim generacijama. „Troškovi prekomernog trošenja ekoloških rezervi se vide po deforestaciji, eroziji tla, gubitku biodiverziteta i nagomilavanju ugljen-dioksida u atmosferi, što povećava učestalost ekstremnih meteoroloških događaja i dovodi do smanjenja proizvodnje hrane“, upozorava Mreža za globalni ekološki otisak.

Što se tiče zemalja koje prati Balkan Green Energy News, Slovenija od 25. aprila živi na kredit. Sledi Bosna i Hercegovina (9. maja), pa Srbija (23. maja), Grčka (25. maja), Hrvatska (28. maja), Crna Gora (30. maja), Bugarska (2. juna) i Rumunija (10. jula). Jedino Albanija još uvek nije zadužena, ali će to postati 23. septembra.

Na globalnom nivou, prva država koja je ušla u ekološki dug je Katar i to 11. februara. Poslednje među većim zemljama su Ekvador i Indonezija, 24. novembra. Na samom kraju 2024. su Gvineja, Moldavija i Kirgizija, što znači da im malo nedostaje da održivo upravljaju prirodnim resursima.

Iz glavne liste je izostavljeno samo dvadesetak zemalja, koje ne ulaze u prekoračenje. Uglavnom su izuzetno siromašne ili s niskom gustinom naseljenosti. Po indeksu održivosti tako najbolje stoje Istočni Timor, Papua Nova Gvineja, Mozambik, Madagaskar, Demokratska Republika Kongo, Eritreja i Obala Slonovače.

Kako pomeri datum ekološkog duga

Svetski Dan ekološkog duga u poslednjih tri decenije uglavnom dolazi sve ranije. Na primer, 2000. godine je bio 23. septembra, a ove godine čak 54 dana ranije, 1. avgusta.

Zanimljiva je paralela koju je izvukla Mreža za globalni ekološki otisak. Prikazala je trošenje resursa po godina održavanja letnjih Olimpijskih igara.

Dik Fosberi je 1968. godine postavio rekord u skoku uvis, 2,24 metra. Tada je čovečanstvo još koristilo nešto manje od jedne Zemlje godišnje. Do 1988. godine, kada je olimpijski jedriličar Lorens Lemio odustao od vodeće pozicije kako bi spasio dva druga takmičara, čovečanstvo je koristilo resurse 1,3 planete. Godine 2008, kada je Jusejn Bolt počeo da obara olimpijske rekorde, crpeli smo resurse 1,6 puta više nego što je održivo.

Da bismo zaustavili prekomerno trošenje prirodnih resursa, potrebni su fokus, inovacije i trud, kao što su sportisti pokazali na svakim Olimpijskim igrama, poručuju iz ove mreže.

Smanjenje emisije CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva za 50 odsto bi pomerilo datum za tri meseca

Rešenja koja bi odložila datum upadanja u ekološki dug postoje. Na primer, smanjenje emisija ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva za 50 odsto bi ga gurnula čak tri meseca.

Kristof Bals, direktor klimatske organizacije Germanwatch zadužen za propise i zakone, kaže da postoje naznake da će preopterećenje oslabiti zahvaljujući iskorišćavanju obnovljivih izvora energije, skladištenju energije, električnoj mobilnosti i toplotnim pumpama. „Ali te i druge ohrabrujuće trendove treba značajno ubrzati da ne pređemo prelomne klimatske tačke i da sprečimo nastavak ogromnog gubitka biodiverziteta“, istakao je.

Putovanje avionom je posebno štetno po klimu. Ipak, više od 80 posto ljudi nikada ne putuje avionom, što znači da je mali deo svetske populacije odgovoran za jedan od glavnih pokretača klimatske krize, objasnio je Jakob Rom, koji u Germanwatchu prati sektor klimatski neutralne mobilnosti.