Dan ekološkog duga 2023 – čovečanstvo prešlo u neodrživu potrošnju biokapaciteta

Svetski Dan ekološkog duga za 2023. godinu se obeležava 2. avgusta. To je datum kada prekoračujemo održivu potrošnju planetinih ekoloških resursa i usluga. Prema listi zemalja, Slovenija je i ove godine prva na Balkanu potrošila svoj deo biokapaciteta, još u aprilu, dok će Albanija biti poslednja, u novembru.

Dan ekološkog duga (Earth Overshoot Day) obeležava se na datum kada potražnja čovečanstva za ekološkim resursima i uslugama u datoj godini premašuje ono što planeta može da regeneriše i obnovi u toj godini. Ili, slobodnije rečeno, kada globalna potrošnja obnovljivih prirodnih resursa postaje neodrživa.

Ove godine, globalni Dan ekološkog duga je 2. avgust. To konkretno znači da iskorištavanje resursa posle tog datuma remeti ravnotežu Zemljinog ekosistema.

U zemljama regiona brzina potrošnje obnovljivih resursa nepromenjena

Među državama koje prati Balkan Green Energy News, ekološki dugovi su kod skoro svih iznad globalnog proseka, ali takođe skoro identični kao prošle godine.

Prema podacima za 2023. Slovenija je kao i prethodnih godina prva potrošila resuse i to još 18. aprila. Crna Gora je na drugom mestu i to je uradila 17. maja, a sledeće su bile Grčka, 21. maja, i Hrvatska i Bosna i Hercegovina, 29. maja. Kipar se upisao 31. maja.

Održive resurse Bugarska je potrošila 9. juna, a za njom Rumunija, 11. juna, pa Turska, 22. juna. Dan ekološkog duga Severne Makedonije je bio 6. jul. Srbija je kvotu obnovljivih resursa ispunila 8. jula.

Korištenje resursa je mnogo održivije u Albaniji, gde datum pada najkasnije u regionu i daleko iza globalnog proseka, 3. novembra.

Na globalnom nivou, Katar je ovaj dan obeležio pre svih, 10. februara, a u Evropi Luksemburg, 14. februara. Afrička država Benin je najbliža obnovljivom korišćenju resursa. U njoj ovaj dan pada 26. decembra.

Biokapacitet planete u konstantnoj regresiji: 2023. izuzetak koji potvrđuje pravilo

Čovečanstvo koristi 74 odsto više biokapaciteta od onoga što ekosistemi planete mogu da regenerišu, navodi Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), koja izračunava Dan ekološkog duga.

U tom kontekstu, ova organizacija objašnjava da biokapacitet grada, države ili nacije obuhvata biološki produktivno zemljište i morsko područje, uključujući šumska zemljišta, pašnjake, obradive površine, ribarska područja i izgrađeno zemljište. Pri tome, proizvodnja hrana čini veliki deo ekološkog otiska i trenutno zauzima oko 50 procenata biokapaciteta planete.

Na nacionalnom nivou, Sjedinjene Države za godinu dana potroše u proseku 5,1 puta više od raspoloživih resursa za godinu dana.

Australija potroši 4,5, Rusija 3,4, Kina troši 2,5 puta više, a Brazil 1,6 puta više nego što je održivo.

Indija troši prirodne resurse u okvirima ograničenja na planeti – četiri petine

Treba primetiti da od nedavno najmnogoljudnija zemlja na planeti, Indija, troši prirodne resurse u održivim granicama, tačnije četiri petine obnovljivog biokapaciteta za godinu dana.

Mreža za globalni ekološki otisak je izračunala koliko bi pojedinačne države trebalo da utroše sopstvenog biokapaciteta da zadovolje potražnju svog stanovništva za prirodnim resursima.

Tu prednjači Japan, koji bi trebao da potroši 7,8 puta više nego što ima na raspolaganju. Italiji bi bilo potrebno 5,2 puta više biokapaciteta, a Švajcarskoj 4,4 puta više nego što ima.

Prošle godine je Dan ekološkog duga pao 28. jula. To što se datum pomerio ka kraju godine je redak izuzetak.

Izračunavanje ravnoteže planetarnog biokapaciteta započelo je 1971. godine. Tada je za Dan ekološkog duga proglašen 25. decembar, a u međuvremenu je gotovo konstantno pomeran unapred.

Kako zaustaviti pomeranje granice održivosti

Mreža za globalni ekološki otisak je objavila preporuke kako da se zaustavi negativni trend prekomerne potrošnje prirodnih resursa.

Ukoliko bi se prepolovio otpad od hrane na globalnom nivou, Dan ekološkog duga bi se odložio za 13 dana, navodi ova mreža.

Zatim, ako bi se globalna potrošnja mesa smanjila 50 procenata, a te kalorije zamenile vegetarijanskom ishranom, datum bi bio 17 mesta dalje u kalendaru, uključujući 10 dana zbog smanjenja emisija metana.

Pošumljavanje 350 miliona hektara šume odgodilo bi ulazak u dug za osam dana.

Ako bi se smanjio ekološki otisak saobraćaja na globalnom nivou za 50 procenata i ukoliko bi jedna trećina automobilskih milja bila zamenjena javnim prevozom, a ostatak biciklom i pešačenjem, datum bi došao 13 dana kasnije.

Mreža za ekološki otisak je navela da bi smanjenje ugljenične komponente ekološkog otiska čovečanstva za 50 procenata pomerilo Dan ekološkog otiska za više od tri meseca.

Ova organizacija je istakla vezu potrošnje energije iz fosilnih goriva i proizvodnje hrane. Za jednu kaloriju u ishrani iz banana u Kanadi je potrebno utrošiti osam kalorija fosilnih goriva, dok se za jednu kaloriju u filetu od lososa u Švajcarskoj utroši 11 kalorija iz fosilnih goriva.