Tri vodeće kompanije u crnogorskom elektroenergetskom sistemu preduzele su korake ka osnivanju berze električne energije u toj zemlji, rekla je ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.
Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), Crnogorski operator tržišta električne energije (COTEE) i Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), kao osnivači, već su preduzeli određene aktivnosti za odobravanje ugovora o osnivanju, donošenje statuta, uplatu osnivačkog kapitala i izbor predstavnika u odboru direktora berze, rekla je Dragica Sekulić za dnevnik Pobjeda.
“Nakon što ugovore potpišu ovlašćeni predstavnici, počeće registracija berze kod Centralnog registra privrednih subjekata. Odlukom upravnih odbora ovih kompanija obezbeđena su sredstva za budući rad berze, za koju su već obezbeđene prostorije”, rekla je Dragica Sekulić koja je imenovana za ministarku ekonomije u vladi formiranoj krajem novembra 2016.
Ona je na tu funkciju došla sa mesta direktorke Direktorata za energetsku efikasnost u Ministarstvu ekonomije i predsednice upravnog odobra COTEE na kome je bila od avgusta 2016. Takođe je i šef pregovaračke grupe za poglavlje 15 – Energetika u pregovorima o članstvu Crne Gore u Evropskoj Uniji.
Prethodna vlada Crne Gore je početkom novembra 2016. usvojila plan da se u 2017. uspostavi berza električne energije čiji osnivači će biti COTEE, CGES i EPCG. Prema tom planu, te kompanije će zaključiti ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću koje će uspostaviti berzu električne energije u Crnoj Gori.
Odluka Vlade Crne Gore predviđa da dvotrećinski udeo u novoj firmi imaju COTEE i CGES uz minimalni osnivački ulog od 100 hiljada evra, od kojih bi COTEE uložio 50 hiljada evra. Učešće u trećini osnivačkog uloga, osim kompaniji EPCG, može biti ponuđeno i drugim energetskim subjektima u zemlji.
Korak ka regionalnom povezivanju
Ministarka ekonomije Crne Gore je podsetila da je na samitu Zapadnog Balkana u Beču, održanom u avgustu 2016, odlučeno da zemlje Zapadnog Balkana uspostave regionalno energetsko tržište kroz uspostavljanje nacionalnih energetskih berzi, a koje će se na kraju integrisati u jedinstveno evropsko tržište.
Berzu električne energije do sada su u širem regionu osnovale Srbija, Hrvatska i Slovenija, a njeno osnivanje je najavila i Bosna i Hercegovina.
Dragica Sekulić je rekla da je tržište električne energije Crne Gore malo i da se puna likvidnost berze očekuje u povezivanju sa regionalnim tržištima. Istakla je da iskustvo zemalja u regionu pokazuje da je optimalno rešenje povezivanje više berzi, kako zbog trgovine, tako i zbog ulaska kompanija u vlasnički udeo berze.
Povodom najavljenog ulaska EPCG na srpsku berzu električne energije (SEEPEX), Sekulić je navela da sada EPCG indirektno plasira svoju energiju na berzama SEEPEX (Srbija), HUPX (Mađarska) i BSP (Slovenija).
“Direktno učestvovanje na berzama obezbeđuje svakom učesniku efikasnost, transparentnost i sigurnost trgovine”, rekla je Sekulić i dodala da ulazak EPCG u SEEPEX dodatno dobija na značaju ako se ima u vidu očekivanje da se ova berza poveže sa HUPX-om i ostalim berzama u regionu.
Podsticaj otvaranju tržišta i konkurenciji
Dragica Sekulić je istakla da će uspostavljanje berze voditi ka otvaranju veleprodajnog tržišta struje za konkurenciju.
Ocenila je da su stvorene sve pretpostavke da u Crnoj Gori zaživi konkurencija u domenu elektroenergetike i da tržište električne energije zaista bude otvoreno. Doneti su novi zakoni o energetici i o prekograničnoj razmeni električne energije, uz set podzakonskih akata, dok je Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) izdvojen iz EPCG.
“Rezultat je porast interesovanja, pa je Regulatorna agencija za energetiku već izdala četiri nove licence za snabdevanje električnom energijom”, rekla je Sekulić.
Tržište električne energije u Crnoj Gori je zvanično liberalizovano od 1. januara 2015, ali je i posle toga EPCG ostao jeidini aktivni snabdevač strujom.
Ministarka ekonomije Crne Gore je ocenila I da je postavljanje podvodnog kabla između Italije i Crne Gore od velikog značaja za crnogorsko već i regionalno tržište, odnosno da će povećati promet na berzi električne energije, kao i potražnju i ponudu iz Italije, i doprineti i povezivanju sa EU.
Projekat interkonekcije Crna Gora–Italija treba da bude završen krajem 2018. godine, a kabl će imati nominalni kapacitet od 1.000 megavata (MW). Crna Gora će imati 20 odsto prenosnih kapaciteta kabla.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.