Porast prisustva ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida u vazduhu ne pokazuje nikakve znake slabljenja i ubrzava globalno zagrevanje, navodi Svetska meteorološka organizacija.
Pred sam početak Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu, Svetska meteorološka organizacija (WMO) je upozorila da su posledice pandemije koronavirusa imale zanemariv efekat na koncentracije gasova s efektom staklene bašte u atmosferi, koji zarobljavaju toplotu. Prošle godine je samo zabeležen pad količine emisija, za 5,6 odsto, ali su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4) i azot-suboksid (N2O) nastavili da se gomilaju i dostigli još jedan rekord.
Štaviše, godišnja stopa rasta bila je iznad proseka za period od 2011. do 2020, a trend se nastavlja. Globalno zagrevanje će trajati sve dok ima emisija, upozorili su naučnici.
Količina emisija gasova s efektom staklene bašte smanjena je prošle godine 5,6 odsto zbog posledica pandemije, ali budući da se oni dugo zadržavaju u atmosferi, koncentracija je nastavila da raste
Budući da se CO2 dugo zadržava u atmosferi, temperatura će ostati na sadašnjem nivou nekoliko decenija čak i ukoliko se emisije naglo smanje na neutralan nivo – neto nulu. To znači nastavak ekstremnih vremenskih događaja uključujući toplotne talase i jake kiše, topljenje leda, podizanje nivoa mora i povećanje kiselosti okeana, uporedo sa dalekosežnim socioekonomskim efektima.
Sposobnost okeana, kopnenih ekosistema da apsorbuju CO2 verovatno slabi
Otprilike polovina CO2 emitovanog usled ljudskih aktivnosti ostaje u atmosferi. Drugu polovinu apsorbuju okeani i kopneni ekosistemi. WMO je izrazio zabrinutost da njihova sposobnost da se ponašaju kao takozvani upijači ugljenika (carbon sinks) može vremenom da oslabi i to pripisao faktorima poput suša i šumskih požara.
Takve promene se već dešavaju, saopštila je organizacija i ukazala na primer gde je deo Amazonije prestao da bude upijač i postao izvor ugljenika.
Efekat zagrevanja jača, najviše zahvaljujući prisustvu CO2 u atmosferi
Ugljen-dioksidu se pripisuje 66 odsto efekta zagrevanja, a on se uglavnom ispušta pri sagorevanju fosilnih goriva i proizvodnji cementa. Koncentracija CO2, najvažnijeg gasa s efektom staklene bašte, 2020. je dostigla 413,2 čestica u milion (prag od 400 čestica je prešla 2015. godine) i 49 odsto je iznad predindustrijskog nivoa.
Metana je 162, a azot-suboksida 23 procenta više nego 1750. godine, kada su ljudske aktivnosti počele da remete prirodnu ravnotežu na zemlji, stoji u izveštaju.
Efekat zagrevanja je od 1990. do 2020. skočio 47 odsto, a 80 procenata tog povećanja se pripisuje ugljen-dioksidu.
Taalas: Globalno zagrevanje premašuje ciljane nivoe iz Pariskog sporazuma
„Bilten o gasovima s efektom staklene bašte sadrži oštru poruku nauke pregovaračima o klimatskim promenama na samitu COP26. Po trenutnoj stopi rasta koncentracija gasova s efektom staklene bašte, do kraja ovog veka će doći do mnogo većeg povećanja temperature od ciljanih limita iz Pariskog sporazuma od 1,5 do dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Mnogo smo skrenuli s puta“, izjavio je generalni sekretar WMO-a Petteri Taalas i istakao da će posledice biti jako teške.
CO2 u atmosferi ostaje vekovima, a u okeanima još duže, naveo je ovaj zvaničnik. Zemlja je uporedivu koncentraciju poslednji put imala pre tri do pet miliona godina, kada je temperatura bila dva do tri stepena viša, a nivo mora deset do 20 metara iznad sadašnjeg.
Taalas je izrazio nadu da će COP26 doneti „dramatično povećanje“ obećanih ciljeva zemalja na putu ka ostvarivanju ugljenične neutralnosti. „Moramo da ponovo osmislimo svoje industrijske, energetske i saobraćajne sisteme i celokupan način života,“ rekao je.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.