CAQI, AQI, SAQI… Srbiji treba jasan pristup tumačenju zagađenosti vazduha

SEPA je promenila način na koji predstavlja kategoriju kvaliteta vazduha u bojama, a najveća reakcija u javnosti je bila na ublažavanje kriterijuma za čestice PM2.5. Za neke kategorije je ocena sada stroža nego ranije. U agenciji kažu da je indeks usklađen sa evropskim pokazateljem CAQI, ali tabele su i dalje različite, što stvara novu zavrzlamu. Koji sve standardi postoje i koji je pravi?

Suočena s kritikama što je bez obrazloženja promenila standarde za ocenjivanje kvaliteta vazduha, Agencija za zaštitu životne sredine – SEPA oglasila se obrazloženjem da ih je uskladila s indeksom CAQI (Common Air Quality Index), kojeg koristi Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu. Međutim, između agencijine i tabele za navedeni pokazatelj vide se razlike u pragovima za azot-dioksid (NO2) i ugljen-monoksid (CO).

Prikaz u bojama se obično koristi da bi građani mogli jednostavno da saznaju u kojoj od nekoliko kategorija je trenutno kvalitet vazduha: da li je odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen ili jako zagađen odnosno opasan. Meri se koncentracija više polutanata i oni imaju specifične pragove i raspone za boje koji određuju kategoriju zagađenosti.

Standarda ima mnogo, a obično se za objedinjeni, ukupni prikaz kvaliteta vazduha uzima boja kategorije dominantne zagađujuće materije. Na primer, ukoliko je sadržina praškaste materije PM2.5 koju je izmerila SEPA u crvenom, vazduh se smatra zagađenim i označiće se crvenom bojom čak i kada su svi ostali pokazatelji u zelenom ili žutom.

Gde je SEPA, a gde CAQI

Na veb stranici servisa Beoeko, u okviru Gradskog zavoda za javno zdravlje, stoji da i on koristi CAQI za klasifikaciju aerozagađenja, mada tabele nema. Ostaje i pitanje s kojim se standardom SEPA ranije ravnala.

Po agencijinoj tabeli, vazduh se smatra zagađenim kad koncentracija NO2 pređe 150 mikrograma po kubnom metru. To je stroži kriterijum nego što je za CAQI, gde je prag 200 mikrograma.

SEPA je ublažila kriterijume za PM2.5 i azot-dioksid, a pooštrila ih za PM10, sumpor-dioksid i ozon

SEPA je mnogo blaža u kategoriji ugljen-monoksida: vazduh je jako zagađen i označava se ljubičastom bojom tek kad koncentracija CO premaši 50 miligrama po kubnom metru, a u tabeli pokazatelja CAQI već iznad 20 miligrama. S druge strane, za taj evropski indeks se koristi klizni prosek CO za vrednosti izmerene svakog sata iz prethodnih osam sati.

Agencija za zaštitu životne sredine je istakla da prikazuje nivoe iz sata u sat i da su oni preliminarni.

SEPA je nedavnom promenom olabavila kriterijume za PM2.5, a donekle i za azot-dioksid, što se vidi kad se uporedi poslednji godišnji izveštaj. Ali istovremeno ih je pooštrila za PM10, sumpor-dioksid (SO2) i ozon (O3)!

CAQI je rezultat projekta kojeg je finansirala Evropska unija i uveden je 2006. godine. Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) ima različit standard, EAQI, uveden 2017. godine. Mreža stanica u sistemu koji koristi CAQI je mnogo manja nego ona što može da se prati preko EEA, većina stanica je u Francuskoj i za malobrojne uopšte ima podataka.

Prag za ljubičasto

Kroz sve standarde primenjuje se pristup da što je veći vremenski raspon merenja zagađenosti, to su kriterijumi naizgled blaži – konstantna izloženost umerenom aerozagađenju je štetnija od jednokratnih jačih skokova. Ipak, daleko od toga da su kratki periodi ekstremne zagađenosti bezazleni.

SEPA ima pet kategorija odnosno boja, a EEA šest. To su dobar, zadovoljavajući, osrednji, loš, veoma loš i krajnje loš kvalitet vazduha. Najgora kategorija kod srpske agencije – jako zagađen vazduh – označena je ljubičastim i za čestice PM2.5 počinje preko 110 mikrometara po kubnom metru, a EAQI pokazuje ljubičasto već preko 75 mikrometara. Pritom, ugljen-monoksid uopšte nije uključen.

Konstantna izloženost umerenom aerozagađenju je štetnija od jednokratnih jačih skokova i taj princip se primenjuje univerzalno pri određivanju limita

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije je ranije za zagađenost primenjivala provizorni indeks SAQI_11, po kojem se očitavala klizna srednja vrednost iz prethodna 24 sata. Tako je u sedam ujutru indeks nekog od zagađivača pokazivao sredinu niza vrednosti izmerenih svakog sata od sedam ujutru prethodnog dana, a zatim od osam do osam.

Popularna mobilna aplikacija AirVisual prikazuje AQI indeks po metodologiji Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država. Varijante AQI-ja, od 15-minutnog ažuriranja do 24-satnih srednjih vrednosti, sreću se i kod drugih provajdera ovakvih usluga. Indija, Kina i druge zemlje imaju svoje AQI-jeve s različitim rasponima za boje.

Tehničke greške rešavaju algoritmi

Treba napomenuti da ima stanica što ne mere nivoe svih šest standardnih zagađivača te da se dešava da uređaj na neko vreme zakaže, pa operateri za zbirna očitavanja primenjuju razne formule. Beleže se i anomalije, gde nivo jedne od zagađujućih materija naizgled neverovatno skoči i padne, pa će pomoću algoritama biti upoređen i usklađen s podacima s obližnjih stanica. Takva odskakanja mogu, recimo, biti izazvana specifičnim vremenskim prilikama.

Svetska zdravstvena organizacija ima posebne smernice. Na primer, za praškaste materije tipa PM2.5 preporučena je srednja godišnja vrednost do 10 mikrograma po kubnom metru i 24-satna srednja vrednost do 25 miligrama, a za PM10 do 20 odnosno 50 miligrama po kubiku vazduha, dok za satne nivoe ne postoji standard.

Kvota dana u kalendarskoj godini

Srbija nema zvaničan semafor za označavanje kvaliteta vazduha. Ova oblast je pokrivena Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Taj dokument propisuje da se, recimo, granična satna vrednost za SO2 od 350 mikrograma po kubiku ne sme prekoračiti više od 24 puta u jednoj kalendarskoj godini, a dnevna, od 125 mikrograma, više od tri puta.

Članice EU rizikuju kazne ukoliko ne svedu broj dana sa zagađenošću vazduha ispod propisanog nivoa

Evropska unija ima sličan pristup i prekršitelji se suočavaju s kaznama. Ona je već slala neke države članice na sud, optuživši ih da nisu reagovale na ekstremnu zagađenost vazduha. U Bugarskoj je beleženo i po 90 dana godišnje s nivoima PM10 iznad graničnih vrednosti, dva i po puta više nego što je dozvoljeno.

Semafor je samo za svakodnevnu upotrebu

SEPA nije drastično izmenila kategorije, ali je problematično što je to uradila bez najave i u trenutku kada je javnost bila uznemirena zbog velikog rasta zagađenosti vazduha, kaže profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović.

„Merenje PM čestica svakog sata nije sasvim pouzdano, barem ne za nauku. Količina se izračunava tako što se pogleda koliko se čestica nataložilo, pa je kod kratkih intervala velika verovatnoća da će koncentracija ispasti manja od realne. Ja bih se zato uvek držao graničnih vrednosti za kvalitet vazduha“, izjavio je za Balkan Green Energy News.

Jovović je rekao da bi SEPA svakako morala da unapredi i pojasni svoj standard. Što se tiče satnih merenja i semafora kao i aplikacija na kojima možemo da gledamo te nivoe po bojama, on smatra da su zgodni utoliko da se građani orijentišu.

Korisno je i popularno umrežavanje podataka sa ličnih merača zagađenosti vazduha, iako su različitog tipa i ne toliko precizni kao prave merne stanice, dodaje profesor i ističe da se u kombinaciji sa meteorološkim podacima može prognozirati zagađenje.