Bugarska, Kipar, Grčka, Rumunija i Slovenija nisu EU dostavile planove za smanjenje zagađenja vazduha

Polovina od 28 zemalja članica Evropske unije, uključujući Bugarsku, Kipar, Grčku, Rumuniju i Sloveniju, nije pripremila svoje planove za smanjenje zagađenja vazduha do 1. aprila, do kada je bio rok da ih dostave Evropskoj komisiji (EK), saopštio je Evropski biro za zaštitu životne sredine (EEB).

Ostale zemlje na ovoj „crnoj listi“ su Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Španija. Samo četiri zemlje EU ispunile su propisani rok i poslale svoje Nacionalne programe kontrole zagađenja vazduha, dok je deset to uradilo, ali sa malo zakašnjenja.

Programi su obaveza prema Direktivi o graničnim vrednostima nacionalnih emisija (NEC), koja postavlja nacionalne ciljeve za smanjenje zagađenja. Zemlje imaju obavezu da detaljno objasne mere koje će njihove vlade koristiti za smanjenje emisija u sektorima kao što su transport, industrija i poljoprivreda.

Nacionalni programi za smanjenje zagađenja vazduha i drugi obaveze u okviru ove Direktive, dopunjuju standarde EU za kvalitet vazduha, koji određuju maksimalne nivoe koncentracija za određene zagađivače u vazduhu.

Margherita Tolotto, zadužena za politiku o vazduhu u Evropskom birou za zaštitu životne sredine, izjavila je da je šokantno što vlade EU nisu uspele da ispoštuju rok za nešto što je tako važno.

Svaki dan kašnjenja u smanjenju zagađenja vazduha znači više ljudi koji trpe posledice po svoje zdravlje, rekla je ona.

Evropski sud pravde (ni)je rešenje

Prošle godine EK je tužila Evropskom sudu pravde Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Rumuniju i UK zbog neuspeha da smanje emisije dovoljno brzo kako bi se uskladile sa standardima EU o kvalitetu vazduha.

Sud je, ranije, već presudio protiv Bugarske i Poljske.

Prošle godine, bugarska Državna revizorska institucija (NAO) objavila je analizu koja je neefikasnost mera i neadekvatnost finansiranja označila kao ključne razloge za loše rezultate u suzbijanju zagađenja vazduha u ovoj zemlji.

Kako bi se situacija popravila, u februaru ove godine, EK je odobrila projekat vredan 16,7 miliona evra za poboljšanje kvaliteta vazduha u Bugarskoj.

A, u Rumuniji, prva nezavisna mreža za praćenje kvaliteta vazduha, postavljena 1. oktobra 2018. godine, pokazala je da suspendovane čestice PM10 i PM2.5 često dostižu sedam do devet puta veće nivoe od dozvoljenih.