Švedski multinacionalni lanac prodavnica brze mode H&M je u jednoj tužbi podnetoj američkom sudu optužen za lažni zeleni marketing zbog, kako se tvrdi, lažnog predstavljanja nekih proizvoda kao “održivih.” Ova tužba je pokazatelj sve veće svesti među potrošačima da mnoge velike kompanije praktikuju tzv. grinvošing (eng. greenwashing).
U tužbi, koju je podnela Čelsi Komador iz države Njujork, tvrdi se da većina proizvoda koje H&M promoviše kao održive nisu ništa više održivi od ostalih proizvoda ove kompanije. Time, kako tvrdi podnositeljka tužbe, kompanija navodi potrošače da plaćaju više cene verujući da kupuju ekološki prihvatljive proizvode.
Svest o negativnom uticaju modne industrije na životnu sredinu je sve veća među potrošačima
Kupci su nesumnjivo postali svesniji da modna industrija ima negativan uticaj na životnu sredinu i sve više se odlučuju za kupovinu održivih proizvoda. Jedna skorašnja studija pokazala je da skoro 80% američkih potrošača uzimaju u obzir ekološki uticaj proizvoda pre nego što ga kupe, dok oko 70% njih kaže da bi promenilo svoje kupovne navike kada bi saznali da neka kompanija ne posluje održivo.
Zato je posebno važno uočiti i obelodaniti grinvošing – praksu kompanija da navode mušterije da veruju da su njihovi proizvodi i poslovanje manje šteteni po životnu sredinu nego što to zaista jesu. Kompanije to često rade tako što u marketinškim kampanjama koriste reči poput “održivo,” “zeleno” ili “čisto,” koje nemaju striktnu pravnu definiciju.
I druge velike modne kompanije su “uhvaćene” u grinvošingu
Ova praksa je primećena i kod nekih drugih globalnih brendova, kao što je španska Zara ili Japanski Uniqlo, ali i u drugim sektorima, ne samo kod brze mode, navodi ekološka organizacija Earth.Org. Takođe, zelene inicijative kompanija brze mode se često oglašavaju na sva zvona iako se odnose na veoma mali deo njihovog poslovanja, primećuje Earth.Org.
Samo 20% odbačene odeće se ponovo iskoristi ili reciklira
Modna industrija se smatra značajnim zagađivačem životne sredine zbog ogromnih količina tekstilnog otpada koji generiše. Na globalnom nivou, svega 20% odbačene odeće se ponovo iskoristi ili reciklira, dok se čak 80% spaljuje ili baca na deponije, navodi organizacija Remake, koja se zalaže za pravednu raspodelu tereta posledica klimatskih promena u okviru modne industrije.
Odeća koja završi na deponijama može emitovati metan i preko 200 godina
Odeća koja završi na deponijama može ostati tu i po 200 godina ili čak i duže, a njenim razlaganjem se oslobađa metan, gas sa efektom staklene bašte jačim nego CO2, upozorava Remake.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.