Nije lako dekarbonizovati urbane sredine, a u tome najviše mogu da pomognu geotermalni, solarni termalni, sistemi na biomasu i biogas, rekao je na Beogradskom energetskom forumu 2023 Bojan Bogdanović iz EBRD-a. Na panelu Savremene tehnologije za održivo grejanje i hlađenje, kojeg je moderirao, istaknuto je da za daljinsku energetiku mogu da se iskoriste i viškovi električne energije iz vetroelektrana i solarnih parkova.
Toplotne pumpe su tema broj jedan u Evropi, rekao je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) u Evropskoj banci za obnovu i razvoj. On je na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2023 bio moderator panela o održivom grejanju i hlađenju, gde su učesnici pozvali na integraciju sa elektroenergetskim sektorom.
Evropska komisija je u martu pozvala države članice, pa samim tim i ugovorne strane Energetske zajednice, da u svoje nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP ili NECP) uvrste skladišta toplotne energije kao pružaoce usluga balansiranja, naveo je Bogdanović. Objasnio je da na scenu stupa diverzifikacija balansiranja.
Samo tri odsto daljinskog grejanja na Zapadnom Balkanu radi na obnovljive izvore
Reč je, između ostalog, o pretvaranju električne energije iz varijabilnih izvora u toplotnu, i to prvenstveno iz vetroelektrana i solarnih parkova. Sa elektrifikacijom grejanja i hlađenja, ovi viškovi su takođe pogodni za toplotne pumpe.
„Moramo mnogo više da se bavimo toplotnim pumpama. Moramo da se bavimo geotermalnom energijom, solarno-termalnom energijom, biogasom, biomasom i svim onim tehnologijama koje će nam pomoći da dekarbonizujemo daljinsko grejanje. A podsetiću vas da je na celom Zapadnom Balkanu samo tri posto od skoro devet hiljada megavata instalisane snage u daljinskom grejanju obnovljivo. Imamo jedan sistem, jedno blago koje može da nam pomogne da dekarbonizujemo urbane sredine. Jer nije lako dekarbonizovati urbane sredine“, izjavio je Bogdanović.
Upravo taj sistem može više od svih drugih da doprinese dekarbonizaciji u tom segmentu, napomenuo je. Bogdanović je ukazao na to da se na globalnom planu preko polovine ukupne primarne energije troši na daljinsku energetiku, od čega u najvećoj meri na grejanje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.