Birol: Pandemija ukazala na ulogu struje iz obnovljivih izvora u balansiranju

Fatih Birol, čelnik Međunarodne agencije za energetiku, naveo je da su zabrane kretanja i prateće mere uzrokovane zarazom istovremeno test za ceo elektroenergetski sistem. Pandemija oboljenja COVID-19 je dovela do poremećaja koji su nagovestili rast značaja kapaciteta iz iz obnovljivih izvora za balansiranje, po njegovom mišljenju.

Električna energija je od presudne važnosti za savremeno društvo, upozorio je izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol. Posebno u svetlu tekuće krize s oboljenjem COVID-19 širom sveta, kada je struja potrebna za medicinsku opremu i protok informacija, pojavili su se izazovi u balansiranju sistema, podvukao je u pisanoj analizi. Pomeranja i obaranje potražnje koje je izazvala pandemija novog korona virusa otkrili su sliku situacije deceniju unapred, kada bi udeo iz obnovljivih izvora u potrošnji trebalo da bude mnogo jači usled ubrzanja investicija, procenio je.

Ljudi rade kod kuće i koriste internet, naručuju robu i usluge i strimuju sadržaje, dodao je ovaj zvaničnik, ukazujući na jačanje zavisnosti tehnologije od struje.

Kablovi, decentralizovano skladištenje postaće značajniji

„Električne mreže su daleko ranjivije nego cevovodi na ekstremne vremenske uslove – to je ključni faktor za donosioce odluka dok planiraju energetske sisteme sa sve većim udelom struje. Dugoročni zadatak je da se mreže očvrsnu ulaganjima u podzemne kablove i decentralizovano skladištenje te konstruisanjem mrežnih postavki otpornih na vanredne situacije kao što su uragani i poplave“, izjavio je.

Potražnja se naglo spustila 15 odsto sa zabranama kretanja u brojnim zemljama u pokušaju da se uspori pandemija, što je onda poguralo udeo obnovljivih izvora energije naviše, naveo je Birol. „Udeo proizvodnje električne energije u nekim od ovih privreda, poput Španije i Kalifornije, među najvišima je na svetu. Ukoliko se potražnja struje brzo obori, a vremenski uslovi ostanu nepromenjeni, procenat iz promenljivih obnovljivih izvora kakvi su vetar i sunce može premašiti uobičajeni nivo“, po njegovim rečima.

Digitalizacija otvara mogućnosti

Šef IEA je objasnio da se iz primera kakav je pandemija vidi da električna energija iz obnovljivih izvora, naročito vetroparkovi i fotonaponske elektrane, takođe mogu da osiguraju fleksibilnost. A sistemi će se na njih „oslanjati sve više u tom pogledu“, kazao je. Recimo, oni lako padnu kada se spusti potražnja, a moraju da održe fleksibilnost da bi mogli brzo da pojačaju druge izvore u proizvodnji kada se promeni obrazac snabdevanja, na primer kada sunce zađe, rekao je.

U uobičajenim prilikama, veliki potrošači struje kao što su fabrike mogu da se prilagode i doprinesu balansiranju sistema, ali takva varijanta je danas teško dostupna… Hidroelektrane, često zaboravljani tegljač u proizvodnji električne energije, ostaje preko potrebni izvor fleksibilnosti“, podvukao je Birol i isto tako ukazao na ulogu gasnih i nuklearnih elektrana u održavanju ravnoteže.

Još jedna važna stavka je starost infrastrukture prenosa u Evropi i Severnoj Americi, kazao je. Proizvodnja iz obnovljivih izvora će postepeno verovatno prestati da prati samo vremenske uslove jer će njome morati da se upravlja inteligentno da bi se spustili troškovi i povećala sigurnost snabdevanja, nagovestio je Birol. On je pozvao na jačanje zaštite od sajbernapada uporedo sa ekspanzijom digitalizacije.

Italiju, Francusku, Španiju zadesio najveći pad potražnje u Evropi

Između ostalog, Ember, nezavisni institut koji se bavi klimom i energetskom tranzicijom elektroenergetskog sektora, izmerio je smanjenje potražnje od dva do sedam odsto prošle nedelje u svim zemljama Evrope koje prati. Podaci su prilagođeni tako da se isključi uticaj promene temperature.

Italija, Francuska i Španija su zabeležile najsnažnije potonuće, kako se širi pandemija korona virusa. Što se tiče oblasti koju pokriva Balkan Green Energy News, Rumunija je u vođstvu sa slabljenjem od pet procenata. Potražnja se spustila četiri odsto u Bugarskoj i Hrvatskoj, a dva procenta u Grčkoj.