BiH dobila prvu interaktivnu mapu lokacija podložnih požarima

Bosna i Hercegovina dobila je prvu interaktivnu GIS mapu lokacija podložnih šumskim požarima kako bi se smanjio rizik od požara. Tokom pripreme mape otkriveni su ključni faktori rizika i određena prioritetna područja za primenu preventivnih mera.

Interaktivna mapa o podložnosti požarima u BiH može se videti na sajtu „Za šume bez vatre“ koja je osmišljena u okviru projekta „Zajednička akcija za smanjenje povećanog rizika od šumskih požara po prirodu i ljude u kontekstu klimatskih promjena u Bosni i Hercegovini“.

Interaktivna mapa kao i nacrt „Mape puta za smanjenje rizika od šumskih požara“ predstavljeni su na radionici u organizaciji Inicijative za šumarstvo i okoliš – FEA u Banjaluci, koja i sprovodi projekat. Radionici su prisustvovali predstavnici „relevantnih institucija, uprava i javnih šumarskih preduzeća“, saopštio je Centar za promociju civilnog društva (CPCD) na sajtu projekta Smart Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan.

Lejla Hukić, koordintorka projekta, rekla je da je mapa važna za unapređenje razumevanja i odgovora na rizik od šumskih požara u BiH. Njeno korišćenje bi, takođe, trebalo da ima značajan uticaj na povećanje otpornosti na ove požare i smanjenje šteta koje oni prave.

Mapa je rezultat saradnje vladinog sektora i civilnog društva

Njena izrada podrazumevala je, kako je dodala, prikupljanje, analizu i vizualizaciju podataka o područjima koja su izložena opasnosti od požara.

Tokom rada autori su uspeli da identifikuju ključne faktore rizika i odrede prioritetna područja za primenu preventivnih mjera.

„Važno je istaći da će ova mapa koristiti svim relevantnim stranama – od donosioca odluka i institucija, do lokalne zajednice i građana“, istakla je ona, i dodala da je rezultat saradnje vladinog sektora i civilnog društva.

Miroslav Rakita, predstavnik Landscape Fire Management programa na Zapadnom Balkanu, naglasio je da je ova mapa jedna od prvih takve vrste u regionu.

Rakita: Opožarena površina u RS nije 100.000 hektara, kako kažu zvanični podaci, nego 200.000 hektara

On je pohvalio korišćenje EFFIS baze podataka, za koju se i sam uverio, da je relevantna i prilično tačna u poređenju sa zvaničnim podacima. Naveo je da je na primer za Republiku Sprsku opožarena površina u poslednih 20 godina oko 200.000 hektara, dok se u zvaničnim evidencijama navodi oko 100.000 hektara.

„Mogu zaključiti da sateliti ‘ne lažu’ i smatram da su ovako korišteni podaci relevantniji nego zvanični podaci, koje se često redovno ne ažuriraju“, istakao je Rakita.

Projekat Smart Balkans sprovodi CPCD, zajedno sa partnerskim organizacijama iz Albanije – Institut za demokratiju i medijaciju (Institute for Democracy and Mediation – IDM) i Severne Makedonije – Centar za istraživanje i kreiranje politike (Center for Research and Policy Making – CRPM).