Berlin kopa rezervoare za prikupljanje kišnice

Berlin je u jednom od najsuvljih delova Nemačke, a sve češće i drastičnije smene suša i obilnih padavina prenaprežu sisteme vodosnabdevanja i kanalizacije. Lokalne vlasti rade na uvođenju principa grada-sunđera. Između ostalog, skladištiće kišnicu u velikim podzemnim rezervoarima.

Kada je sistem za primanje fekalne i kišne kanalizacije isti, on se češće prepuni. Ti cevovodi sprovode otpadnu vodu do postrojenja za prečišćavanje. Tokom jakih padavina, obim vode koja ulazi u kanalizaciju može premašiti njen kapacitet. U tom slučaju, višak kišnice i drugih neprečišćenih otpadnih voda se preliva direktno reku Špreju.

Pored toga, berlinski vodotokovi su prilično uski i spori. Poređenja radi, Rajna, koja prolazi kroz mnoge gradove, ima prosečan protok od 2.200 kubnih metara u sekundi.

Sa druge strane, na nekim mestima u Berlinu protok vode kanalima je manji od 10 kubnih metara u sekundi, tako da se sve što je dospelo u vodotok tu dugo i zadrži. Dolazi do uginuća ribe i smanjenja nivoa kiseonika, objasnila je za Deutsche Welle Astrid Hakeneš-Rump iz berlinskog vodovoda i kanalizacije BWB.

Berlin se poslednjih godina suočio sa ozbiljnom nestašicom vode

Berlin se poslednjih godina suočio sa ozbiljnom nestašicom vode usled uporne suše.

Počev od 2018. godine, grad radi na pronalaženju načina za skladištenje kišnice kako bi se izborio sa sušom i sprečio bujične poplave. Odabrao je primenu principa grada-sunđera.

Ta strategija urbanog dizajna povećava otpornost gradova na poplave uvođenjem poroznih materijala u izgradnji urbane infrastrukture kao i povećanjem zelenih površina kao što su kišne bašte i zeleni krovovi.

Prvi korak u ovom poduhvatu je izgradnja nekoliko podzemnih rezervoara za prikupljanje kišnice. Ona naknadno može da se ispumpa ka postrojenju za prečišćavanje, pre nego što se ispusti u kanale i reke.

Devet objekata je već završeno. Najveći rezervoar kišnice biće završen do 2026. godine i to u samom srcu grada, na manje od dva kilometra od Brandenburške kapije. Biće dubok 30 metara i moći će da primi gotovo 17.000 kubnih metara kišnice odnosno pet olimpijskih bazena.

Novi stambeni projekti moraće da imaju strategiju za prikupljanje kišnice

Berlin je kao i većina velikih gradova prekriven betonom i nepropusnim površinama, te su planeri vrlo brzo uvideli da pomenuti rezervoari neće biti dovoljni. Osim njih, Berlin je propisao da projekti stambenih objekata moraju da sadrže strategiju za prikupljanje kišnice.

Prema slovu tog novog propisa, samo mala količina kišnice sa novih objekata može otići u sistem kanalizacije. Ostatak mora ili da ispari ili da prodre u tlo.

Senat Berlina i BWB su osnovali agenciju za kišnicu. To telo savetuje urbaniste u projektovanju zelenih krovova i zgrada i razvoju inovativnih ideja za prikupljanje i skladištenje kišnice, kako se ne bi mešala sa otpadnim vodama.

Primera radi, nedavno je izgrađen novi stambeni blok sa veštačkim jezerom koje prikuplja kišnicu. Biljke na obali pomažu u prečišćavanju te vode, koja se može koristiti za navodnjavanje. Ozelenjavanje takođe doprinosi smanjenju temperatura i zaštiti od bujičnih poplava.