Beograđani zabrinuti zbog mogućih posledica požara u Vinči, ombudsman traži detaljne informacije

Požar na beogradskoj deponiji u Vinči, koji gori već mesec dana, izazvao je zabrinutost građana zbog mogućeg zagađenja vazduha u gradu, iako vlasti tvrde da nema razloga za brigu. Zbog nejasne situacije reagovao je Zaštitnik građana koji je tražio od vlasti da dostave detaljne informacije o sprovedenim merenjima.

Zaštitnik građana zatražio je od institucija koje su nadležne za monitoring i objavljivanje rezultata kvaliteta vazduha da dostave sve informacije o načinu i rezultatima izvršenih merenja zbog požara na deponiji u Vinči, kao i o vrsti zagađujućih materija koje su merene.

Njegov zahtev je podržao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić koji je ukazao na nesporno pravo javnosti na informacije o kvalitetu životne sredine i obavezu vlasti da blagovremeno, potpuno i objektivno obaveštavaju javnost o pojavama koje prate u okviru monitoringa nivoa zagađujućih materija.

Janković je ukazao da „kontradiktorne informacije u javnosti“ produbljuju uznemirenost i nepoverenje građana i dodao da građani imaju pravo da znaju da li je vazduh zagađen zbog požara na deponiji u Vinči.

Požar na toj deponiji izbio je 18. maja, a Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u više navrata je saopštio da se nisu povećale količine štetnih materija u vazduhu. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je nedavno izjavio je da na deponiji u Vinči nema sivog dima, već samo belog metanskog koji se pretvara u vodonik i koji nije opasan i nije štetan po zdravlje.

„Uprkos čvrstim uveravanjima Gradskog zavoda za javno zdravlje grada Beograda da nivo detektovane koncentracije pojedinih hemijskih jedinjenja ne može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, ipak je osetljivim grupama poput starijih građana, trudnica i dece, upućena preporuka da u slučaju pojave dima smanje boravak na otvorenom prostoru“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da „naučna i stručna javnost upozorava na činjenicu da se prilikom sagorevanja otpada sa deponije, osim ugljen-monoksida, sumpor-dioksida i azotovih oksida, čije je merenje izvršeno i rezultati objavljeni, oslobađaju i druge visokotoksične i kancerogene materije čije merenje nije izvršeno ili rezultati nisu prezentovani u javnosti“.

Vinča dobija privatnog partnera za manje od mesec dana

Deponija u Vinči je najveća deponija na teritoriji Beograda i u upotrebi je od 1977. godine. Deponija se prostire na 68 hektara i na nju se dnevno odlaže oko 2.700 tona smeća. Vlasti pokušavaju da to pitanje reše kroz projekat koji uključuje tretman komunalnog otpada i izgradnju kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije (CHP).

Grad Beograd je objavio krajem maja poziv za podnošenje konačnih ponuda kandidatima za javno-privatno partnerstvo (JPP) za uređenje deponije Vinča. Otvaranje koverata biće organizovano 13. jula. Prethodno je od 11 kompanija koje su pokazale interesovanje, pet ušlo uži izbor.

Mali je rekao da očekuje ponude najmanje tri, ako ne i svih pet kompanija i pomenuo kompanije FCC, Suez, Veolia i Urbaser. On je rekao da očekuje da bar dve ponude stignu od francuskih kompanija.