Od kada se Beograd pridružio projektu Building Efficiency Accelerator (BEA), nastojanja da se uspostave preduslovi za sprovođenje politika i programa energetske efikasnosti okupila su brojne stručnjake iz oblasti energetike, predstavnike ministarstava, gradske vlasti, ustanova, unverziteta, međunarnodnih organizacija i razvojnih agencija zaduženih ili angažovanih na poboljšanju uslova života i rada promovisanjem energetske efikasnosti. Veliku podršku i pomoć imaju u Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
BEA inicijativa je deo globalne platforme Ujedinjenih nacija SE4All (Sustainable Energy for All – Održiva energija za sve) i primer inovativne javno-privatne saradnje koja pretvara globalnu ekspertizu u akciju tako što pruža važnu podršku lokalnim samoupravama da sprovedu politike i programe poboljšanja energetske efikasnosti zgrada.
Globalna inicijativa BEA je osmišljena kao nadogradnja za postojeću mrežu gradova koja će im olakšavati pristup globalnoj ekspertizi kada je u pitanju energetska efikasnost zgrada, ali i kao poligon za saradnju sa partnerima iz privatnog sektora.
Cilj ovog projekta su zgrade zbog toga što na njih odlazi jedna trećina svetske potražnje za energijom i što su odgovorne za jednu četvrtinu globalne emisije štetnih gasova.
Procenjuje se da se globalna potražnja za energijom u zgradama može smanjiti za jednu trećinu do 2050. godine, ukoliko se najbolje prakse u oblasti energetske efikasnosti primene u velikom obimu.
Glavne prepreke u postizanju bolje efikasnosti zgrada, osim institucionalnih i bihejvioralističkih, uključuju i one tehničke i finansijske prirode. Cilj BEA projekta je da razbije ove prepreke povećanjem globalne i međusektorske saradnje.
Fokus SE4All inicijative je da ispuni cilj održive enrgije do 2030, dok je fokus BEA-e da udvostruči energetsku efikasnost.
Pilot projekat – od lignita do čistije budućnosti
Akselerator energetske efikasnosti u zgradama pomaže lokalnim vlastima da u zgradama koje su pod njihovom jurisdikcijom poboljšaju energetsku efikasnost, kaže Jelena Živković, tehnički savetnik UN za životnu sredinu za BEA u Beogradu.
Grad Beograd je izabran u okviru deep-dive pristupa kao partner BEA projekta u periodu 2016 – 2017. Po rečima Živkovićeve, biće izrađene smernice za implementaciju procedura za renoviranje projekata u stambenim zgradama kao deo projekta, dok će pilot projekat pokazati primenu mera energetske efikasnosti na terenu.
Osnovna škola “Vlada Obradović-Kameni” na Ledinama, izabrana je za pilot projekat u Beogradu. Zgrada škole, sazidana u vreme kada termalna izolacija i energetska efikasnost nisu bile primenjivane, upravo zbog toga poslužiti kao odličan primer ogromnih energetskih ušteda u slučajevima primene savremenih mera energetske efikasnosti, objašnjava Dušan Ignjatović, profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
On je posebno naglasio da će zahvaljujući ovom projektu, deca imati odličnu priliku da iz prve ruke i od malih nogu uče o energetskoj efikasnosti i njenom pozitivnom uticaju na životnu i radnu okolinu, kao i o problem i potrebi očuvanja energije s obzirom da je ima sve manje a sve je skuplji resurs.
“Škola na Ledinama sagrađena je 1961. godine i od tada je za grejanje koristila lignit, oko 80 tona godišnje. Sama stara građevina škole godišnje troši oko 200 KWh po metru kvadrantom, kaže Petar Vasiljević, menadžer proizvodnje u JP Beogradske elektrane.
“Deca na ovaj način imaju izuzetnu priliku da iz prve ruke saznaju o energetskoj efikasnosti i kako pozitivno utiče na životnu I radnu sredinu”, dodao je on.
Jednom kada drvna biomasa zameni ugalj i bude završena energetska rehabilitacija zgrade, tvrdi Vasiljević, realna potrošnja energije će se u najmanju ruku prepoloviti, a emisije ugljendioksida (CO2) i oksida azota (NOx) biće skoro potpuno eliminisane.
Višestruke koristi partnerstva sa BEA projektom
Miodrag Grujić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda i BEA operativac, ukazuje na značaj projekta BEA i njegov uticaj na velike gradove kao što je Beograd, gde sistem daljinskog grejanja koristi fosilna goriva.
„Možemo smanjiti potrošnju energije i štetne emisije za 40 ili 50 procenata“, procenjuje Grujić.
Fond za energetsku efikasnost Grada Beograda osnovan je krajem 2016. godine. Planirano je d bude finansiran iz budžeta (sa 10 posto), društveno odgovornih kompanija kao donatora (još 10 posto), a ostatak sredstava biće obezbeđen putem bankarskih kredita ili fondova.
Dragan Vuković, šef Odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u Sekretarijatu za energetiku grada Beograda, ukazuje na beneficije Fonda u troškovnoj i kreditnoj strukturi za obnovu energije zgrada i stanova, i kaže da je još značajna dobit od projekta BEA za Beograd to što omogućava odgovarajući mehanizam procene i monitoringa.
Zbog svih koristi koje Beograd ima kroz partnerstvo sa BEA inicijativom, saradnja će biti ne sam nastavljena već i intenzivrana, dodao je Vuković.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.