Beograd postavlja 150 zvona za sakupljanje i reciklažu staklene ambalaže

Grad Beograd postaviće 150 zvona za staklenu ambalažu i tako se priključiti Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu gde je već postavljeno 600 ovakvih zvona koja omogućavaju sakupljanje i reciklažu stakla.

Zvona za staklenu ambalažu biće postavljena na teritoriji opština Stari Grad i Savski Venac. Staklo je materijal koji se može beskonačno reciklirati, dok mu je na deponijama potrebno i do 5.000 godina da se razgradi, saopštio je Sekopak. Reciklažom jedne tone stakla može da se uštedi 40 odsto energije i 50 odsto količine vode koja je potrebna za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje 20 odsto.

Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega na reciklaži završi nepunih 50 odsto.

Zvona bi trebalo da se nađu na ulicama dve opštine nakon potpisivanja ugovora i definisanja tačnih lokacija

Postavljanje zvona za staklenu ambalažu u Beogradu započeto je potpisivanjem Memorandum o međusobnom razumevanju između Grada Beograda, Nemačke razvojne saradnje (GIZ), NALED-a i Sekopaka na projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Zvona bi trebalo da se nađu na ulicama dve centralne beogradske opštine nakon potpisivanja ugovora i definisanja tačnih lokacija.

Beograd se priključuje projektu koji se sprovodi i u BiH i Severnoj Makedoniji

Kako je objasnio Sekopak, projekat je regionalnog karaktera i sprovodi se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Pokrenuo ga je GIZ sa ambalažnim operaterima iz tri države – Sekopak, Pakomak i Ekopak, dok su za sprovođenje projekta zaduženi NALED u Srbiji, REDAH u Bosni i ZELS u Severnoj Makedoniji. Projektom je predviđeno uspostavljanje ekonomski efikasnog lanca sakupljanja i reciklaže stakla.

Sakupljanje staklene ambalaže povećano 85 odsto

Memorandum su potpisali Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, Zorica Bilić, direktorka kancelarije GIZ ORF-a, Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, i Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopaka.

Ona je navela da je procenat sakupljene staklene ambalaže porastao u proseku 85 odsto za prvih šest meseci sprovođenja projekta, u zavisnosti od lokalne samouprave.

Nakon papira, kartona i plastike, staklo je četvrti najčešći materijal u otpadu u Srbiji

Radojičić je istakao da dnevna količina proizvedenog otpada u Beogradu iznosi oko 1.500 tona, a značajan deo je staklo, dok je Danijela Funke, direktorka GIZ Srbija, izjavila da je ovaj projekat odličan primer efikasne multi-sektorske, ali i regionalne saradnje.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da je nakon papira, kartona i plastike, staklo četvrti najčešći materijal u otpadu u Srbiji i čini petinu ukupne ambalaže. Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega na reciklaži završi nepunih 50 odsto, dodala je ona.