BEF 2025: Tehnologije za energetsku tranziciju postoje, i sve su jeftinije

Tehnologije za energetsku tranziciju postoje, i njihova primena je sve veća zahvaljujući tome što su sve jeftinije. Investitori i bankari tvrde da su spremni da ulažu i da novac nije problem. Nedostaje samo brži razvoj prenosnih mreža, kao i politike i regulativa koje bi sve to povezale i stvorile odgovarajuće okruženje, poručili su na Beogradskom energetskom forumu 2025. investitori i finansijeri.

Učesnici panela Energetska revolucija na delu – ujedinjenim delovanjem do zelenih, pametnih i održivih energetskih rešenja bili su Maja Turković, viša potpredsednica u kompaniji CWP Europe, Aleš Prešern, potpredsednik za Jugoistočnu Evropu kompanije Siemens Energy, i Kristijan Bejnju (Christian Beynio), rukovodilac savetodavnih usluga u banci Kommunalkredit Austria AG.

Beogradski energetski forum 2025. (BEF 2025) ove godine okupio je četiri stotine učesnika iz više od 30 zemalja regiona, Evrope i šire.

Mirza Kušljugić, moderator panela i član Upravnog odbora Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET), je naveo da je energetska tranzicija u stvari revolucija, kada se pogledaju tehnološke promene.

„Region je još opterećen tradicijom, znamo da je tranzicija neminovna, ali nismo svesni da će da izazove transformaciju, i to dramatičnu“, poručio je Kušljugić.

Tehnologija je tu, a i finansiranje

Tehnologija, koja doživljava revoluciju, je, prema rečima Maje Turković, više potpredsednice u kompaniji CWP Europe, verovatno najbolja karta koju u tranziciji svet ima. Čak bi rekla i da finansiranje nije problem i da je više finansijskih sredstava na raspolaganju, nego što ima projekata koji mogu da se kvalifikuju.

Iznenađuje je što se gradi jako puno solara jer projekti razvijeni na tržištu ne mogu da dostignu dvocifrenu internu stopu povraćaja na vlastita sredstva. Deo odgovora možda leži i u podatku da je za dve godine cena panela, kako je navela, smanjena 60 odsto.

Baterije su takođe pojeftinile. Najveći pad je bio krajem prošle godine za 40 odsto, a samo u ovoj godini za dodatnih pet odsto. Sada su pale, dodaje, ispod 100.000 evra po megavat satu.

Turković: Što se tiče CAPEX-a i tehnologije mi smo tu

Ono što CWP vidi kao trend je integracija baterija za solarima. Operatori prenosnog sistema čak dozvoljavaju, u regionu još ne, da se priključak ne mrežu dobijen za solar iskoristi za bateriju. „Što se tiče CAPEX-a i tehnologije mi smo tu“, zaključuje Turković.

Brzina promena je ono što je prvi utisak Aleša Prešerna, potpredsednika za JIE kompanije Siemens Energy.

“Mi koji radimo u energetici smo naviknuti na to da se promene vrlo sporo događaju, energetika je bila konzervativni sektor. Ali, sada imamo podatak da je 2004. za godinu dana bio izgrađen 1 GW solara, a sada se toliko instalira za jedan dan. Baterije su ne tako davno koštale milion evra za MWh, a sada su deset puta jeftinije”, podseća on.

Prešern: Prenosne mreže su usko grlo tranzicije

I to jesu, kako kaže, dramatične promene na koje sistem kao takav nije bio dovoljno spreman. Jasno je zašto Siemens Energy, kao kompanija koja se bavi tehnologijom, vidi prenosnu mrežu, kao usko grlo tranzicije, a Prešern kao jedan od primera dugih procesa vezanih za ulaganja u mrežu navodi Austriju, gde je bilo potrebno više od 10 godina da se izgradi jedan bitni segment 400 kV mreže.

I Turković i Prešern smatraju da je fleksibilnost ključna reč.

„Vi sada u nekim razvijenim zemljima imate sisteme za upravljanje baterijama, na niskom naponu, čiji sastavni deo je vešačka inteligenciju, i rade tako što koriste signale sa tržišta. Aktiviraju se kada je cena niska“, navodi ona.

Prešern dodaje da gasne elektrane mogu da ponude tu stabilnost balansiranjem proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Siemens Energy ne pamti da je potražnja za gasnim turbinama bila tolika, ističe on.

Bejnju: Nemojte da zaboravite na ne-bankarski sektor kada tražite finansiranje

Da finansije nisu problem potvrđuje i Kristijan Bejnju, rukovodilac savetodavnih usluga u banci Kommunalkredit Austria AG. Ipak, za njega su najveća inovacija cene, tačnije pojeftinjenje tehnologija. Ranije to to bila, kako kaže, potpuno drugačija igra, sa dosta subvencija, a sada solaru nisu potrebne nikakve subvencije.

S druge strane, ono što Kommunalkredit Austria AG vidi kao trend, koji još nije stigao u JIE, jeste objedinjavanje više manjih projekata, finansiranje kompanija kao kompanija, a ne pojedinačnih projekata.

Investicije u prenosne mreže, kako naglašava, moraju da pokrenu vlade, koje za to imaju dve opcije – da se same zaduže ili da uključe privatne investitore. „Nemojte da zaboravite na ne-bankarski sektor kada tražite finansiranje, to je trend širom Evrope“, poručuje Bejnju.

Sa baterijama neće ići baš tako glatko

Maja Turković smatra da se instaliranjem baterija neće ići baš sve glatko, kao sa solarom. Naime, za baterije je teško da se obezbedi stabilan novčani tok, kao što je to slučaj kod elektrana, koji bi omogućio da se dobije finansiranje, što znači da će morati da budu finansirane iz sopstvenih sredstava.

Turković podseća da se pokazalo da je najbolje da pružaju sistemske usluge, a onda arbitražu, ali mogu da učestvuju i u kapacitetnom mehanizmu (eng. capacity mechanism) koji bi mogao da im donese ugovor o otkupu električne energije (PPA).

Ona je naglasila da bi donošenje regulative u Srbiji moglo da se ubrza kako bi se olakšale investicije u baterije. Investitori su spremni da ulože svoja sredstava u njihovu instalaciju, i svi na tržištu su saglasni da su neophodne, istakla je ona.

Prešern: Ljudi su garant da će mreže postojati, a ne tehnologija

U jeku priče o tehnologijama, propisima, Aleš Prešern je skrenuo pažnju na jedan drugi problem, a to je da je energetika, prema njegovim rečima, uvek bila nešto uzbudljivo, ali mladi ljudi poslednjih godina nisu bili u to ubeđeni. I to, ne samo u regionu, nego i u Evropi šire, pa postoji nedostatak kadrova.

Ipak, smatra da se stvari menjaju, da se uzbuđenje vratilo. Čak ističe da bi to mogla da bude velika prednost regiona, koji je uvek bio poznat po kvalitetnim inženjerima. Siemens Energy se trudi da ima što više dobrih inženjera, jer na kraju krajeva ljudi su garant da će mreže postojati i da će raditi, a ne samo tehnologija, poručio je on.

Rešenje je i da se nove tehnologije iskoriste za bolje iskorišćenje postojeće mreže

Rešenje za ovakve brze promene, a imajući u vidu da investicije u prenosnu mrežu kasne, moglo da bude bolje iskorišćenje postojeće infrastrukture. Tu se dobro uklapa Siemens Energy koji je pre nekoliko godina osnovao novi deo kompanije pod nazivom Digitalna mreža. Suština je, kako kaže Aleš Prešern, u korišćenju podataka, što odavno rade neki drugi sektori, na primer, automobilska industrija, a energetika kasni.

Kompanija je nedavno preuzela slovenačko-austrijsku firmu, koja proizvodi senzore koji se postavljaju direktno na dalekovod i predstavljaju tehnologiju pod nazivom dynamic line rating. Ti uređaji omogućavaju da se dobiju podaci o tome šta se dešava u realnom vremenu sa dalekovodom, što omogućava da se koristi optimalnije u odnosu na ono što je definisano kada je instaliran.

„Sa tom tehnologijom mislimo da možemo u proseku povećati kapacitet postojećih mreža 20-30 odsto“, otkriva Prešern.

Nove tehnologije menjaju posao bankara

Nove tehnologije su promenile i posao bankara, priznaje Kristijan Bejnju. On kaže da je ranije njihov posao bio lak u Srbiji jer su investitori u vetar dobijali subvencije, pa je jedini rizik bio da li će vetar duvati ili ne.

Danas, dodaje, imate investitore koji će struju prodavati na tržištu, kombinuju elektranu sa baterijom, i koriste algoritam za trgovinu. To znači da bankari, kako objašnjava, moraju da razgovaraju za specijalistima za tržište da shvate šta sve može da se desi.

„Nećete imati proste izvore tokova gotovine, izvori će biti multidimenzionalni i moraće svi da se prilagode. Rokovi otplate će, takođe, biti kraći, ne kao sada duži od 15 godina. Kreditiraće se kompanije i ljudi koje znaju šta rade i mogu to da dokažu svojim prethodnim projektima. To je uticaj digitalizacije koji vidimo“, poručio je Bejnju.