Beč će na sve svoje javne zgrade postaviti solarne panele

Glavni grad Austrije se pobrinuo da zelene površine čine više od pola njegove teritorije, u okviru mera za ublažavanje posledica klimatskih promena. Ulli Sima, članica gradskog veća s izvršnim ovlašćenjima u oblasti životne sredine i komunalnih preduzeća, kazala je za Balkan Green Energy News da će Beč instalirati fotonaponske sisteme na svim zgradama lokalnih vlasti i da se posebna pažnja obraća na elektrifikaciju javnog prevoza.

Beč je redovno u svetskom vrhu u održivom razvoju. Kakvi su rezultati što se tiče opštih ekonomskih pokazatelja, zaštite životne sredine i broja turista?

Na nama je da osiguramo budućnost Beča kao najboljeg grada za život i generacije koje dolaze. Već 20 godina uspešno radimo na zaštiti klime. Mi smo 1999. godine započeli Program zaštite klime grada Beča (KliP).

Netaknuta okolina je presudna za kvalitet života. Imamo jedinstvena mesta za odmor kao što su zoološki vrt „Lajncer“, Zeleni Prater, Lobau ili Nacionalni park Dunav Auen. U gradu je 500.000 stabala i 1.000 parkova, a udeo zelenih površina u gradu iznosi 53 odsto.

OekoBusiness Wien – program Grada Beča za usluge u oblasti zaštite životne sredine – dokazuje da zaštita životne sredine i uspešno poslovanje nisu u suprotnosti. Ovaj program podržava preduzeća u primeni i implementaciji održivih mera koje su i ekonomski isplative. Kada smo pre 20 godina započeli ovu inicijativu, za mnoga preduzeća su zaštita životne sredine i održiva ekonomija bile nepoznanice. Danas je zaštita životne sredine sastavni deo uspešnog poslovanja!

Preduzeća koja su učestvovala u programu do sada su uštedela 170 miliona evra za operativne troškove, 216 miliona kilometara u transportu i 700.000 tona ugljen-dioksida. OekoBusiness Wien se povezao sa sličnim inicijativama širom sveta, kako bi se unapredila razmena znanja sa gradskim i regionalnim upravama i izgradila mreža preduzeća koja su prepoznala da privredni uspeh i održivo poslovanje idu ruku pod ruku.

Kakve mogućnosti Beč daje stanovnicima da postave fotonaponske ploče na svoje krovove? 

Narednih godina će svi odgovarajući krovovi gradskih zgrada biti opremljeni solarnim panelima: od škola, preko bolnica, do sportskih i zanatskih udruženja.

Beč subvencioniše javne i privatne fotonaponske sisteme. Postrojenja snage do 100 kilovata subvencionišu se sa 250 evra po kilovatu. Podsticaj za kapacitet do 500 kilovata je 200 evra po kilovatu, a Grad Beč pokriva maksimalno 30 odsto troškova za fotonaponske panele koji podležu subvencionisanju.

Spaljivanje otpada radi dobijanja energije nosi protivrečnosti, a najviše zbog otrovnih isparenja od plastike i drugih materijala proizvedenih od nafte. Kako lokalna samouprava rešava to pitanje, budući da je u svetu prepoznatljiva po svojim spalionicama?

Grad Beč se u oblasti upravljanja otpadom oslanja na tri stuba: sprečavanje nastanka otpada, recikliranje i termičku obradu. Spaljivanje je jedan od najefikasnijih i ekološki najboljih načina za upravljanje otpadom.

Spalionice Špitelau, Flecerštajg, Pfafenau i Zimeringer Hajde godišnje iskoriste 900.000 tona otpada i mulja. Ta postrojenja snabdevaju stotine hiljada bečkih domaćinstava strujom i grejanjem. U svim postrojenjima se primenjuje najsavremenije i sveobuhvatno prečišćavanje dimnih gasova.

Emisije otpadnih gasova su svedene na minimum zahvaljujući višestepenom filtriranju. Austrija ima jako stroge propise, a bečke spalionice otpada ne stižu ni blizu graničnih vrednosti – u godišnjem proseku su čak 90 odsto niže. Sve emisije su transparentne i u realnom vremenu dostupne na internet stranici Wien Energie.

Koja su poslednja dostignuća u planiranju održive urbane mobilnosti?

Promene u saobraćaju igraju presednu ulogu u razvoju mobilnosti sa niskim emisijama štetnih gasova. Putnici bečkog javnog saobraćajnog preduzeća Wiener Linien svakog dana daju važan doprinos zaštiti klime: ko koristi javni gradski prevoz, na godišnjem nivou spreči ispuštanje do 1.500 kilograma ugljen-dioksida.

Skoro polovina građana Beča poseduje godišnju kartu za gradski prevoz. Pri kupovini novih vozila vodimo računa da im potrošnja energenata bude niska. Tako sada imamo nove Flexity tramvaje.

Investiraćemo 90 miliona evra u razvoj ekološkog voznog parka i neophodne infrastrukture

U ovom trenutku 80 odsto naših putnika koristi prevoz na električni pogon: tramvaje, metro i električne autobuse – i to sa tendencijom rasta! Dok su u drugim evropskim gradovima električni autobusi pojedinačno u upotrebi, u Beču su dve linije (2A i 3A) već pet godina samo s električnim autobusima.

Najkasnije do 2027. godine, ukupno 82 autobusa s alternativnim pogonom biće pridodato voznom parku s Euro-6 motorima. Investiraćemo 90 miliona evra u razvoj ekološkog voznog parka i neophodne infrastrukture, a 2023. godine u Beču će u linijskom saobraćaju biti deset autobusa sa pogonom na vodonik.

Jedan od najznačajnijih projekata u javnom prevozu i ujedno najveći projekat zaštite klime u narednim godinama jeste ukrštanje metro linija U2 i U5. Time će se ispuštanje ugljen-dioksida smanjiti za 75.000 tona godišnje. Količina je ekvivalentna jednom procentu potrebnog godišnjeg smanjenja emisija štetnih gasova u saobraćaju u Austriji.

Kako se prestonica Austrije suočava s klimatskim promenama u oblasti daljinske energetike?

U ovoj oblasti postoji veliki broj povezanih mera. Suština bečkog pristupa je umrežavanje oblasti struje, grejanja, saobraćaja i odlaganja otpada. Do 2030. godine Wien Energie će uložiti 1,2 milijarde evra u povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, između ostalog kroz izgradnju fotonaponskog postrojenja na površini veličine 600 fudbalskih igrališta.

Do 2030. godine Wien Energie će uložiti 1,2 milijarde evra u povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora

Investiramo u fotonaponske sisteme i masovno podstičemo njihovu izgradnju, zato što se nalazimo u urbanoj sredini. Hidroenergija je veoma dobro razvijena u Beču, a u gradu ne postoje odgovarajuće lokacije za izgradnju vetroparkova. Međutim, Beč ima mnogo krovova za fotonaponska postrojenja.

U oblasti grejanja, geotermalna energija i čista struja zamenjuju fosilna goriva korišćenjem toplotnih pumpi. Trenutno gradimo najveću toplotnu pumpu u Evropi, koja će ekološkim grejanjem snabdevati 106.000 domaćinstava – više nego ceo deseti bečki becirk – okrug Favoriten.  Zeleni gas iz otpadnog mulja i vodonik iz ekološke struje zamenjuju fosilna goriva u saobraćaju, grejanju i proizvodnji električne energije.