Analiza troškova individualnog načina grejanja naspram sistema daljinskog grejanja metodom LCoH

Autor: Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije

Zbog otvaranja energetskog tržišta, usled članstva Republike Srbije u Energetskoj zajednici, i konkurencije alternativnih izvora energije, sistemi daljinskog grejanja moraju pažljivo da razmatraju svoje poslovanje i priključenje kupaca. Jedan od najvažnijih parametara za investicione odluke kompanija, koje upravljaju tim sistemima, ali i kupaca, kada odlučuju kako će se grejati, su troškovi energije i inicijalni investicioni troškovi.

Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ predstavlja nam rezultate analize individualnog i daljinskog grejanja korišćenjem metode LCoH (Livelized Costs of Heat energy). Analiza se odnosi na individualno grejanje fosilnim gorivima (ugalj, prirodni gas, nafta), obnovljivim gorivima (sečka, pelet), toplotnim pumpama (vazduh-vazduh, vazduh-voda) i električnom energijom (električni kotao, TA peć).

Izazovi za sisteme daljinskog grejanja

Direktni uticaj tržišta energenata na sisteme daljinskog grejanja ogleda se u u čestim promenama ulaznih parametara u procesu proizvodnje toplotne energije koji korespondiraju sa promenom tarife „ENERGIJA“, odnosno varijabilnog dela cene, uključujući i dodatne promene usled devizne klauzule. Pritisak konkurencije se ogleda u niskoj ceni električne energije i  prirodnog gasa za javno snabdevanje.

Trošak usled oporezivanja emisija CO2 je trošak koji  će dodatno  opteretiti cenu grejanja (svedoci smo značajnog pada proizvodnje energije iz uglja u prethodnim godinama), ali u ovoj analizi ovaj uticaj je zanemaren, jer se ne zna kada će biti uveden u Srbiji, niti se sada može znati njegov iznos.

Korišćenje obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja ne odvija se dinamikom predviđenom Nacionalnim akcionim plan za obnovljive izvore energije, ali prelazak na čistija goriva koji je ekonomski opravdan i finansijski isplativ, uz obezbeđenje podsticaja, može promeniti pogled na sisteme daljinskog grejanja.

Kupci toplotne energije stvaraju permanentni pritisak na sisteme daljinskog grejanja kako bi smanjili cenu toplotne energije i troškove priključenja na sistem.

Zagađenje vazduha

Sa druge strane, svedoci smo pojačanog nivoa zagađenja vazduha koje potiče od individualnih ložišta. Gašenje ovih ložišta je svakako povezano sa priključenjem objekata u kojima su se ona koristila na sisteme daljinskog grejanja i stalnim aktivnostima da se u tim sistemima fosilna goriva zamene ekološki prihvatljivijim. Ove aktivnosti, uz monitoring emisija štetnih gasova, mogle bi da obezbede bolje upravljanje čitavim procesom smanjenja zagađenja vazduha. Osnovne prednosti i nedostaci sistema daljinskog grejanja naznačeni su u tabeli 1.

Čitav ovaj proces zahteva jačanje svesti čitave zajednice o problemu smanjenja emisija štetnih gasova i finansijska sredstava za ulaganje u aktivnosti na sistemskom razvoju modela priključenja na sistem daljinskog grejanja.

Naime, imajući u vidu stepen razvoja distributivnih mreža ovih sistema i ekonomsku neopravdanost njihovog širenja u pojedinim delovima gradova i opština potrebno je dodatno razmotriti konverziju fosilnih goriva u individualnim ložištima ekološki prihvatljivijim gorivima.

LCoH poboljšava komunikaciju sa budućim kupcima u izboru načina grejanja

LCOH predstavlja metodu koja izjednačava troškove toplotne  energije, meri se prosečnim neto sadašnjim troškovima proizvodnje toplotne energije za proizvodno postrojenje tokom njenog životnog veka. Izračunava se kao odnos između svih diskontovanih troškova tokom životnog veka postrojenja za proizvodnju toplotne energije podeljenog s diskontovanim zbirom stvarnih isporučenih količina energije. LCoH se koristi za upoređivanje različitih metoda proizvodnje toplotne energije na doslednoj osnovi.

Metoda LCOH koja „predstavlja prosečni prihod po jedinici proizvedene toplotne energije koji bi bio potreban za nadoknadu troškova izgradnje i rada proizvodnog postrojenja tokom pretpostavljenog finansijskog životnog i radnog ciklusa“. Ova metoda daje sistemima daljinskog grejanja polaznu osnovu da na ekonomski razumljiv način oblikuju komunikaciju sa budućim kupcima, kako bi oni odabrali te sisteme kao svog partnera za sigurno snabdevanje toplotnom energijom u budućnosti.

Osnovna ideja za lakše razumevanje ove metode bazira se na poređenju svih nastalih troškova različitih načina grejanja. To poređenje pomaže onome koji bira između individualnog grejanja i priključenja na sistem daljinskog grejanja da napravi pravi izbor.

Vrednosti za investicione troškove u slučaju individualnog grejanja uzeti su na osnovu troškova kotlova, odnosno uređaja na tržištu Republike Srbije. Prilikom izbora kotla, uređaja (tabela 2.), može se uočiti da su njihove snage veće od potrebnih. Naime, ove vrednosti nisu izabrane kako bi se investicioni troškovi kotlova i uređaja za različite energente „veštački“ učinili višim, već zato što na tržištu Srbije u ponudi nema kotlova i uređaja manjih snaga, a otvoreno je pitanje da li bi troškovi nabavke tih kotlova i uređaja bili znatno niži i promenili odnose vrednosti LCoH.

Uzimajući u obzir da konačni rezultat značajno zavisi od vrednosti troškova održavanja, koji su sastavni deo operativnih troškova i životnog veka kotlova i uređaja, korišćeni su podaci Danske agencije za energetiku za opremu kod individualnog grejanja (korigovane su vrednosti životnog veka kod toplotne pumpe vazduh-vazduh sa 10 na 12 godina i troškova održavanja sa 10,84% na 8% i troškovi održavanja električnog kotla sa 4,77% na 3%), (tabela 2.).

Potrebno je imati u vidu posledice korišćenja električne energije za kotlove i uređaje na električnu energiju, jer se ona proizvodi iz uglja, pa to povlači ekološke posledice, a tu je i neminovan rast cena ove vrste energije. Za razmatranu količinu proizvedene toplotne energije (tabela 3.), prikazane su emisije CO2, SO2, NOx i PM 2,5.

* Biomasa se računa CO2  neutralnom usled toga što se pri njenom sagorevanju emisija CO2 gotovo jednaka količini ugljen dioksida koju biljka veže tokom svog raste kroz proces fotosinteze. Ovo je opravdano razmatranje, ako seču šuma prati adekvatan proces pošumljavanja, ukoliko to nije slučaj pelet i drvna sečka daju po 3205,80 kg ugljen dioksida.

** Imajući u vidu da se u Republici Srbiji  električna energija pretežno proizvodi iz uglja (cca 68%) , opravdano  je uzeti u obzir i emisije štetnih gasova koji nastaju u tom procesu, a samim tim nije korektno upotrebu toplotnih pumpi za grejanje navoditi kao korišćenje obnovljivih izvora energije, jer se zapravo ne radi o „zelenoj struji“.

Posebno je važno napomenuti da će kupci koji koriste električnu energiju za kotlove i uređaje zbog velike potrošnje prelaziti iz tzv. zelene u plavu i crvenu zonu i na taj način će svoje troškove tokom grejnih meseci značajno uvećati.

LCoH kod sistema daljinskog grejanja se nalazi u rasponu prikazanom na slici 2. Interval LCoH kod sistema daljinskog grejanja od 5,62 do 8,57 c€/kWh upućuje na direktan uticaj visine tarifa „toplotna energija“ i „troškovi priključka“ na vrednost LCoH .

Specifična težina vrednosti investicionog ulaganja na LCoH u procentima, kod individualnog načina grejanja prikazan je na slici 3.

Razlika LCoH usled promena  troškova priključenja od 0 do 500 evra za dva ekstremna slučaja iznosi 5,5% (slika 4.).

Prethodnu  tvrdnju o uticaju visine troškova priključka na LCoH potkrepljuje i slika 5. Naime, cela analiza je bazirana na potrebama toplotne energije u iznosu od 6.500 kWh na godišnjem nivou, stoga je jasno da je svaki trošak priključka veći od 500 evra veoma upitan.

Zaključak

Rezultat ove analize pokazuje da su troškovi sistema daljinskog grejanja (LCoH ) visoko zavisni od cena toplotne energije i visine troškova priključenja.

Troškovi priključenja plaćaju se jednokratno i njihov uticaj tokom životnog veka neuporedivo je manji od jediničnih troškova toplotne energije. U fokus razmatranja pitanja naplate troškova priključenja novim kupcima toplotne energije potrebno je postaviti nedostatak naknade za upotrebu distributivnog sistema, kao i visinu opravdanih troškova za sistem daljinskog grejanja, koji nastaju ovom prilikom, a pokrivaju se iz tekućeg poslovanja.

Sa druge strane, otvara se pitanje reakcije potencijalnih budućih kupaca toplotne energije, ukoliko su ovi troškovi neopravdano visoki. U tom slučaju potencijalni kupci mogu da se opredele za korišćenje nekog od navedenih alternativnih načina grejanja, individualno ili na nivou zgrade.

Kako bi se u budućnosti povećao broj novopriključenih kupaca na sistem daljinskog grejanja neophodno je sprovoditi aktivnu kampanju za razumevanje svih prednosti koje ovi sistemi pružaju.

Neophodno je objasniti onima koji koriste električnu energiju za grejanje da je nužno povećanje cena, s obzirom da Srbija ima trenutno najniže cene u Evropi. Poredeći cene električne energije u Republici Srbiji za domaćinstva u prvoj polovini 2019. (Izvor: Izveštaj Agencije za energetiku Republike Srbije, 2019) sa samo nekim državama u okruženju i EU, (slika 5.), uočavamo da su cene više od 18,52% (Severna Makedonija) do čak 51,91% (Slovenija).

Individualna domaćinstva koja za grejanje koriste ugalj u bliskoj budućnosti suočiće se sa dodatnim troškovima, uzumajući u obzir ekološki aspekt, pa će ovaj energent postaće krajnje neprihvatljiv, dok kupci prirodnog gasa koji imaju pravo na  javno snabdevanje moraju računati sa činjenicom da  trenutne cene nisu menjane od 2016. godine.

Na osnovu navedenih raspoloživih činjenica vezanih za cene električne energije i prirodnog gasa za javno snabdevanje, za očekivati je da dobijene vrednosti LCoH mogu u  kratkom vremenskom periodu izgledati drugačije i ove načine grejanja učiniti znatno nepovoljnijim.