Amnesty osudio tužbe za klevetu protiv ekoloških aktivista na Kosovu*

Zaštitnici životne sredine Shpresa Loshaj i Adriatik Gacaferi su suočeni s neosnovanim tužbama za klevetu koje za cilj imaju da ih zastraše i ućutkaju, saopštio je Amnesty International. Organizacija poziva KelKos Energy, koji upravlja hidroelektranama u zaštićenom prirodnom području na zapadu Kosova*, da odustane od postupka.

Kosovske* vlasti moraju da omoguće braniocima životne sredine da izražavaju zabrinutost bez straha od odmazde, izjavila je Jelena Sesar, istraživačica za Zapadni Balkan u Amnesty Internationalu. Organizacija je osudila tužbe za klevetu koje je KelKos Energy podneo protiv Shprese Loshaj i Adriatika Gacaferija i naglasila da su oni hrabro ustali u zaštitu svojih zajednica i njihove okoline.

Firma posluje u okviru austrijske firme Kelag-Kärntner Elektrizitäts i Kelag Internationala. Poseduje četiri hidroelektrane na zapadu Kosova*: Lumbardhi 1 (osam megavata), Lumbardhi 2 (sedam), Belaja (7,5) i Deçani (9.5 megavata).

SLAPP-ovi su oruđe za cenzurisanje kritike

Amnesty International je analizirao pravnu dokumentaciju i druge materijale vezane za dva slučaja i zaključio da tužbe za klevetu imaju sve osobine strateških sudskih postupaka protiv učešća javnosti (strategic litigation against public participation – SLAPP). Njih države i korporacije sve više koriste širom sveta da bi cenzurisali kritiku i obeshrabrili druge ljude da istupe.

„Shpresa Loshaj i Adriatik Gacaferi su neumorno vodili kampanju za podizanje svesti o uticaju hidroelektrana u zaštićenom regionu Dečana“, dodala je Sesar.

Kada su videli masovno iskopavanje u tom području, česte odrone i isušena rečna korita na mestima gde je nekad bilo vode u izobilju, ovi aktivisti su doveli u pitanje zakonitost operativnih dozvola koje su kosovske* vlasti izdale KelKos Energyju i drugim kompanijama, istakao je Amnesty.

KelKos od Loshajeve traži izvinjenje povrh 100.000 evra odštete

Zaštitnici i zaštitnice životne sredine tvrde da je vlada propustila da proceni rizik po okolinu od pomenutih pogona te da nije razgovarala sa zajednicama u selima kod kojih su instalirani, a po zakonu je na to bila obavezna.

KelKos je tužio Gacaferija zbog poruke u kojoj je na Fejsbuku kritikovao poslovanje kompanije, a zahteva da se ta poruka izbriše i da mu aktivista isplati 10.000 evra odštete

Kompanija je u junu prošle godine optužila Lošajevu da namerno pokušava da ošteti njenu reputaciju „neistinitim izjavama“. Zatražila je 100.000 evra odštete kao i javno izvinjenje i da se aktivistkinja uzdrži od daljih „neistinitih činjenica“ o kompaniji. KelKos je u januaru 2020. tužio Gacaferija zbog poruke u kojoj je ovaj na Fejsbuku kritikovao poslovanje kompanije, a zahteva da se ta poruka izbriše i da mu aktivista isplati 10.000 evra odštete.

Oba slučaja su još uvek pred sudovima na Kosovu*.

Institucije su izneverile svoje zajednice, životnu sredinu

„Ovde nije reč samo o rekama. Tiče se i naših institucija – propustile su da zaštite životnu sredinu, propustile su da se konsultuju sa lokalnim zajednicama i nisu primenile zakon. Činjenica da niko nije bio voljan da progovori učvrstila me u nameri da govorim o hidroelektranama“, izjavila je Loshaj.

Institucija ombudsmana, Agencija za zaštitu sredine Kosova i Ministarstvo životne sredine su ukazivali na neregularnosti u projektima malih hidroelektrana

Brojne javne institucije – uključujući Instituciju ombudsmana, Agenciju za zaštitu sredine Kosova i Ministarstvo životne sredine – registrovale su neregularnosti u postupcima izdavanja dozvola ili sprovodile istrage u slučajevima hidroelektrana kojima upravljaju KelKos Energy i druge firme, i ustanovile da nije bilo transparentnosti, a da je moguće da je šteta nanesena životnoj sredini nepovratna.

Iako su nalazi iz pomenutih izveštaja objavljeni, KelKos Energy se odlučio da za klevetu tuži samo dvoje pojedinaca.

Te tužbe ilustruju sve jači trend gde moćne korporacije i javni zvaničnici zloupotrebljavaju pravosudni sistem tako što zastrašuju branioce i braniteljke ljudskih prava, a sebe štite od javnog nadzora, rekla je Jelena Sesar.