Aleksandar Matković: Litijum nije belo zlato

U petoj epizodi serijala Litijum – stručnjaci govore, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Aleksandar Matković upozorio je na ozbiljne ekonomske, društvene i ekološke rizike povezane sa projektom rudarenja litijuma u dolini Jadra.

Rudarska kompanija Rio Tinto planira da u dolini Jadra izgradi podzemni rudnik i postrojenje za preradu litijuma i bora. Velik broj građana ali i stručne javnosti protivi se realizaciji tog projekta. Serijal ‘Litijum: stručnjaci govore’ ugostio je nezavisne stručnjake iz više naučnih oblasti, a u petoj epizodi govorio je naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu Aleksandar Matković.

On upozorava da projekat Jadar osvetljava širi problem Srbije – institucionalnu nespremnost i odsustvo dugoročnog planiranja, kako ekonomskog, tako i prostornog.

Naglasio je da rudarenje litijuma nije automatski garant razvoja. Matković tvrdi da, iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić litijum naziva belim zlatom, potražnja za litijumom nije sigurna, a da je tržište nestabilno. On ističe da su optimistične procene o tražnji zasnovane na spekulacijama i marketinškim trikovima i podseća da automobilska industrija, koja je glavni potrošač litijuma, prolazi kroz krizu.

Dodaje da litijum nije redak resurs, a i da se razvijaju alternative poput natrijum-jonskih baterija i vodoničnih tehnologija. Matković smatra da vezivanje srpske ekonomije za litijum može biti opasno zbog visokih tržišnih oscilacija i političkih rizika.

Ovaj naučnik posebno problematičnim smatra činjenicu da se rudarenje planira u naseljenom području i naglašava da je to jedinstven slučaj u svetu. „Mi jednostavno ne možemo davati stranim kompanijama tek tako, na izvol’te, bilo kakve resurse, bez obzira gde se nalazili. To je znak da mi ne vodimo računa o domaćem stanovništvu“, rekao je.

Projekat Jadar više nije samo srpsko, već i međunarodno pitanje

U razgovoru, Matković se osvrnuo i na kompaniju InoBat, čiji je jedan od investitora Rio Tinto. Ona planira da u Srbiji izgradi fabriku za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile. Država je ovoj kompaniji ponudila paket podsticaja vredan 419 miliona evra. Po Matkovićevim rečima, ovakve investicije stvaraju tehnološki momentum koji društvo ostavlja zavisnim od korporativnih interesa.

U zaključku, on ističe da projekat Jadar više nije samo srpsko, već međunarodno pitanje, i da otvara brojna pitanja o odnosu Evrope prema sopstvenim vrednostima i budućnosti zelene tranzicije.

„Ja mislim, ako se ovaj projekat desi, da će čak moći da ugrozi zelenu tranziciju, zato što će otkriti sav taj autoritarni sloj koji je podržava. I u tome je specifičnost RioTinta i projekta Jadar – zato što je on, na neki čudan način, ispao kao neka vrsta sočiva ili mikroskopa. Ne znam kako da kažem, ali u svakom slučaju je bacio svetlo na sve te skrivene procese koje su podupirali rudarske sektore, inače u istorijskim kolonijama“, upozorio je.

Na portalu Balkan Green Energy News možete hronološki pregledati najvažnije događaje od 2001, kada je Rio Tinto došao u Srbiju.