Agrosolar može sam da ispuni ambicije EU za 2030. za solarnu energiju

Kada bi se u Evropskoj uniji i na zanemarivo malom delu poljoprivrednog zemljišta istovremeno proizvodile i električna energija pomoću solarnih panela i hrana, to bi znatno doprinelo ispunjavanju ciljeva za 2030. u domenu obnovljivih izvora, zaključio je Zajednički istraživački centar Evropske komisije u svojoj studiji agrosolara.

Kombinovanje poljoprivredne proizvodnje sa fotonaponskim sistemima – takozvani agrosolar – na samo jedan odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta u EU moglo bi da poveća instalirani iliti pik kapacitet za zapanjujućih 944 gigavata. Brojke su objavljene u ‘Pregledu potencijala i izazova za agrosolar u Evropskoj uniji’ (Overview of the Potential and Challenges for Agri-Photovoltaics in the European Union. Izdao ga je Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske komisije, a brojka je uzeta iz najizglednijeg scenarija za taj sektor.

Solarni sistemi postavljeni na zemlji na isto tolikoj površini imali bi kapacitet od 1,8 gigavata. Radi poređenja, EU ima ambiciju da najkasnije 2030. dostigne 720 gigavata pika odnosno nominalne snage. Taj kapacitet označava maksimalnu proizvodnju jednosmerne struje. Na kraju 2022. je bio na 211 gigavata.

Iz samih solarnih panela izlazi jednosmerna struja, koja se zatim konvertuje u naizmeničnu za neposrednu potrošnju ili predaju u električnu mrežu. Mrežni priključci obično imaju kapacitet koji je nekih 20 procenata niži od nominalne snage postrojenja.

Po Eurostatovim podacima, za poljoprivredu se koristi 158 miliona hektara. Od toga su 98 miliona obradive površine, 49 miliona hektara zauzimaju pašnjaci i livade, deset miliona hektara su plantaže, a na 290,000 hektara vrtovi, voćnjaci, rasadnici i ostalo.

Naglasak na bezbednost snabdevanja hranom i pridobijanje podrške javnosti

Ova studija takođe daje uvid u trenutnu situaciju u pogledu definicije termina agrosolar. Ova koncepcija je poznata i kao agrovoltaika, prema engleskoj igri reči agrivoltaics, a na tom jeziku se, na primer, koriste i varijante agriphotovoltaics i agri-PV.

Znatan kapacitet se može instalirati na krovovima, u urbanim područjima, na lokacijama ranije korišćenim u druge svrhe (braunfild) i na infrastrukturnim objektima i pored i između njih. Međutim, računa se da će bar polovina snage iz tog sektora u EU doći iz postrojenja na zemlji u poljoprivrednim područjima, naglasili su autori. Postojeće velike i komercijalne solarne elektrane sa panelima nisko iznad zemlje ukupno imaju 92 gigavata i pokrivaju stotinu hiljada hektara, napomenuli su.

„Ipak, pri predstojećoj znatnoj ekspanziji fotonaponskih pogona moraju se uzeti u obzir uslovi za održavanje bezbednosti snabdevanja hranom, a i pitanje podrške javnosti, u pogledu uticaja na pejzaž i životnu sredinu. Agrosolar nudi kompromisno rešenje, mada s određenom ekonomskom cenom“, istakao je JRC.

Agrosolar je ideja veća od prostog puštanja ovaca između panela postavljenih na tlu

Za razliku od konvencionalnih fotonaponskih sistema sa panelima montiranim pri tlu, agrosolar obično podrazumeva postavljanje tih uređaja visoko iznad zemlje, na nosačima. To omogućava rast useva, voća, lekovitog bilja i trave i drugog rastinja, a zemljište je pristupačno za poljoprivrednu mašineriju i stoku.

Ovaj pristup postaje sve popularniji, budući da spaja poljoprivrednu delatnost sa proizvodnjom električne energije.

Zamisao je da se nađe kompromis između energetske i bezbednosti snabdevanja hranom. Iako je većinom prepoznata kao jedan od najčistijih izvora, solarna energija sa sobom vuče i neka etička i ekonomska pitanja, pogotovo kad je reč o prizemnim solarnim pločama. Kritičari ukazuju na primere ugrožavanja staništa biljaka i životinja i protive se zauzimanju obradivog zemljišta.

Međutim, investitori će ponekad pokušati da razglase svoj projekat kao agrosolarni iako će samo pustiti stoku da pase travu između redova panela instaliranih na tlu. Ionako bi morali da kontrolišu rast trave, žbunja i korova, tako da je ova varijanta ništa više od umanjivanja troškova, a opet se zauzima zemljište koje bi moglo drugačije da se iskoristi.

Još nema zvanične definicije

Bez jasne definicije, usklađene na nivou EU, prepreke za agrosolar ostaju velike, jer instaliranje takvih sistema može da dovede do promene u kategorizaciji zemljišta, a to je bitno zbog prava na subvencije u poljoprivredi i oporezivanje, poručuje JRC. Ova ustanova navodi još neke izazove: kako maksimalno uvećati proizvodnju struje bez slabljenja poljoprivrednih prinosa, a da uz to ne trpe ni zaštita biodiverziteta i prirode, zatim kompleksnost postupka izdavanja dozvola i uslova za priključivanje na mrežu, i skokove cena zemljišta koji farmerima mogu da ugroze izvore prihoda i bezbednost.

Između ostalog, JRC preporučuje da se agrosolar uključi u sistem podsticaja u energetici. Dalje, motivisanje ruralnih zajednica da učestvuju u postupku planiranja i donošenju odluka je od ključnog značaja, piše u studiji.