ACER: U članicama Energetske zajednice od 2013. do 2017. električna energija poskupela 11% za domaćinstva, a pojeftinila 19% za privredu

U periodu između 2013. i 2017. godine, prosečna cena električne energije za domaćinstva u članicama Energetske zajednice (EnZ), bez Ukrajine, porasla je 11%, sa 6,8 na 7,5 evrocenti/kWh, dok je za industriju snižena 19%, sa 6,5 evrocenti/kWh na 5,2 evrocenta/kWh. Kada je reč o strukturi cene, udeo energije u računima za domaćinstva bio je najveći u Albaniji, 62%, a najniži u Srbiji, 33%, navodi se u Godišnjem izveštaju Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER) o rezultatima praćenja internih tržišta električne energije i prirodnog gasa u 2017. godini.

Izveštaj, čije je ovo sedmo izdanje, obrađuje četiri oblasti: veleprodajno tržište električne energije, veleprodajno tržište gasa, maloprodajna tržišta električne energije i gasa i zaštita potrošača i njihovo osnaživanje. Izveštaj se odnosi na zemlje članice EU, a za određene teme i na članice EnZ.

Prosečna cena za domaćinstva u EnZ 2,7 puta manja nego u EU

Prema izveštaju ove agencije EU, u EnZ trend rasta cena za domaćinstava, kao i trend smanjenja cena za industriju nastavljen je u 2017. godini. Prosečna cena za domaćinstava, bez Ukrajine, u 2017. godini bila je 7,5 evrocenti što je 2,7 puta manje od prosečne cene u EU.

U EU električna energija je bila najskuplja u Nemačkoj, 30,5 evrocenti, a najjeftinija u Bugarskoj – 9,7 evrocenti.

U EnZ električna energija za domaćinstva imala je najveću cenu u Moldaviji i Crnoj Gori, 10 evrocenti, a najniže u Gruziji i na Kosovu*. Izuzev Gruzije i Makedonije, gde su cene blago opale u odnosu na prethodnu godinu, u svim ostalim članicama EnZ su povećane, navodi se u izveštaju.

U 2017. godini najniža cena za industrijske potrošače bila je u Gruziji i na Kosovu*, oko 5,1 evrocent, dok je najviša zabeležena u Srbiji 6,58 evrocenti, ali podaci za 2017. za Albaniju i Moldaviju, gde su cene prethodnih godina bile visoke, nisu bili dostupni. U proseku, prošle godine cene za industriju u EnZ su bile upola niže nego u EU.

Cena za privredu u EU bila je najveća u Danskoj, 24 evrocenta, što je pet puta više od one u Luksemburgu, gde je 4,3 evrocenta.

Udeo naknade za OIE u Nemačkoj dostigao 20%, u BiH i Srbiji 1%

Izveštaj ACER-a donosi i rezultate analize strukture cene za domaćinstva i relativnih promena svake komponente tokom vremena, na osnovu trenutnih ponuda u glavnom gradu svake zemlje, za godišnju potrošnju od 3.500 kWh.

Tako je u EU energija činila 78% računa za domaćinstva na Malti, ali samo 14% u Danskoj. Učešće mrežnih naknada u ceni bilo je najviše u Norveškoj, 47%, a najniže u Italiji i Grčkoj, 17%.

U EnZ udeo energije bio je najviši u Albaniji, 62%, a najniži u Srbiji 33%. Učešće mrežnih naknada u ukupnoj ceni kretalo se od 21% u Albaniji do 43% u Srbiji.

Kada je reč o udelu naknade za obnovljive izvore energije (OIE) u EU, najveći je u Nemačkoj, Portugaliji i Slovačkoj – 20%, dok se u EnZ kreće od 1% u Bosni i Hercegovini i Srbiji, do 7% u Makedoniji. U periodu između 2015. i 2017. godine u Albaniji i Srbiji smanjenje udela energije u ukupnoj ceni kompenzovano je povećanjem mrežnih naknada, dok je u Crnoj Gori kompenzovano povećanjem naknade za OIE.

U Albaniji i na Kosovu* nacionalni energetski regulatori nisu prijavili nijedan mehanizam podrške OIE u 2017.