EPS ulaže 500 miliona evra u hidroelektrane

Elektroprivreda Srbije (EPS) će do 2025. godine uložiti oko pola milijarde evra u modernizaciju hidroelektrana, poručio je Aleksandar Jakovljević, direktor sektora za strategiju JP Elektroprivreda Srbije.

Hidroelektane (HE) proizvode trećinu od ukupne električne energije u sistemu EPS-a, ali su stare između 26 i 60 godina, pa će EPS do 2025. u njih uložiti oko 500 miliona evra, što bi trebalo da im produži radni vek za 30 godina i poveća efikasnost.

Iako gradnja novih velikih elektrana nije ekonomski isplativa, EPS razmišlja i o gradnji reverzibilnih HE “Bistrica” i “Đerdap 3”, HE “Ibar” i dodavanju četvrtog agregata na HE “Potpeć”.

“Ako se gledaju kao komercijalne elektrane, koja bi radile po tržišnim principima, velike hidroelektrane nije isplativo graditi. Stanje na tržištu električne energije, i to ne samo u Srbiji već i Evropi, kao i dugoročne perspektive kretanja cena čine ulaganja u izgradnju hidroelektrana neisplativim”, rekao je Jakovljević na regionalnoj stručnoj konferenciji “Značaj hidropotencijala za energetsku bezbednost” u Beogradu i dodao da EPS radi na projektu 15 malih hidroelektrana (MHE) i nema nameru da se bavi masovnom gradnjom.

Veljko Dimitrijević, pomoćnik direktora Javnog vodoprivrednog preduzeća “Srbijavode”, naveo je da su izdate vodne saglasnosti za 86 objekata snage 47 megavata i za njih se može očekivati da budu završeni do 2020. Vodni uslovi su izdati za 183 objekta snage 243 megavata, u šta su uključene i HE na Ibru i Brodarevo 1 i 2, ali su ove projekte dozvole istekle i nisu obnovljeni vodni uslovi”, naveo je Dimitrijević.

“Ukupno smo izdali 1.596 dokumenata, a kada se pogleda važnost više od polovine je isteklo, a investitori su mahom odustali. Ministarstvo je ušlo u priču o malim hidroelektranama, a onda se samo izmaklo i pustilo da sve ide stihijski, bez ikakve kontrole i zaštite”, poručio je on.

Prema Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije i Strategiji energetike Srbija do 2020. godine Srbija treba da poveća udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije sa oko 22 na 27 odsto.

Klimatske promene mogu uticati na hidro potencijal 

Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, rekla je da je u eri borbe protiv klimatskih promena značajno to što proizvodnja struje iz vode ne emituje gasove staklene bašte i to da će se, dok god ima vode moći proizvoditi struja.

“Ali, postavlja se pitanje koliko će biti vode, što bi moglo zavisiti od klimatskih promena”, dodala je ona.

Božanić je navela da se prema modelima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) očekuje rast temperature od 0,7 do dva stepena do 2070. i od 3,2 do četiri stepena do 2100. Očekuje se i smanjenje padavina do kraja veka, posebno tokom letnjih sezona.

“Takođe se očekuje i veća potražnja za energijom u tom periodu, sve uz smanjene količine vode. Ako se modeli IPCC primene na Srbiju očekuje se rast potreba za strujom i smanjenje protoka u rekama”, istakla je Božanić.