Evropa može da smanji cene struje 40 odsto do 2050, i pređe na čistu energiju

Evropa bi mogla da smanji cene električne energije 40 odsto i uvoz fosilnih goriva 80 odsto do 2050. godine, a da 95 odsto svoje potražnje za energijom zadovolji iz čistih izvora energije, pokazao je najnoviji izveštaj kompanije Copenhagen Infrastructure Partners. Postizanje ovih ciljeva zahtevalo bi godišnja ulaganja od 210 milijardi evra.

Danska investiciona kompanija Copenhagen Infrastructure Partners (CIP) smatra da će  politički i investicioni izbori u vezi sa energijom koje Evropa napravi ove decenije odrediti da li će kreirati novi put ili će ostati zarobljena u svojim dugoročnim ranjivostima.

CIP je – zajedno sa Ea Energianalyse – osmislio integrisani model energetskog sistema i na osnovu toga sproveo analizu kako bi se energetski sistem Evrope mogao razvijati do 2050. godine pod različitim strateškim izborima.

Izveštaj „Charging Ahead – A Roadmap for an Electrified, Competitive and Resilient European Energy System“ predstavlja rezultate i analizu tog modela. On pokazuje kako bi se trostruki izazov mogao rešiti, odnosno kako se pristupačnost (affordability),  otpornost i čista energija u velikim razmerama mogu paralelno obezbediti.

Izveštaj istražuje energetsku tranziciju Evrope kroz tri scenarija: Konkurentno i otporno, Spora tranzicija i Neto nulte emisije.

„Scenario Konkurentno i otporno se procenjuje kao strateški najrelevantniji jer odražava tranziciju koja je realna uz ograničenja, a istovremeno podržava konkurentnost i bezbednost snabdevanja Evrope“, navodi se u izveštaju.

Istovremeno, ističe se da uravnotežen pristup uključuje kompromise i ne pretpostavlja potpunu dekarbonizaciju u svakom segmentu do 2050. godine.

Izveštaj je predstavljen na godišnjem događaju WindEurope u Madridu. Komentarišući glavne zaključke, glavni operativni direktor CIP-a, Martin Nojbert, rekao je da Evropa ne mora da bira između pristupačnosti i energetske bezbednosti.

„Elektrifikacija fundamentalno menja način funkcionisanja energetskog sistema. Zamenom uvezenih fosilnih goriva domaćom obnovljivom energijom, Evropa može da smanji svoju izloženost globalnoj nestabilnosti cena. Takođe, istovremeno snižava cene električne energije. Kao dodatna korist i direktna posledica ove promene smanjuju se emisije se“, tvrdi on.

Elektrifikacija je pokretač koju omogućavaju infrastruktura i fleksibilnost

Promena koja definiše energetsku tranziciju je elektrifikacija, a infrastruktura je ključni uslov za uspeh.

Bez ubrzane izgradnje mreža i interkonektora, nove proizvodnje električne energije i skladištenja energije radi održavanja fleksibilnosti sistema, Evropa ne može da reši trostruki izazov obezbeđivanja pristupačnog, otpornog i čistog energetskog sistema budućnosti, naglašava se u izveštaju.

Ključne tehnologije su vetroelektrane na kopnu i solarne elektrane. Prate ih baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS) i druga rešenja za fleksibilnost, vetroelektrane na moru i vodonik.

U proizvodnju električne energije, fleksibilnost sistema i mreže, Evropa treba da investira 5,2 biliona evra u narednih 25 godina – što je ekvivalentno 210 milijardi evra godišnje – kako bi ostvarila konkurentan i otporan evropski energetski sistem, navodi se u izveštaju.

Kako bi se te investicije obezbedile potrebni su, kako se ističe, tržišni okviri koji nagrađuju ne samo količine energije, već i adekvatnost, fleksibilnost i sistemske usluge.