Istorijski skokovi cena gasa, nafte usled udara na proizvodnju u Persijskom zalivu

Cene gasa u Evropi su načas uzletele više od trideset odsto, a Brent nafta se popela skoro na najviši nivo u prethodne četiri godine. Investitori su sve zabrinutiji da će rat u Persijskom zalivu dovesti do dugoročnog oštećenja infrastrukture za proizvodnju. Osim napada na prerađivačka postrojenja i logistiku, beleže se udari i na platforme na moru.

Već drastična, nestabilnost na tržištima fosilnih energenata se pogoršava, i to uz rizik od dosad neslućenih promena, zbog sve veće žestine rata na Bliskom istoku koji je započeo 28. februara napadom Izraela i Sjedinjenih Država na Iran. Evropska referentna cena gasa sa trgovinske platforme TTF katapultirala se 31,7 odsto na 72 evra za megavat-sat u prvim minutama današnje sesije. Na zatvaranju bi to bio najviši nivo još od decembra 2022. godine. Rast je kasnije ublažen.

Brent nafta je danas skočila i za do 8,6 procenata na 119,13 dolara za barel, nadomak četvorogodišnjeg rekorda. Inače, istraživački centar SolAbility je izračunao da bi cena u roku od nedelju dana mogla da dostigne 128 dolara po barelu, te da bi početkom maja dodirnula 190 dolara za barel ukoliko ovih dana ne dođe do prekida vatre.

Napadnut najveći gasni kompleks na svetu

Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je da će uništiti iransko gasno polje Južni Pars (South Pars) u Persijskom zalivu u slučaju da Iran nastavi da uzvraća bombardovanjem Katara. Pritom je naveo da je Izrael bio taj koji je napao Južni Pars.

Tako se rat proširio na osnovne proizvodne lokacije. Saniranje eventualne ozbiljnije štete na takvim mestima može da potraje godinama, uz poremećaje snabdevanja širom sveta.

U međuvremenu, Iran je reagovao napadom na Severno polje ili Severnu kupolu – North Field odnosno North Dome. To je katarski deo istog polja, najvećeg na svetu. Iran je takođe gađao ogromni kompleks energetske industrije Ras Laffan u Kataru, uključujući terminal za komprimovanje gasa u takozvani tečni prirodni gas (LNG).

Tim napadom je zbrisano 17 odsto kapaciteta u toj zemlji za isporuke LNG-a, s posledicama po ugovore sa kupcima u Italiji, Belgiji, Južnoj Koreji i Kini koje će trajati i do pet godina, kazao je za Reuters generalni direktor kompanije QatarEnergy Saad el-Kabi. U istom izveštaju stoji da će biti ozbiljnih posledica i po tržišta nekoliko drugih sirovina.

U slučaju velikog oštećenja infrastrukture na gasnim i naftnim poljima, saniranje bi moglo da potraje godinama

Saudijska Arabija je objavila da je sprečila napad na jedno gasno postrojenje, ali i da je došlo do udara na jednu veliku rafineriju. Deo najveće kuvajtske rafinerije Mina al-Ahmadi je nakratko zapaljen u napadu dronovima.

Kroz Ormuski moreuz, koji je gotovo potpuno blokiran, pre rata je prolazilo dvadesetak odsto svetske nafte, a više od trideset procenata one koja se prevozi brodovima. Na ovaj tesnac je otpadala petina trgovanja LNG-om, i trećina transporta nekih od glavnih vrsta đubriva i komponenti za njih. Samo za manji deo svih ovih sirovina su uspostavljeni alternativni pravci.

Treba napomenuti i da je poslednja eskalacije verovatno naškodila snabdevanju Turske gasom. To bi značilo da će kriza da se prelije na Balkan i šire.

Sančez: Koriste rat da oslabe klimatsku politiku

Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da se neki ljudi, koje nije imenovao, izgovaraju aktuelnim ratom da oslabe klimatsku politiku, uključujući segment energije iz obnovljivih izvora i energetsku tranziciju. Evropska energija treba da bude „od sunca i vetra, a ne od nafte“, poručio je.

Važno je i što se raspon između Brenta i severnoameričke WTI nafte, na koju zalivski rat ne utiče toliko, i do petostruko povećao. Štaviše, cena standardne omanske sirove nafta se više nego duplirala, na rekordni nivo iznad 165 dolara po barelu.

Sredinom dana, TTF je išao za 63,55 evra po megavat-satu ili 16,3 odsto više nego na kraju prethodne sesije. Cena Brenta je bila 113,91 dolar za barel. WTI se čak spustio 0,93 odsto na 96,9 dolara po barelu, nakon skoka do 99,14 dolara.