IEA: Obnovljivi izvori i nuklearke proizvodiće polovinu struje u svetu 2030.

Globalna potražnja za električnom energijom će u proseku rasti za 3,6% godišnje do 2030. godine, uglavnom zbog industrije, električnih vozila i veštačke inteligencije. Očekuje se da će obnovljivi izvori, prirodni gas i nuklearna energija pokriti svu dodatnu potražnju, dok će proizvodnja električne energije iz uglja blago opasti, a emisije CO2 stagnirati. Najkasnije 2030. godine, iz obnovljivih izvora i nuklearne energije će se proizvoditi polovina struje u svetu, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Potražnja za električnom energijom trebalo bi da raste najmanje 2,5 puta brže od ukupne potražnje za energijom, zahvaljujući sve većoj potrošnji električne energije u industriji, nastavku ekspanzije električnih vozila, većoj upotrebi klima uređaja, kao i razvoju data centara i veštačke inteligencije (AI), navodi se u izveštaju pod nazivom Electricity 2026.

Rast potražnje za električnom energijom zahtevaće veća ulaganja u mreže i povećanje fleksibilnosti

Direktor za energetska tržišta i bezbednost u IEA, Keisuke Sadamori, izjavio je da će zbog potražnje godišnja ulaganja u mreže morati da se povećaju za 50% do 2030. godine. “Povećanje fleksibilnosti takođe će biti ključno kako se energetske mreže budu razvijale – jednako kao i snažan fokus na bezbednost i otpornost,” naglasio je Sadamori.

U 2025. godini, globalna potražnja za električnom energijom porasla je za 3% u odnosu na prethodnu godinu, dok je godišnji rast u 2024. iznosio 4,4%, navodi IEA.

Obnovljivi izvori prestižu ugalj zahvaljujući snažnom rastu solara

Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora se 2025. godine izjednačila se sa proizvodnjom iz uglja, a sada je i pretiče zahvaljujući rekordnim kapacitetima novih solarnih postrojenja, navodi IEA. Najkasnije 2030. godine, obnovljivi izvori i nuklearna energija zajedno će proizvoditi 50% globalne električne energije, u poređenju sa današnjih 42%, dodaje se u izveštaju.

Predviđa se da će proizvodnja struje iz obnovljivih izvora rasti za oko 1.000 TWh godišnje, pri čemu će samo solar činiti više od 600 TWh.

Međutim, iako se očekuje da će obnovljivi izvori imati najveći udeo u globalnoj proizvodnji električne energije, ugalj će pojedinačno ostati najveći izvor energije za proizvodnju struje.

Udeo obnovljivih izvora u EU bi mogao dostići 63%

U Evropskoj uniji se potražnja za električnom energijom sve više pokriva iz obnovljivih izvora, dok upotreba uglja rapidno opada. Očekuje se da će udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije već ove godine premašiti udeo neobnovljivih izvora, navodi se u izveštaju.

Udeo obnovljivih izvora u EU premašiće 50% u već u 2026.

Do 2030. godine, udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije u EU bi trebalo da dostigne 63%, u poređenju sa 48% u 2025. Samo vetar i solar trebalo bi da imaju udeo od 46%, u poređenju sa 30% u 2025. godini.

U EU će do kraja 2030. godine biti dodato više od 400 GW neto kapaciteta obnovljivih izvora, od čega 70% solara, pri čemu će kapaciteti velikih postrojenja i distribuirani kapaciteti imati približno jednake udele, navodi se u izveštaju.

Nuklearna energija je u 2025. postavila novi rekord

IEA takođe podseća da nuklearna energija ponovo dobija strateški značaj u mnogim razvijenim zemljama. U 2025. godini, globalna proizvodnja struje iz nuklearne energije postavila je novi rekord. Do 2030. godine se očekuje stabilan rast.

U izveštaju se takođe navodi da su u poslednjih nekoliko godina instalacije baterijskih sistema velikih kapaciteta naglo porasle, posebno u Kaliforniji, Nemačkoj, Teksasu, Južnoj Australiji i Velikoj Britaniji, čime je obezbeđen važan izvor kratkoročne fleksibilnosti.

Preopterećene mreže dovode do rekordno dugog čekanja na priključenje, kao i sve većeg ograničavanja proizvodnje

Međutim, 2025. godine na priključenje na mrežu je čekalo najmanje 1.700 GW projekata obnovljivih izvora u naprednoj fazi, kao i više od 600 GW projekata baterijskih sistema. To rekordno dugo čekanje je posledica preopterećenih mreža, navodi se u izveštaju.

Zagušenja na mreži takođe povećavaju ograničavanje proizvodnje električne energije (curtailment). U Nemačkoj su između 2022. i 2024. godišnje stope ograničavanja proizvodnje za vetroparkove iznosile preko 5%, dok je i kod solara primećen postepen rast ograničavanja, sa stopom od 2% u 2024. godini. U Kini je 2024. godine 4,1% proizvodnje iz vetra i 3,2% proizvodnje iz solara bilo ograničeno, u poređenju sa 2,7% i 2% u 2023. godini. Preliminarni podaci za 2025. nagoveštavaju da su stope ograničavanja i za vetar i za solar premašile 5%.

Bez rasta emisija CO2 zahvaljujući padu proizvodnje iz uglja

Kada je reč o fosilnim gorivima, očekuje se rast proizvodnje električne energije iz prirodnog gasa, zbog rasta potražnje u Sjedinjenim Američkim Državama i prelaska sa nafte na gas na Bliskom istoku.

Proizvodnja električne energije iz uglja će opadati zbog rasta obnovljivih izvora, pa bi do kraja 2030. trebalo da se vrati na nivo iz 2021. godine. Zahvaljujući tome će globalne emisije CO2 iz proizvodnje električne energije ostati na približno na istom nivou sve do 2030. godine.

Pad emisija se očekuje se u Kini, SAD i EU

Između 2026. i 2030. godine, očekuje se da će emisije CO2 iz proizvodnje električne energije u Kini u proseku opadati za 0,2% godišnje, dok se za Sjedinjene Američke Države predviđa silazni trend sa prosečnom stopom od 1,4% godišnje. Emisije u EU će se, prema projekcijama, značajno smanjivati, i to u proseku za 11% godišnje. S druge strane, u Indiji će emisije rasti prosečnom godišnjom stopom od 2,4%.