Kapacitet baterija 2025. rekordno povećan u EU, a Bugarska ušla u top 3

U Evropskoj uniji je prošle godine priključeno 27,1 gigavat-sat baterijskog kapaciteta, što je bio dvanaesti uzastopni rekord. Ovog puta su glavni faktor bila velika postrojenja. Bugarska je osvojila treće mesto među zemljama članicama po nominalnoj ekspanziji, a pritom je ostvarila najviši rast u procentima.

Stopa povećanja baterijskog kapaciteta u EU je 2025. snažno uzletela nakon jednokratnog usporavanja. Ukupni nivo je dostigao 77,3 gigavat-sata, što je deset puta više nego na kraju 2021, objavio je SolarPower Europe u svom Pregledu tržišta baterijskog skladištenja u EU za 2025. (EU Battery Storage Market Review 2025).

Pre kraja tekuće decenije je neophodno još jedno udesetostručenje da bi se zadovoljile potrebe za fleksibilnošću, procenjene na 750 gigavat-sati, poručili su autori i autorke. Godišnji rast novoinstaliranih kapaciteta je iznosio 45 odsto ili 27,1 gigavat-sat. Povećanje iz 2024. je revidirano na 23 procenta.

Udeo kućnih baterija je na kraju 2025. iznosio 56 odsto

S druge strane, godišnje povećanje kapaciteta fotonaponskih sistema je prvi put bilo niže nego prethodne godine. Izgradnja i ojačavanje elektroenergetske mreže zaostaje za rastom segmenta proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, pa je fleksibilnost postala ta koja najviše pogoni napredak, saopštila je ova asocijacija. Baterije sada uleću da brzo i masovno obezbede potrebnu fleksibilnost, stabilizujući mreže, smanjujući obim isključenja suvišne proizvodnje, doprinoseći bezbednosti snabdevanja i umanjujući ukupne troškove sistema, piše u dokumentu.

Veliki sistemi čine 55 odsto novih kapaciteta, čime su prvi put premašili polovinu. To je pripisano poboljšanju tržišnih uslova i zakonodavnog okvira.

Ekspanzija krovnog solara usporila, pa je godišnje povećanje kapaciteta kućnih baterija spalo ispod 10 gigavat-sati

Rast kapaciteta baterija u domaćinstvima je drugi put zaredom izašao slabiji nego prethodne godine. Instalirano je novih 9,8 gigavat-sati ili šest odsto manje nego 2024, a razlozi su smanjenje cena električne enegije i manji obim podsticajnih mehanizama. Time je i tržište krovnih fotonaponskih sistema izgubilo zamajac. Komercijalne i industrijske (C&I) baterije su porasle skromno, i jako zaostaju za svojim potencijalom, ocenili su analitičari.

Inače, udeo kućnih baterija je na kraju 2025. iznosio 56 procenata ukupnog kapaciteta. Velika postrojenja su činila trećinu.

Po ovoj metodologiji, računa se da su sistemi do 20 kilovat-sati za domaćinstva, a da su preko toga do jednog megavat-sata za komercijalne i industrijske namene. Svi sistemi iznad jednog megavat-sata se računaju u velike.

„Pad kod distribuiranih baterija nam je podsetnik da nam još uvek treba jasnija podrška kroz zakone i propise, radi otvaranja još investicija u domenu firmi i domaćinstava. Proizvodnja baterija u EU je značajno napredovala prethodnih godina, ali neizvesnost se nastavlja“, izjavio je Antonio Aruebo, glavni autor i analitičar tržišta u organizaciji SolarPower Europe.

EU nema dovoljno fabričkog kapaciteta za anode, katode

U izveštaju je ukazano na solidnu bazu industrijske proizvodnje za srednju fazu, a pogotovo na 252 gigavat-sata godišnjeg kapaciteta za baterijske ćelije, ali i na značajne strukturne nedostatke. Snažne mogućnosti se beleže kod elektrolita i separatora, u ekvivalentu 345 odnosno 220 gigavat-sati godišnje.

Nasuprot tome, proizvodnja aktivnih materijala je i dalje jako ograničena. Za katode iznosi 52 gigavat-sata, a anode tek tri gigavat-sata, takođe računato po ekvivalentu celih baterijskih sistema.

Skoro celokupna proizvodnja baterijskih ćelija je namenjena za električna vozila

Vrtoglavih 92 odsto kapaciteta proizvodnje baterijskih ćelija služi tržištu električnih vozila, a ne za statično skladištenje, dok 70 procenata čine rešenja zasnovana na niklu. Očekuje se da će potražnja za stacionarnim baterijama nastaviti da se povećava, uz prelazak hemijskog miksa litijum-gvožđe-fosfat (LFP) u vođstvo, saopštio je SolarPower Europe.

Odlaganje rokova i otkazivanje projekata i relativno visoki troškovi proizvodnje i dalje ugrožavaju konkurentnost, što naglašava potrebu za istrajnijim i potpuno integrisanim lancem vrednosti u proizvodnji i instaliranju baterija u Evropi, upozorila je ta organizacija. Jedno od najkritičnijih pitanja je nedostupnost strateških i retkih metala i drugih materijala.

Novoinstalirani kapacitet u Bugarskoj skoro 13 puta veći nego 2024.

Po podacima za 2025, Nemačka (6,6 gigavat-sati) i Italija (4,9) su ostale na čelu po apsolutnoj ekspanziji tržišta. Rast u Bugarskoj je pak bio najbrži. Instalirano je 2,5 gigavata, gotovo 13 puta više nego prethodne godine, pa je ta zemlja bila treća po nivou. U najvećih pet su još Holandija i Španija.

Kada se gleda ukupni operativni kapacitet, 33 odsto se nalazi u Nemačkoj. Italija je takođe druga, sa 24 procenta, a Bugarska, Holandija i Španija dele treće mesto, svaka sa po nekih četiri odsto.

Ipak, kada se uzme u obzir veličina privrede i broj stanovnika Bugarske, ona je daleko najjača u prvoj ligi.

Sve u svemu, 63 odsto celokupnog novog kapaciteta je u prvih pet zemalja na tabeli, a taj nivo je 2024. iznosio 80 procenata.

Što se tiče ostatka regiona na kojeg je Balkan Green Energy News usredsređen, u Grčkoj je prošle godine izgrađeno nekoliko baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS), ali čekaju dozvole za priključenje na mrežu.

Poljska je glavna na mapi proizvodnje litijum-jonskih baterijskih ćelija, sa 86 gigavat-sati godišnje. Prate je Mađarska, sa 78 gigavat-sati, Francuska (42) i Nemačka (40 gigavat-sati). Rumunija se ugurala u top 5 sa svojih samo 2,3 gigavat-sata godišnje. Osim EU, u ovom spisku su Norveška, Švajcarska i Velika Britanija.